Ugovori o saradnji Telekoma Srbije i Telenora, osim uništenja konkurencije u vidu SBB-a i TV stanica Junajted medije, imaju još jedan cilj, otkrivaju dokumenti do kojih je došao N1. Po planu o saradnji koji je potpisao generalni direktor državnog Telekoma Vladimir Lučić, uvođenje Telenora u poslove kablovskih operatora trebalo bi da posluži kao opravdanje pred Evropskom komisijom da nije tačno da se u Srbiji guši konkurencija i da je Telekom povlašćen.
Dokumenti do kojih je došao N1 ukazuju na to da je reč o saradnji sa dva cilja. Najčešća reč u Telekomovoj analizi benefita saradnje sa Telenorom jeste „urušavanje“ trećeg aktera na tržištu, sve sa potpisom do nedavnog koordinatora, a od skoro generalnog direktora Vladimira Lučića na taj plan o udaru na SBB.
„Urušavanjem SBB-a, Telekom Srbija će ostati jedini isporučilac sadržaja sa mogućnošću stvaranja novih kanala i zarađivanja kako od Telenora, tako i od korisnika“, navodi se u planu.
Da bi samo nekoliko redova ispod stajalo i kako Telekom planira da, osim za urušavanje SBB-a, saradnju sa Telenorom iskoristi i kao dokaz da postoji zdrava konkurencija, jer se na tržište kablovskih mreža i multimedije uvodi novi igrač Telenor.
„SBB se već žalio Evropskoj komisiji da država forsira isključivo Telekom Srbija probajući da se napravi monopol na telekomunikacionom i medijskom tržištu. Iznajmljivanje optike kao i ADSL najbolji je odgovor na takve optužbe“, stoji dalje u planu.
Profesor Petar Đukić, koji je ranije bio i član saveta Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da ulazak Telenora na tržište kablovskih operatora nikako ne znači i povećanje konkurencije, već je reč o stvaranju monopola, ili duopola u kome je Telekom stariji partner.
„Prosto me čudi kako je neko sebi dozvolio da kaže da će nekim postupkom ostati jedini na tržištu, a još gora je ona varijanta kada dva konkurenta u nekom svom dokumentu ili memorandumu navedu da onaj treći protiv koga je to usmereno neće uspeti da se oporavi na tržištu i da će definitivno prestati da radi na način na koji je radio do tada. Time je više nego očigledna namera tih učesnika na tržištu da ostanu sami, što znači da ovo ugrožava konkurenciju, da je protiv zakona i protiv dobrih običaja. U krajnjoj instanci to je protiv interesa potrošača“, naglasio je profesor Đukić.
Ukoliko Telekom ima višak instaliranih kapaciteta, trebalo bi da organizuje aukcije za njihovo iznajmljivanje, kaže u izjavi za UNS bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić.
„Normalno je da Telekom svoje slobodne kapacitete iznajmi drugim operatorima, ali to mora da učini pod jednakim uslovima“, navela je.
To znači da iste uslove kao Telenoru ponudi i SBB-u, VIP-u i ostalim kablovskim operatorima u Srbiji, ukoliko su zainteresovani.
Međutim, SBB je više puta slao zahteve za takvu komercijalnu saradnju i nikada nije dobio odgovor.
Advokat Vladimir Homan kaže za N1 da ne vidi kako bi saradnja Telekoma i Telenora pred Komisijom za zaštitu konkurencije, pa i pred Evropskom komisijom, mogla da se protumači kao povećanje konkurencije.
„To je nešto što se u civilizovanim zemljama ne radi. Mi imamo Zakon o zaštiti konkurencije i sve što tamo piše ovime se krši. To je restriktivni sporazum. Oni će imati preko 40 odsto učešća na tržištu. Žalosno je to što to radi država, jer MTS je naša firma, svih građana Srbije i to je nešto što ne sme da se radi i to je nešto što bi trebalo i Evropska komisija da ceni“, kaže Homan.
Ako se zaista SBB uruši kako stoji u planu Telekoma i Telenora, posledice će biti dramatične, upozorava Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo.
„Kakvo ogoljeno putinovsko satiranje naseg prava na slobodno informisanje, ovo je skandal od kojeg zavisi značajan deo budućnosti ovog društva. Korak dalje u diktaturu, dublje u gluvo i slepo društvo“, ocenjuje Čečen.
Telekom i Telenor sklopili su tri Ugovora koji su sada pred komisijom za zaštitu konkurencije: Ugovor o pravu korišćenja optičkih vlakana, Ugovor o pružanju Ethernet bitstrim usluga i Ugovor o održavanju optičkih vlakana.
Komisija najpre treba da odluči da li je nadležna za ugovore, pa tek ako jeste, da odluči da li su ugovori restriktivni, odnosno da li oštećuju konkurenciju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar