Beograđani s nestrpljenjem čekaju da vide kako će izgledati prostor gde se sada, još uvek, nalazi Beogradski sajam, jedan od simbola prestonice. Urbanistički projekat od danas je dostupan građanima na uvid, ali on ipak ne daje odgovor na to pitanje. Ekipa Nova.rs otišla je da svojim očima pogleda plan i potrošila sat vremena u nadi da će otkriti kako će izgledati budući kompleks na mestu Beogradskog sajma. Naša reporterka uverila se jedino u to da će Hala 1, koja je zaštićeno kulturno dobro, ostati tu gde jeste. Naime, plan koji od danas dostupan javnosti odnosi se samo na radove koji će se obavljati na putu do Hale 1, koja će jedina ostati sačuvana. Da saznamo ostale planove za ovaj deo prestonice moraćemo da se strpimo.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za formiranje parcele javne namene objekta Hale 1 Beogradskog sajma i dela saobraćajnice u blizini. Povod je činjenica da se Hala 1, koja je zaštićeno kulturno dobro, te definitivno ostaje na Sajmu, nalazi na nekoliko parcela, ne samo na jednoj.
Zbog toga se ekipa Nova.rs uputila ka Ulici kralja Milutina, gde se, na uličnom broju 10 nalazi Sektor za prostorno planiranje i urbanizam pri Ministarstvu.
Tamo nas dočekala gomila papira, velika mapa tog dela Sajma i predstavnik Ministarstva. Ljudi koji su želeli da vide kako će izgledati prostor ne kojem je i dalje čuveni Sajam, barem u tom trentuku, nije bilo.
PROČITAJTE JOŠ:
Seli smo i bacili se u prelistavanje prezentacije, kako bismo videli šta će se to dešavati na ovom prostoru. Predstavnik Ministarstva pokazao nam je na mapi gde se tačno nalazi Hala 1 u odnosu na put, koji se takođe nalazi u planu. Dodao je da je ključno da nema nikakvih skrivenih namera, već da je samo ovo obuhvaćeno prvom „turom“ radova.
Ova prezentacija otvorena je svakog radnog dana od devet do 14 časova, i to do 1. novembra.
Kako se vidi u Urbanističkom projektu, potrebno je da se definiše i formira jedna parcela od oko 30.000 kvadratnih metara, odnosno da se izvede preparcelacija.
Inače, ova hala je odlukom Vlade iz 2009. godine dobila status spomenika kulture, a dozvoljene su samo intervencije kojima se ne bi narušio integritet i način korišćenja hale, te ovim Urbanističkim projektom nisu planirani radovi na samoj hali.
Uvidom u Urbanistički projekat može se videti da će se izvesti radovi javne saobraćajnice, ali se neće menjati kapaciteti, niti trasa.
To je zapravo pristupna saobraćajnica ovoj hali.
S obzirom na to da je planirano da jednog dana ovuda prolazi metro, JKP “Beogradski voz i metro” sprovodi postupak izrade Studije opravdanosti.
Ipak, u projektu se navodi da je moguće planiranje izrade Urbanističkog projekta za Halu 1, jer postoji dovoljna udaljenost od spoljne ivice tunela za metro do najbliže ivice hale, a isti je slučaj sa evakuaciono-ventilacionim šahtom.
Urbanistički projekat izradila je kompanija Frikcije d.o.o. koja je osnovana 11. avgusta ove godine.
Kako za „Novu“ kaže prostorni planer iz RERI-ja Jovan Cvijanović, kada je oglas javne prezentacije objavljen, javnost nije znala ništa.
„Znali smo samo koja je lokacija u pitanju, tako da nismo znali ni šta da očekujemo. Sam postupak je nezakonit, a sadržaj prezentacije je čudan. Videli smo samo te dve stvari, o tome da Hala 1 ima javni interes i da će biti saobraćajnice. Ipak, po mom mišljenju, najveći je problem to što je inicijativu za prezentaciju podneo Beograd na vodi. To je glavni problem. Sećamo se da je Vučić objavio da je Beograd na vodi kupio zemljište na kojem je Sajam, te zaista deluje da će taj prostor Sajma zapravo služiti za proširenje Beograda na vodi“, objašnjava Cvijanović.
Problem o kojem stručna javnost govori prethodnih dana je to što nema javnog uvida, već samo prezentacije.
Ono što razlikuje javni uvid i prezentaciju je činjenica da prezentacija ne uključuje učešće javnsti u meri u kojoj struka smatra da je potrebno.
„Plan generalne regulacije Beograda nalaže da se prostor Sajma mora regulisati kroz plan detaljne regulacije, kojim je onda moguće predvideti da se pojedine parcele reše kroz urbanistički projekat, međutim, bez usvojenog plana detaljne regulacije ne postoji osnov za izradu urbanističkog projekta. Dakle, ovaj urbanistički projekat je u suprotnosti s važećim planom višeg reda, odnosno planom generalne regulacije, što predstavlja kršenje zakona“, naveli su za “Novu” iz organizacije Ministarstvo prostora.
Kada prezentacija Urbanističkog projekta bude gotova, otvara se put za dobijanje građevinske dovole, a postupak procene i razmatranja da li će projekat biti usvojen traje najviše 16 dana.
Inače, građani koji su planirali da, recimo, podnesu primedbu – mogu na to da zaborave, jer neće dobiti odgovor, niti će biti zakazana javna rasprava.
Ipak, iz Ministarstva građevinarstva za “Novu” uveravaju da iza urbanističkog projekta ne stoje nikakve “skrivene namere”, jer je ovo samo prvi deo radova.
U ovom slučaju, javnost je uskraćena za mnoštvo informacija.
Prva je svakako informacija o tome kako će tačno izgledati prostor Sajma, s obzirom na to da plana detaljne regulacije nema, a u Urbanističkom projektu navodi se da će parametri vezani za rekonstrukciju Hale 1 i ostatka Sajma biti objavljeni u “kasnijoj fazi razrade kompleksa Sajma”.
Inače, na sajtu irskog biroa “Niall Montgomery + partners” (NMP), nedavno je objavljen projekat pejzažne arhitekture za prostor između Gazele i Ade, gde se trenutno, još uvek, nalazi Sajam, ali je, nakon što je N1 objavio, biro obrisao projekat.
Na njemu se videlo da će se na mestu Sajma naliziti blokovi zgrada koji okružuju sajamsku Halu 1.
Inače, NMP je bio angažovan na nekoliko projekata Beograda na vodi, što je probudilo sumnju da se sve u ovoj državi radi u korist te firme koja gradi luksuzni deo grada. Predsednik Aleksandar Vučić je, u avgustu ove godine, još jednom je potvrdio to.
Ujedno je otkrio tajnu.
A tajna je da je još u martu firma Beograd na vodi kupila deo zemljišta na kojem se nalazi sajam, a nisu poznati ni detalji ugovora koji je sanjima potpisala država.
BONUS VIDEO Ima li Sajam knjiga budućnost kad Sajma više ne bude?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare