“Kontrola kompletnog medijskog prostora ili pranje para”: Telekom vlasnik 30 medija u Srbiji, Kurir poslednji u nizu

Telekom je sada samo formalno telekomunikaciona kompanija jer je svoju delatnost proširio i na brojne medije na koje troši ogroman novac. U poslovnom carstvu ove državne kompanije su televizije, portali, dnevni listovi. Poslednja akvizicija u nizu je Mondo Inc, koja poseduje više od 10 medija među kojima su Kurir (televizija, dnevni list, portal), Espreso, Mondo, Elle...

Kako je ranije objavljivano, kompanija Telekom Srbija, koja je u većinskom vlasništvu države, je pre ove poslednje akvizicije, u svom vlasništvu imala 20 medija, a neki od njih su informativni sajt Juro njuz (Euronews), potom Njuzmaks, zatim ekonomski veb magazin Blumberg (Bloomberg), a vlasnici su i Agro TV i Arena čenels grup (Arena Channels Grupu), koja prema registru Regulatornog tela za elektronske medije (REM ) poseduje 24 televizije, pretežno sportskog i zabavnog sadržaja. A od skoro je pod kapom Telekoma i Kurira, odnosno Mondo Inc.

Prema podacima objavljenim u Registru privrednih društava, Telekom je sada vlasnik 80 odsto Mondo INC, a dosadašnji vlasnik, WMG Media, Igora Žeželja, zadržao je udeo u vlasništvu od preostalih 20 odsto.

“Ovo bi trebala da bude nekakva investicija u digitalne platforme. Kupovinom samog medija, Telekom, odnosno država kontroliše ne samo samu mrežu, već i medijski sadržaj koji se kroz nju plasira, što je jasan put ka kontroli medijskog tržišta i propagande koja se plasira preko ovakvih medija. Naravno da nije normalno da država ima toliki upliv i uticaj na medijsko tržiste, ali s obzirom da je to sama sebi omogućila, ne možemo da računamo da neće iskoristiti mogućnost da utiče na tržište ili da možda zloupotrebe određena sredstva građana”, kaže za Nova.rs pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić.

Kupovina Kurira, prema rečima Đurića, ukazuje na dva cilja - direktnu kontrolu medijskog prostora i pranje novca.

“S obzirom da još uvek ne znamo prave ciljeve, meni lično deluje kao da su u pitanju dve osnovne stvari. Prva je na primer pokušaj direktne kontrole medijskog prostora i nastavak davanja javnih sredstava za funkcionisanje propagandne mašinerije vlasti. Način na koji država nastupa preko Telekoma i besmislene kupovine programa, ugovori i preuzimanja poput ovog već ‘prorežimskog’ medija, je direktan uticaj države na javno mnjenje, gušenje eventualne kritičke reči, mada u ovom slučaju to nije verovatno kao cilj, i s druge strane novac građana Srbije za kupovinu medija koji će služiti interesima vlasti. Ono što takođe ima smisla, je jednostavno provlačenje ogromne sume novca i na taj način izvlačenje kroz ogromne ugovore gde se kupuju prava ili mediji po basnoslovnim ciframa, koji nemaju tu težinu i vrednost i utisak je čisto pranje novca”, naglašava Đurić.

Jačanje političkog uticaja

Odlika poslovanja Telekoma i države su, ističe on, upravo netransparentni ugovori, pa ne čudi što o ovoj novoj saradnji javnost nema potpune informacije.

“Jasno je da rukovodstvo i predstavnici vlasti ne mare mnogo za to što ovakva preuzimanja ugrožavaju finansijsku stabilnost i održivost Telekoma zbog visokog nivoa zaduženosti kompanije”, kaže Đurić.

Dovođenje Kurira u Telekomovu medijsku porodicu je još jedan korak ka jačanju političkog uticaja na uređivačku politiku, smatraju u NUNS-u.

“Kao Nezavisno udruženje novinara Srbije zabrinuti smo zbog toga što Telekom Srbija kao državna kompanija, nastavlja da širi svoj medijski portfelj, sada i kroz preuzimanje Mondo INC-a, izdavača Kurira i niza drugih medija (Kurir.rs, TV Kurir, Espreso, Yumama, kao i više magazina). Ovo je još jedan korak ka dodatnoj koncentraciji i jačanju političkog uticaja na uređivačku politiku, jer kada je vlasnik država (direktno ili posredno), granica između poslovnih interesa i interesa vladajuće većine postaje opasno tanka. Sa ovim preuzimanjem Telekom je vlasnik više od 30 medija u Srbiji”, kaže za Nova.rs generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović.

Podsećamo da su izmene medijskih zakona iz 2023. godine otvorile prostor da država, posredno kroz državna preduzeća poput Telekoma, ponovo ulazi u vlasničke strukture medija.

“To dugoročno cementira politički uticaj na informisanje građana na čiju štetnost smo upozoravali od samog početka, a sve što se desilo nakon tih izmena nam govori da je naša zabrinutost od početka bila opravdana”, naglašava Filipović Stevanović.

Sve što se događa u vezi sa učešćem državnog Telekoma u medijskoj sferi direktno je suprotno onome na šta se Vlada Srbije obavezala i u Medijskoj strategiji iz 2020. i u prethodnim planovima - "povlačenje države iz medija", smatra Nemanja Nenadić, iz Transparentnost Srbija.

“Sve i da nije napravljen izuzetak za Telekom prilikom donošenja aktuelnih zakona pre dve godine, bilo bi još mnogo toga da se uradi radi ostvarenja tog cilja. Inače, ulazak Telekoma u vlasništvo firme Mondo INC, nije nikakvo iznenađenje, jer je najavljen pre nekoliko godina kada je Telekom investirao u Mondo. Ova kupovina je zanimljiva iz još jednog ugla - da li se javni resursi troše kako bi državna kompanija u budućnosti iz toga ostvarila neki profit ili se rasipaju. Pošto je Telekom učesnik na tržištu, o poslovnim odlukama ove firme i razlozima za njih zna se manje nego kada je reč o klasičnim javnim preduzećima. Zanimljivo je da Telekom u svom saopštenju stavlja akcenat na kupovinu filmskog studija, dok se uopšte ne pominje da je stekao većinsko vlasništvo u Kuriru”, naglašava Nenadić u razgovoru za Nova.rs.

Inače, Telekom Srbija, kako smo ranije pisali na našem portalu, već godinama se suočava sa velikim dugovima, pre svega zbog "Arene Channels group".

Dugovanja Telekoma su prema dobavljačima i državnim preduzećima, po pisanju Nove ekonomije, u 2024. godini dostigla više od 3,4 milijarde evra (oko 400 milijardi dinara).

Podsećamo da su poslanici Skupštine Srbije u oktobru 2023. godine usvojili dva sporna zakona o medijima - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Na ovaj način su, između ostalog, omogućili državnom Telekomu da osniva medije, uprkos tome što se u Medijskoj strategiji, koju je usvojila Vlada Srbije, naglašava da država mora da izađe iz vlasništva u medijima.

***