10 najvećih katastrofa za 10 godina vlasti SNS u Beogradu: Jedanaestu ovaj grad neće preživeti

Za samo tri dana, 17. decembra, Beograđani će birati novu gradsku vlast. Valja podsetiti šta je ova sada učinila sa glavnim gradom u prethodnih 10 godina, otkako je koalicija SNS i SPS smenila demokrate.U oči upadaju projekti koji su trajno promenili izgled grada, ali i svakodnevno funkcionisanje njegovih Beograđana. Od svih katastrofa, ipak, njih 10.

Rušenje pravne države u Savamali

Za predsednika barake, za ostale građane pravna država – to je srušeno u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u Savamali. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je pobedu odnela Srpska napredna stranka, i dalje nepoznate osobe sa fantomkama na glavama, bagerima su rušile objekte u ovom beogradskom kvartu. Te noći, građanima koji su bili prisutni, nepoznati muškarci ograničavali su kretanje, vezivali ih, a policija nije odgovarala na pozive ugroženih građana – onih koji su mogli da pozovu 192, jer su drugima oduzimali i telefone.Jedini osuđeni , na uslovnu kaznu zatvora od pet meseci, je policajac Goran Stamenković, koji je priznao krivicu za nesavestan rad u tom slučaju, jer je te noći bio šef dežurne smene. Kasnije je rekao da je to učinio na nagovor visokih državnih funkcionera, kako bi mu legalizovali nelegalnu zgradu.

Ko je rušio objekte i maltretirao građane i dalje nije otkriveno, mada je nakon ovog događaja predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da iza rušenja stoje “kompletni idioti” iz vrha beogradske vlasti.Bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog, Marija Mali, za KRIK je svojevremeno ispričala da joj se bivši suprug tada “pohvalio” da je organizovao rušenje.

Novi centar prestonice

Iz ruševina Savamale “rodio se” Beograd na vodi. Tada je počela gradnja ovog projekta koji preti da postane novi centar grada. Od samog početka, funkcioneri i državni zvaničnici hvalili su se brzim radovima, prodatim stanovima, novim “ponosom” prestonice. Postalo je jasno da je “Beograd na vodi” projekat koji prevazilazi izgradnju luksuznih stanova, jer je sve u gradu podređeno njemu – osim što se ruše objekti, takođe se i izmeštaju stanice, a nedavno je najavljeno da ista sudbina čeka Beogradski sajam.

Osim što se "Vučićev ponos" ne uklapa u okolinu, sve što se tamo dešava je praktično tajna. Iako je država suvlasnik preduzeća "Beograd na vodi", vlasnik zemljišta... ne znamo ni kako se troši novac ni kako se dodeljuju poslovi.

Železnička stanica kao Skadar na Bojani

Kao posledica gradnje u tom delu Beograda, glavna železnička stanica, izmeštena je sa Savskog trga 2018. godine, a tek u oktobru, pre samo dva meseca, otvorena je nova. Stara zgrada koja je pod zaštitom kao spomenik kulture zvrji prazna i zapuštena, a oko nje je gomila smeća i šuta koje niko ne uklanja godinama.Dok vlast tvrdi da je “Prokop” jedna od najlepših železničkih stanica u Evropi, putnici ipak imaju neke zamerke. Upitan je kvalitet radova, a dešava se da i najmanja kiša poplavi hodnike, a svaka veća oluja gotovo da izaziva potop.Treba istaći da se “Prokop” "gradio" 45 godina.

Agonija autobuske stanice

Baš kao i u slučaju železničke stanice, i glavna autobuska je morala da bude preseljena. Zapravo, Beograđani nemaju glavnu autobusku stanicu godinama, otkako su praktično počeli radovi u Beogradu na vodi.

Vlast SNS za sve ovo vreme nije uspela da otvori novu na Novom Beogradu, iako je u principu reč o jednostavnom projektu. Kamen temeljac postavljen je još 2018, a svi rokovi su probijeni.Prema najavama bivšeg gradonačelnika Aleksandra Šapića, prvi autobusi sa ove stanice krenuće početkom naredne godine.Inače, u izgradnju nove autobuske stanice u Beogradu do sada je uloženo oko 20 miliona evra.

Od Beogradskog sajma ostaje jedna hala

Jedna od poslednjih odluka koja je šokirala Beograđane je da izmeštanje Beogradskog sajma i to opet zbog Beograda na vodi. Od rušenja će ostati pošteđena samo Hala 1, koja se kao spomenik kulture nalazi pod zaštitom države.

Ugovori o prodaji zemljište fna vodi su potpisani još u martu, mada su građani za to saznali tek šest mesec kasnije. Ipak, i dalje se ne zna po kojoj je ceni zemljište prodato.Nova adresa Sajma je Surčin, a na postojećoj lokaciji gradiće se, po svemu sudeći, stambeni kompleks.Koliko je nezadovoljstvo Beograđana ovom odlukom pokazuje i protest “Marš za Sajam” koji se održao 10. decembra, koji je okupio na hiljade Beograđana.

Tajne spomenika Stefanu Nemanji

Mnogo bure podiglo je i podizanje spomenika Stefanu Nemanji, koji se nalazi ispred nekadašnje zgrade glavne železničke stanice. Reč je o statui visokoj 23 metra, teškoj 68 tona, a šipovi su pobodeni 15 metara duboko u zemlju. Deo javnosti smatra da ta "grdosija" ruži izgled grada i da joj tu nije mesto.

Sa druge strane, vlast smatra da građani ne treba da znaju koliko je novca potrošeno na taj spomenik, pa je cenu proglasila državnom tajnom. Ipak, N1 je došao do carinske dokumentacije, u kojoj se navodi da je tajanstveni spomenik koštao najmanje devet miliona evra. Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od milion evra. Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi.

Bageri ruše predratne vile

Vlastodršci u glavnom gradu nemaju milosti ni prema predratnim vilama i kućama koje su na ograničeno vreme bile pod zaštitama spomenika kulture. I kao po pravilu, čim istekne zaštita, rušeni su objekti u starim delovima grada, pre svega na Vračaru.Tako je u februaru ove godine, građevinska inspekcijae izašla na teren na poziv građana Mutapove ulice, gde je rušeno staro arhitektonsko zdanje iz 19. veka. Bez obzira na zabranu inspekcije, rušenje je nastavljeno, a stanari okolnih zgrada žalili su se da im se tresu zidovi i da su im prozori puni prašine. A to je samo jedna u nizu kulturno-istorijskih, zaštićenih zgrada, koja je platila cenu, kako bi na njenom mestu bila izgrađena višespratnica.Tako su srušeni objekti u Mišarskoj, Resavskoj, Hadži Milentijevoj, Nikolaja Krasnova, na Neimaru…

Zazidano kulturno dobro

Još jedan u nizu primera skrnavljenja grada jeste stambeni-poslovni objekat K-distrikt, koji se nalazi u neposrednoj okolini zaštićene Kalemegdanske tvrđave. Time je, po oceni stručnjaka, načinjena velika šteta najznačajnijem kulturno-istorijskom spomeniku, a time će biti stavljena tačka i na buduća arheološka istraživanja ostatka donjeg dela tvrđave.Na ovaj način zaklonjen je pogled na Tvrđavu sa Dunava i obrnuto, a sve zbog stambeno poslovnog objekta.

Iako je reč o privatnom projektu, koji je kreirao Novosađanin Vladimir Gogoljev, a za čije radove su zadužene holandska kompanija „Pinakl“ i domaća „Aleksander grup", njega je 2018. predstavio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.

Zabetonirani trgovi

Trgovi su još jedno polje na koje gradska vlast voli da unosi promene, koje se često završe loše. Jedan od takvih primera je Trg republike, čija je obnova nekoliko puta popravljana.

Prvi put rekonstrukcija je trajala od avgusta 2018. do avgusta 2019. godine, da bi samo mesec dana kasnje bila neophodna popravka, a nakon što su se izvrtale kocke na jednom delu Trga.U novembru 2019, kada je saobraćaj konačno pušten, Beograđani su saznali da ih je ova rekonstrukcija, zahvaljujući kojoj se centralni gradski trg sada sastoji samo od betona, koštala više od šest miliona evra.U beton (I ništa drugo osim betona) pretvoren je i Cvetni trg, kome je doduše dodata i fontana.

Raspad gradskog prevoza

Beograđani koji ne voze, već koriste gradski prevoz, svakodnevno svedoče o problemima GSP-a. Nedavno se, primera radi, autobus na liniji 65 bukvalno prepolovio, a nekoliko nedelja ranije, još jedan autobus se zapalio. Češći su, ipak, kvarovi, premali broj vozila, nesnosne gužve, stajanje u prevozu i gužvanje sa ostalim putnicima.BONUS VIDEO Radovi na glavnoj autobuskoj stanici ni blizu kraja