49
Beograd na vodi, projekat koji polako ali sigurno “jede” veliki deo glavnog grada, punih 12 godina “gura” predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Svoju zamisao o “Beogradu na rekama” izložio je još 2012. godine, kada je kao kandidat za gradonačelnika Beograda u posetu doveo bivšeg prvog čoveka Njujorka Rudija Đulijanija. Iste godine SNS je došao na vlast i polako se kreće u realizaciju Vučićeve ideje. S tim da je prvobitni plan, u smislu površine ovog projekta koja je data Arapima na korišćenje, odavno prekoračena, a sledeće mete su Beogradski sajam, najzeleniji deo Ade i Stara šećerana…
Te 2012. godine Aleksandar Vučić bio je u kampanji za gradonačelnika Beograda. Kao “podrška” stigao je Rudi Đulijani, bivši gradonačelnik Njujorka.
Tokom dvodnevne posete, Vučić mu je, između ostalog, predstavio „Beograd na rekama“, svoj glavni projekat razvoja srpske prestonice.
Đulijani je rekao da je projekat izvanredan, a Vučić istakao da se nada da će uz njegovu pomoć privući mnogo investitora, otvoriti nova radna mesta i unaprediti život Beograđana.
Vučić je izgubio te izbore u glavnom gradu, ali je Tomislav Nikolić pobedio na predsedničkim.
“Nakon formiranja republičke Vlade u kojoj su naprednjaci i Vučić zauzeli ključne pozicije, u jesen 2013. promenjena je i vlast u Beogradu. U aprilu 2014. novi gradonačelnik Beograda Siniša Mali takođe je najavljivao veliki broj zaposlenih na izgradnji Beograda na vodi“, piše Istinomer.
Ugovor sa arapskim partnerom „Igl hilsom” za izgradnju projekta “Beograd na vodi” potpisan je u aprilu 2015. u Geozavodu, a pratila su ga dva protesta građana.
Ugovor nije potpisao Vučić, već su to uradili tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora „Igl Hilsa“ i direktor „Beograda na vodi“ Aleksandar Trifunović. Ceremoniji je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
PROČITAJTE JOŠ:
49
4
0
Uoči potpisivanja ugovora, na uglu Ulice Kraljevića Marka i Karađorđeve, kod zgrade Geozavoda, okupile su se dve grupe građana – jedni koji se protive ovom projektu, a drugi koji ga podržavaju.
Više stotina onih koji su protiv projekta, među kojima su bili i aktivisti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, blokiralo je saobraćaj u Karađorđevoj ulici. Prethodno su tokom ceremonije potpisivanja ispred Geozavoda bila parkirana dva tramvaja, tako da se sa ulaza u Geozavod nije video protest protivnika projekta.
Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ objavljen je u podne 20. septembra 2015. na sajtu Vlade Srbije. Kamen temeljac za izgradnju projekta postavili su 27. septembra premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Upravnog odbora kompanije „Igl hils“ Muhamed Alabar.
Siniša Mali je na konferenciji rekao da je projekat vredan 3,5 milijarde evra, a da je obaveza naše strane da raščisti Savski amfiteatar, oko 100 hektara zemljišta i da izvrši proces eksproprijacije, dok će investitor finansirati završetak projekta. On je rekao i da je Vlada Srbije vlasnik 32 odsto preduzeća „Beograd na vodi“, dok preostali udeo u vlasništvu ima arapski investitor.
„Zemljište ne prodajemo, već ga dajemo u zakup na 99 godina, i naši interesi su potpuno zaštićeni“, tvrdio je tad gradonačelnik, a sad ministar finansija Siniša Malli.
S tim da investitor u svakom trenutku pravo korišćenja može da konvertuje u svojinu.
Rušenje prvih zgrada je počelo u avgustu 2014. godine, a 12. avgusta 2015. godine je gradonačelnik Mali objavio da su srušene 233 zgrade, da je time završena prva faza rušenja i da se u drugoj polovini septembra može početi sa zidanjem prve dve stambene kule.
U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine maskirana lica bagerima su porušila zgrade u Hercegovačkoj ulici, za koje nije postojao nalog za uklanjanje.
Tadašnji premijer Aleksandar Vučić je one koji su odlučili da ruše noću nazvao „kompletnim idiotima“.
„Ako mene pitate ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot, jer je to trebalo da uradi u po bela dana, jer su u pitanju bespravni objekti, koji su ružno izgledali i od kojih su korist imali samo oni čiji su bili“, istakao je Vučić.
12. jula 2018. godine završena je prva kula.
Zatim 2021. na red dolazi Savski trg, postavljanje spomenika Stefanu Nemanji i nova afera.
Vlast i danas, dakle punih šest godina, krije cenu izgradnje ovog spomenika. Mada je Vlada Srbije tu informaciju označila kao “poverljivu” do 2023. godine, i pored više zahteva portala Nova.rs gradske vlasti odbijaju da nam dostave tu informaciju. Te podatke Vlada Srbije Zaključkom je proglasila “poverljivim” 18. jula 2018, a sa rokom čuvanja do 2023. Prema saznanjima medija, rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, koštao je oko devet miliona evra.
U međuvremenu, Beograd na vodi uz blagoslov predsednika države nastavlja da živi svojim životom i da se širi poput epidemije.
Spska napredna stranka ekskluzivno prestoničko zemljište rasprodaje ispod cene, poklanja ga ili krije za koliko ga je ustupila nekom od investitora. Tako je parcele na lokaciji Marine Dorćol prodala i po nižoj ceni od one po kojoj je to isto zemljište ranije dato u zakup na 99 godina.
Iza leđa građana Srbije, vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem je prodala deo zemljišta na kome se sada nalazi Beogradski sajam i to kompaniji Beograd na vodi. Kupoprodajni ugovor nije objavljen, te nije poznato pod kojim uslovima i po kojoj ceni su Arapi došli do zemljišta.
Najnoviji podaci iz odluke o izmeni prostornog plana, pokazuju da će se Beograd na vodi proširiti na dodatnih 327 hekatara i zauzeti dobar deo obala Novog Beograda i Čukarice, ali i nove parcele na Starom gradu i Savskom vencu. Sudeći po brojevima parcela koji su objavljeni u tom dokumentu, ovo “naselje” zauzeće prostor Beogradskog sajma, deo Savskog pristaništa, najzeleniji deo Ade ispod mosta, kao i parcele na kojima se nalazi Stara šećerana.
Podsetimo se informacije koje je svojevremeno dao Siniša Mali o raščišćavanju samo 100 hektara…
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare