Vučević proziva apotekare zbog visokih cena, a marže određuje država: Ko je kriv što su lekovi za teško obolele poskupeli preko noći

Na kućnu adresu porodica koje imaju decu s retkim bolestima stigli su vaučeri sa spiskom apoteka u kojima ih mogu iskoristiti za podizanje lekova. Međutim, artikli koje ove porodice najčešće kupuju, među kojima nisu samo lekovi, već i suplementi, pelene i slično, “preko noći” su poskupeli.

Nakon što je ova vest u javnosti podigla prašinu, oglasila se – država! Naime predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, najavio je da će pokrenuti kontrolu marži u apotekama, iako je država ta, koja po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, određuje cenu lekova.

On je naglasio da će otvoriti pitanje oko “farmaceutske priče” i apoteka, da bi se videlo kako se tu formiraju cene.

“Nije sporno, možete da zaradite, ali ne pet ili deset puta više”, izjavio je Vučević.

Zbunjuje međutim činjenica da je po Zakonu država ta koja formira ove cene.

“Nisu to samo lekovi, već i suplementi i medicinski preparati, vitamini, a cene određuje Vlada Srbije. Međutim, na Agenciji za zaštitu konkurencije, koja je nezavisno regulatorno telo, je da ispita da li na tržištu lekova postoji neki dogovor među trgovcima, odnosno farmaceutima, apotekarima, oko marži i poskupljenja. Oni su stvorili nezdravu tržišnu konkurenciju na uštrb kupovne moći potrošača. To sve treba da ispita Agencija, ali u redovnim kontrolama, a ne da ih opominjemo da rade svoj posao”, kaže za Nova.rs Saša Đogović, ekonomista.

"Lov u mutnom" pogodan za povećanje cena

Apotekari, ističe on, koriste inflaciju za podizanje cena.

“Kao što imamo nelojalno ponašanje trgovinskih lanaca, tako je sada i sa apotekama, ali to Agencija mora da kontroliše, kao i država. Oni se svi pokrenu tek kad se neko požali ili usled javne opomene. Država je dobavljač lekova i trebalo bi da može da ograniči, da limitira maržu. Međutim ako neko koristi ‘lov u mutnom’, još u periodima kad je pojačana inflacija, onda ne čudi da država gubi kontrolu nad cenama i tržištem”, naglašava on.

Cene lekova, kao i marže, već su regulisane, kažu apotekari.

“Mi nismo isto što i trgovinski lanci. U trgovinama vlada slobodno formiranje cena, a u apotekama je država ta koja određuje ne samo cenu leka, nego i maržu, tako da zaista ne znam šta bi kontrolisala. Možda će se baviti cenom neleka i dijetetike, gde je slobodno formiranje cena”, prenosi Biznis.rs izjavu jednog vlasnika apoteke.

Marže lekova u Srbiji iznose 12 odsto na veleprodajnu cenu, za lekove koji se izdaju na lekarski recept, do 25 odsto na OTC lekove, odnosno one koji se nabavljaju bez recepta.

Međutim, u svakoj apoteci cene istih lekova su različite.

“Maksimalnu cenu lekova koji se podižu na recept određuje država. Kada registrujete neki lek, pustite ga u promet, morate imati dozvolu od države. Marža je klizna i ide od 12 do 25 odsto u odnosu na veleprodaju, ali može biti i niža od 12, koliko je za najjeftinije lekove. Što je lek skuplji apotekarska marža je niža. Cene lekova koje plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje morale bi biti iste u svim apotekama”, objašnjava za Nova.rs Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia.

Cene mora da kontroliše inspekcija

Ipak, cene proizvoda u apotekama, koji ne spadaju zvanično u lekove, i koji se ne uzimaju o trošku osiguranja su, ističe Trkulja, klizne.

“Kod nas je ta linija malo pomerena, u smislu da postoje lekovi koji se kupuju na recept, ali se negde mogu nabaviti i bez recepta. Dakle sve cene lekova određuje država, ne farmaceutska kompanija, a za ostale proizvode se cene slobodno formiraju. Međutim, i te cene bi morala da kontroliše inspekcija Ministarstva zdravlja, kako ne bi nekontrolisano rasle. Takođe, lekovi koji su na pozitivnoj listi, nabavljaju se putem javnih nabavki po još nižim cenama u odnosu na propisanu”, kaže Trkulja.

Naime, u zakonu jasno stoji kako se utvrđuju cene lekova.

“Vlada utvrđuje kriterijume za formiranje cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, a čiji je režim izdavanja na recept, kao i najviše cene tih lekova, na osnovu zajedničkog predloga ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za poslove trgovine”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Kod lekova koji se ne izdaju na recept, nosilac dozvole za lek formira cene i dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavlja podatke o cenama jednom u toku kalendarske godine, najkasnije do 1. marta za prethodnu godinu, na obrascu izveštaja koji propisuje Ministarstvo zdravlja.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dužna je, po zakonu, da ovom ministarstvu dostavi podatke o prometu i potrošnji lekova, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

“Zabranjen je promet leka u Republici Srbiji za koji Vlada nije propisala cenu u skladu sa stavom 1. ovog člana. Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju neodložne potrebe za primenom leka koji je dobio dozvolu za lek, odnosno zaštite javno-zdravstvenog interesa i sprečavanja nastanka štetnih posledica po život i zdravlje pacijenta ili grupe pacijenata, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja na zahtev nosioca dozvole za lek može da donese odluku o utvrđivanju najviše cene tog leka na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana koji važe u momentu podnošenja zahteva”, navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

***

BONUS VIDEO: I apoteke u Kragujevcu pod znakom pitanja