Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će uoči izbora svi srednjoškolci dobiti po 10.000 dinara, a studenti još hiljadu dinara uz prethodno najavljene specijalizovane kartice. Uskoro kreće isplata pomoći i socijalno ugroženima i penzionerima, a kada je postalo izvesno da će izbori biti održani u decembru, novac su dobile i majke. Prema računici Nova.rs, za Vučićevu predizbornu "kupovinu glasova" država će morati da izdvoji najmanje 419 miliona evra. Sagovornici našeg portala navode da novca u budžetu nema i da su nova zaduživanja jedini način da državna kasa izdrži sva ova davanja.

Iako nije kandidat za poslanika ili odbornika, predsednik države aktivno učestvuje u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke. Dobar deo njihove kampanje svakako su i najrazličitije vrste jednokratnih pomoći, a poslednje su – po 10.000 dinara za svakog srednjoškolca u Srbiji i još po hiljadu za studente.

Naime, prema rečima predsednik Aleksandra Vučića u narednih desetak dana svaki srednjoškolac dobiće po 10.000 dinara, a novac će biti uplaćivan na račun majke ili oca. Kako je rekao, to je važna mera pred praznike, kako bi roditelji svoju decu mogli da “obraduju poklonima”.

Za studente je izdvojena suma simbolična: namenjeno im je po 1.000 dinara koje će biti uplaćene na njihove studentske kartice.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

To naravno nije sve, jer je sa podelom novca u ovoj izbornoj kampanji Vučić krenuo još u septembru. Tada je iz budžeta izdvojeno po 10.000 za majke, potom su došli na red korisnici socijalne pomoći, slepi, dementni i stariji građane sa neizlečivim bolestima, kojima je na račun legla ista suma novca, a već za koji dan kreće podela od 20.000 dinara penzionerima.

Na prvi pogled jasno je da je reč o ogromnoj sumi novca koju će vlast iskoristiti u predizbornoj kampanji.

A evo koliko će nas zapravo sve to koštati.

Više od 400 miliona evra za predizbornu kampanju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle školske godine, u Srbiji je bilo oko 236.000 srednjoškolaca, što znači da će, prema tim podacima, na jednokratnu pomoć samo za njih država dati više od 20 miliona evra.

Foto: Shutterstock

U istoj turi studenti će dobiti po hiljadu dinara. Imajući u vidu da je studentske kartice uzelo 240.000 studenata, za pomoć ovoj grupi građana biće izdvojeno oko dva miliona evra.

Početkom decembra kreće podela novca korisnicima socijalne pomoći, dementnima, slepima i  teško bolesnima, a u grupu spada oko 221.000 građana. Imajući u vidu da će oni dobiti 10.000 dinara, samo za ovaj poduhvat država će isplatiti oko 18,9 miliona evra.

PROČITAJTE JOŠ

Najviše novca otići će na pomoć penzionerima, kojih u Srbiji ima više od 1,6 miliona. Njima će za koji dan krenuti isplata od po 20.000 dinara, a kada se ta cifra pomnoži sa brojem starijih sugrađana dolazi se do iznosa od 285 miliona evra.

Majkama, odnosno deci do 16 godina, država je na početku predizborne kampanje isplatila oko 93,91 milion evra.

Dakle, za sva ova “nesebična” davanja, koja država isplaćuje na početku, u sredini i na kraju predizborne kampanje, država će ukupno izdvojiti 419,8 miliona evra. Odakle ćemo uzeti taj novac?

Nema para u budžetu, pa moramo da se zadužujemo

Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže za Nova.rs da ga možemo nabaviti samo iz kredita. On navodi da budžet Srbije isplatu svega pomenutog može da izdrži samo na jedan način – zahvaljujući zaduživanjima.

Mijat Lakićević, Tribina „Godinu dana od pocetka rata u Ukrajini“ Foto:BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD

“To ne treba ni dovoditi u pitanje jer faktički sva pomoć bude isplaćena iz zaduživanja. Nas ova vlast zaduži u proseku dve milijarde evra godišnje. Iz tih dugova se onda narodu deli novac. Sve je to deo Vučićeve predizborne kampanje, koja traje i kad nema izbora. On ide iz jedne kampanje u drugu, a usput deli novac različitim grupama stanovništva. To, naravno, nije dobro za ekonomiju jedne države”, objašnjava Lakićević za Nova.rs.

Sagovornik Nova.rs naglašava da je u Srbiji poseban problem to što se na ovaj način “izbacuju ekonomski kriterijumi iz društva”.

“Trebalo bi da standard jednog čoveka zavisi od njegovog rada i zalaganja, a kod nas ćete svakako dobiti novac, nevažno da li radite ili ne, da li ste ugroženi ili niste. A oni najproduktivniji su već otišli ili rade iz Srbije za inostrane kompanije, plasiraju svoje ideje na strano tržište. Problem je što se ekonomija, kao temelj jednog društva, svodi na socijalu”, kaže Lakićević.

Dušan Nikezić, ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde, kaže da je srpski budžet već godinama „u debelom minusu“.

Dušan Nikezić Foto: Ivan Dinić/Nova

„Samo u poslednje četiri godine, taj minus je iznosio 10,5 milijardi evra, što znači da se zadužujemo za svaku ‘pomoć’ koju država isplaćuje, kao i za bukvalno svaki veliki projekat koji ova vlast realizuje, od izgradnje Nacionalnog stadiona, do uvođenja dualnog obrazovanja. Stoga je jasno da ćemo iz kredita platiti i za ovaj pokušaj predizborne ‘kupovine’ glasova, koja neće upaliti, jer ljudi u Srbiji žele normalan život, sa pristojnim platama i penzijama, umesto državne pomoći, život u normalnoj zemlji bez podivljale inflacije, nasilja, kriminala i korupcije. Zato je neophodno da se zaustavi prekomerno zaduživanje za besmislene projekte i ad-hoc rejting mere, da se iskoreni sveprisutna korupcija, a budžetska sredstva iskoriste za podršku domaćoj privredi, vraćanje otetih penzija i povećanje plata u prosveti, zdravstvu, vojsci, kulturi…“, kaže Nikezić. 

PROČITAJTE JOŠ

Naš sagovornik naglašava da je ubrzana štampa novca i neselektivno deljenje problematično i jer to utiče na rast inflacije.

SNS ubraznim tempom povećava javni dug

Javni dug nastaje kada država ima rashode koji su veći od prihoda, a aktuelna vlast je uspela da za 12 godina zaduženje Srbije poveća za neverovatnih 127 odsto. Uz otplatu nekih dugova, on je i dalje drastično, za čak 98,87 odsto veći nego 2012.

Podsećamo, javni dug je na kraju septembra iznosio oko 35,2 milijarde evra, dok je 2012, kada su naprednjaci došli na vlast, on bio 17,7 milijardi.

Foto: Shutterstock

Iako predstavnici vlasti vole da se pohvale kako se javni dug smanjuje, uz obavezno osvrtanje na to kako je bilo za vreme prethodne vlasti, činjenice govore drugačije. U analizi profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića, nedavno objavljenoj u nedeljniku NIN, navodi se da je prethodna vlast javni dug od 14,2 milijarde evra koji je “nasledila” povećala za 1,3 milijarde, dok su naprednjaci ovaj iznis povećala za čak 19,7 milijardi evra.

Fiskalni savet naglasio je i da u narednoj godini Srbija mora da se zaduži pod nepovoljnim uslovima za dodatnih 6,5 milijardi evra, od kojih je 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita i oko 4,8 milijardi za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu, a istakli su i da je budžetom predviđeno novo zaduživanje, i to od 9,3 milijardi evra.

BONUS VIDEO Nikezić: Ova država nije ni štedela, a ni zaradila, već isključivo sve finansira iz zaduživanja

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare