Dok su se jednokratne pomoći delile i najavljivali megalomanski projekti, jer je i prošle godine vlast bila u neprestanoj kampanji kao da će sutra izbori, ključni segmenti društva su ponovo oštećeni. Aktuelna vlast u kojoj naprednjaci čine većinu, odlučila je da zdravstvo i obrazovanje zakine za čak više od 14 milijardi dinara. Otuda i ne čudi što je u Srbiji na delu veliki odliv mozgova, zdravstvenih i prosvetnih radnika, dok se za lečenje obolele dece novac skuplja sms porukama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka uvek su u kampanji, i pre i posle izbora. Zapravo, reklo bi se da je to „mod“ koji traja od njihovog dolaska na vlast 2012. Kako je to izgledalo u 2022. godini najbolje ilustruje Završni račun budžeta Srbije za 2022. godinu. Iz njega se vidi da da Vlada Srbije ne razmišlja dugoročno već isključivo na kratke staze. Tako je prošle godine bilo važno podeliti mladima prvo 100 evra, onda i 5.000 dinara, po 10.000 prosvetnim radnicima, zaposlenima u socijalnim ustanovama, lekarima. U prthodnoj godini na sva zvona se pričalo o Nacionalnom stadionu, o povećanju plata i penzija takođe, ali se ćutalo i štedelo na onome što je zapravo važno.
U zdravstvu je stanje odavno loše – medicinski radnici masovno odlaze u inostranstvo jer od plata u Srbiji ne mogu da žive dostojanstveno, a pacijenti ne samo da ne mogu da dođu na red za operaciju, već za pregled kod specijaliste.
Ali to, očigledno, aktuelna vlast nije videla kao problem koji prioritetno treba rešavati.
PROČITAJTE JOŠ
U Završnom računu za 2022. vidi se da je za, primera radi, za program za lečenje oboljenja koja ne mogu uspešno da se leče u našoj zemlji, utrošeno 176 miliona dinara, odnosno 1,5 miliona evra, dok je za to bilo planirano 554 miliona dinara, što je oko 4,7 miliona evra.
Istovremeno se svakodnevno objavljuju humanitarne akcije u kojima se skupljaju sredstva za lečenje, najčešće dece, u inostranstvu.
Od prvobitnih 870 miliona dinara (7,41 milion evra) planiranih za rekonstrukciju UKC Novi Sad, utrošeno je 230 miliona dinara (1,61 mlion evra).
Stanje u obrazovanju u našoj zemlji je katastrofalno. Prosvetni radnici jedva preživljavaju sa svojim platama, odlaze iz zemlje, često doživljavaju neprijatne situacije zbog đaka i roditelja.
Ni na fakultetima situacija nije mnogo bolja, a koliko je obrazovni sistem u Srbiji devastiran, pokazuje i činjenica da postoje smerovi koje upiše samo jedan brucoš. Budžetom koji je usvojen za 2022. godinu kapitalni rashodi u višem i visokom obrazovanju predviđani su u iznosu od 850 miliona dinara (7,24 miliona evra). Toliko i takvo ulaganje se nije desilo. Uloženo je čak 8,5 puta manje, tj. svega 100 miliona dinara.
I kada je u pitanju zaštita životne sredine, država često ne realizuje projekte koje isplanira i najavi. To se desilo i prošle godine. Tako je za projekat „Čista Srbija“ utrošeno samo 38 odsto planiranih sredstava.
“Uštedelo” se i na IPA programima u oblasti zaštite životne sredine. Na tu namenu, potrošeno je 2,5 milijardi dinara, odnosno 21,3 miliona evra, od planirane četiri milijarde dinara, dakle oko 34,11 miliona evra. A manje novca je potrošeno i na programe u okviru Zelene agende – 5,3 milijarde dinara (45,19 miliona evra) od budžetom planiranih 6,5 milijardi (55,42 miliona evra).
Za kulturu je i prošle godine potrošeno standardno malo novca. Od planiranih 1,4 milijarde dinara (11,93 miliona evra), potrošeno je 40 odsto sredstava, odsnono 560 miliona dinara (4,77 miliona evra).
Ekonomski novinar i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk objašnjava za “Novu” da je to što se na elementarnim stvarima štedi pogubno, ali da savršeno pokazuje šta su prioriteti ove vlasti.
Kada se govori o obrazovanju, naš sagovornik podseća da su plate prosvetnih radnika daleko ispod proseka.
“Iz godine u godinu, plate prosvetnih radnika su realno manje. U junu ove godine, na primer, prosvetni radnici su zarađivali 11,7 odsto manje od proseka, a ta razlika samo raste. Državi jednostavno nije stalo do zdravlja i obrazovanja”, kaže Ćulibrk.
Podseća da je država početkom godine najavila da će zaposliti 5.000 specijalaca koji će zarađivati po 2.000 mesečno, što je drastično više i od prosečne, a i od plate prosvetnog radnika.
Čak i lekar specijalista u proseku zaradi manje.
“Mislim da onda ne treba ni da se pita da li želimo državu policije ili državu obrazovanja. Ali, jednostavno, država je davala drugima, ulagala na druga mesta, jer im se tako isplati”, objašnjava sagovornik našeg lista.
Kada kaže isplati, Ćulibrk misli – politički.
“Da biste videli neke rezultate, primera radi, reforme obrazovanja, mora da prođe recimo pet godina, a kod nas su izbori na svakih godinu i po dana. Gledaju se rezulati između dva izborna ciklusa, dakle to je malo vremena. Uvek je važno samo da se preseče neka vrpca, otvori neki put, a manje važno da država stane na noge, za to vlast nema vremen”, zaključuje Ćulibrk.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare