1
Srbija će najverovatnije izgubiti oko 74 miliona evra iz EU namenjenih za pomoć poljoprivredi i ne samo zbog toga što nije bilo adekvatnih projekata da se u njih uloži taj novac. Za to vreme veliki broj sitnih poljoprivrednika ne može uopšte da računa na ova sredstva, tako da će i modernizacija srpskog seljaka, koju je vlast najavila uz pomoć novaca iz EU izgleda ostati samo još jedno pusto obećanje.
Procena je da oko 74 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU u oblasti ruralnog razvoja ( IPARD 2) namenjenog Srbiji neće biti iskorišćeno u periodu određenom za njihovo povlačenje, objavio je portal European Western Balkans pozivajući se na izvore u Evropskoj komisiji.
Te navode potvrdilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije, objašnjavajući da ”do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bila opredeljena za prve godine programa, iz razloga što je broj realizovanih projekata i zahteva korisnika za isplatu sredstava bio mali, dok se korisnici i administracija nisu prilagodili novom sistemu i načinu ostvarivanja prava na podsticaj”.
U pitanju su sredstava za vreme od 2014. do 2020, čija je vrednost bila 175 miliona evra, a Srbiji su na raspolaganju bila još četiri godine, odnosno do kraja ove godine. U međuvremenu krenuo je IPARD 3 program, predviđen za period od 2021. do 2027, koji podrazumeva pomoć Evropske unije od 288 miliona evra.
Međutim, uz ovu vest pojavila su se pitanja da li je jedini razlog ovog gubitka novaca prilagođavanje novom sistemu ili nam se nešto slično za nekoliko godina može desiti i sa sredstvima iz IPARD 3 programa.
Tako je Katarina Tadić, poljoprivrednica iz Brdarice kod Koceljeva, za Nova.rs podelila iskustva koja ima njen otac u pokušaju da se prijavi na konkurs objavljen početkom oktobra za obnovu poljoprivredne mehanizacije iz programa IPARD 3.
U pitanju je, prema njenim rečima, nabavka novih traktora u okviru IPARDa, gde je visina podsticaja od 60 do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije.
“To je dobra ideja, ali za mog oca izgleda samo na papiru. Ako zanemarimo da li i kako neki seljak sa malom proizvodnjom uopšte može da obezbedi 25.000 do 30.000 evra, pa da čeka da mu IPARD vrati 60 ili 70 odsto, osnovni uslovi su vrlo nerealni za naše poljoprivrednike”, objašnjava Katarina Tadić.
Navodi primer svog oca, koji ima nekoliko hektara oranica pod kukuruzom, nekoliko pod pšenicom, livade, šume, 50 ovaca… Sve to na ukupnoj površini od 10 hektara.
Međutim, IPARD za prijavu na konkurs traži da proizvodnja žitarica bude na površini od najmanje 50 hektara, da broj grla ovaca bude minimum 200, odnosno da ima najmanje 30 krmača.
“U zemlji gde je prosečna veličina gazdinstva malo veća od pet hektara, ovo diskvalifikuje većinu seljaka. Jedino gde je moguće da se mali poljoprivrednici prijave je u sektoru voća, pošto je u tom sektoru taj uslov pola hektara”, navodi Katarina.
Evropska unija, prema njenoj oceni, preko IPARD programa investira, pre svega, u agrobiznis i ne može da odgovori na probleme sitnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.
“Jedino gde mali poljoprivednici mogu nečemu da se nadaju je proizvodnja voća. Zato mene ne iznenađuje da su IPARD fondovi u Srbiji nepotrošeni, jer je kod nas struktura gazdinstava u proseku takva da ne može da se uklopi u zadate kriterijume. Postoje državne subvencije, ali su one neredovne i ne pokrivaju sve troškove”, ističe Katarina.
Podseća da u Srbiji ima oko 460.000 traktora, od čega je većina starija od 20 godina, kao i da su nadležni početkom godina obećali da će kroz IPARD doći do modernizacije mehanizacije i povećanja bezbednosti poljoprivrednika uz naglasak da je državi primarni proizvođač prioritet.
“Biće to još jedno neispunjeno obećanje vlasti. Moj otac će, kao i hiljade drugih, nastaviti da vozi stari traktor. Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji neće tako lako biti obnovljena, bar ne iz sredstava koje smo dobili od EU”, zaključuje Katarina.
Međutim, Dragan Roganović, koji u Nacionalnom konventu o EU vodi radnu grupu zaduženu za poljoprivredu, ocenjuje za Nova.rs da su u pitanju uslovi koje su dogovorili Srbija i EU.
“Ključni uslov je da ne može isti poljoprivredni proizvođač da se finansira u isto vreme iz nacionalnih fondova i IPARD fondova. Zato država propisuje veličine gazdinstva do koje se poljoprivrednici finasiraju iz nacionalnih fondova, a iznad koje iz IPARD-a”, naglašava Roganović.
Ta granice, prema njegovim rečima, formiraju na osnovu sektorskih analiza koje nadležni za svaku oblast.
“Verovatno ima elemenata da se neko oseti diskriminisanim, ali jednostavno takva su pravila. Ne može jedan proizvođač da povlači sredstva iz oba fonda. IPARD jeste za veće proizvođače, tu nikada nije bilo dileme. Ali postoji dosta nacionalnih fondova za koje mogu da konkurišu oni koji su ispod granice za IPARD, od nacionalnih, pokrajinskih do onih lokalnih samouprava”, ističe.
Komentarišući informaciju da će nam iz IPARD 2 “propasti” deo sredstava jer ih nismo iskoristili na vreme, Roganović objašnjava da je okvirna procena da je u tom prvom programu izgubljeno oko 15 odsto, do 20 odsto sredstava što nije ništa neuobičajeno.
“To se dešavalo i u drugim državama, kada su tek ušle u taj program. Mislim da je Hrvatska imala čak i veći procenat neiskorišćenih sredstava”, navodi.
Naš sagovornik smatra da sredstva nisu iskorišćena zbog tehničkih problema koji su na početku postojali sa prijavljivanjem i obradom zahteva.
“Bilo je tu lutanja i loših procena u vezi sa nekim tehničkim procedurama, ali verujem da smo naučili iz grešaka i da su ti propusti otklonjeni”, naglašava.
Navodi vrlo jednostavan primer kako na početku nije bilo preciziramo koji je minimum podataka i dokumentacije koji mora da se pošalje za prijavu, pa je često trebalo da se traži dopuna prijave, što je ceo proces jako usporavalo.
U svakom slučaju, Roganović veruje da su nadležni, na osnovu grešaka koje su uočili u praksi sada dosta ubrzali proces i učinili ga efiksanijim.
Šta je država uradila da se ne desi da i deo sredstava iz IPARD 3 programa ostane neiskorišćen, ali i da se sitnim poljoprivrednicima olakša konkurisanje za pomoć iz EU, Nova.rs pitala je Ministarstvo poljoprivrede, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
