Udruženje: E-fiskalizacija povećala troškove poslovanja

"Sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno za sim karticu. Novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 dinara, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 dinara mesečno, tako da se mesečni trošak sa 480 povećan na 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za E-fiskalizaciju", saopštilo je danas to udruženje.Dodaje se da je novi Zakon o fiskalizaciji prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizaciju i smanjenje troškova za privredu, čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije za kupovinu neophodnih uređaja koja je prvobitno najavljena u iznosu od tri milijarde dinara, a zatim je skočila na šest milijardi dinara.Novi Zakon je predvideo i širi obuhvat obveznika fiskalizacije kao što je opšte i stručno obrazovanje i obučavanje za obavljanje bilo kog zanimanja za bavljenje bilo kojim hobijem ili radi samousavršavanja gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju u koje spadaju i inženjeri i arhitekte, zanatlije ...Ta stavka je problematična iz više razloga jer uplate koje ležu na račun preko m-bankinga, e-bankinga i virmana, što je uobičajen način plaćanja, ne obezbeđuju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži ili evidentira što uvodi u pravnu nesigurnost.Osim toga, kako je navedeno, mesečni troškovi će pogurati mnoge iz tih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga, neopterećena troškovima, biti jeftinija."Kad se radi na crno kazne su minorne, a kada se radi kao registrovan kazne su enormne. Oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno", navelo je udruženje.Upitalo je kakva je razlika između arhitekte i advokata, pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne.Privrednici se s pravom pitaju zašto budžet od tri milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima.Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju, isto tako besplatnu aplikaciju, može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem."Danas je praksa da umesto POS terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. To bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako je to sada", navelo je Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".Bonus video - Šta pijačarima donosi fiskalizacija 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tapijaarimadonosifiskalizacija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2493851"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram