Suša "pokopala" poljoprivrednike: "Katastrofalna 2021. godina"

Ljiljana Ivković iz Lunovog sela, kraja koji je u Zlatiborskom okrugu najpoznatiji po povrtarskog proizvodnji, ovakvu godinu ne pamti. Njena porodica se povrtarstvom bavi više od pola veka, prevazilazili su mnoge nedaće ali sa sušom se uvek bilo najteže izboriti. Snalaze se za vodu kako bi bar koliko toliko umanjili šteu ali je već izvesno da je rod prepolovljen."Najznačajnija nam je proizvodnja paradajza, paprike i boranije ali uzgajamo i ostalo povrće. Ova godina je bila katastrofalna, prvo je kasnila setva jer sve ono što je trebalo uraditi u martu, radili smo u aprilu ali i u maju zbog hladnog proleća. Onda je odmah nastupio sušan period, povrće je tek krenulo da raste ali ga je suša sasekla. Plodovi su sitni, oštećeni, deo se mora bacitiluk, na svakom plodu se vide posledice suše, i kvalitet i rod su umanjeni za više od 50%. Imam 12 hiljada struka paprike, nju sada spašavamo, cisternama dovozimo vodu jer ona bez vode vene. Zalivanje ne može da zameni kišu ali može da pripomogne da se bar deo roda spase“, kaže za Nova.rs Ljiljana Ivković.

Ivkovići svoje proizvode više od 50 godina prodaju na užičkoj zelenoj pijaci. Ljiljana kaže da je ponuda sve manja, a bez obzira na kvalitet, cene konstantno rastu."Pre samo desetak dana pijaca je bila puna, ovih dana je samo trećina od ranije ponude, vrlo je malo robe. Luka nema a i to što ima je sitno, paradajza je dosta manje, generalno nema u ponudi povrća. Sada je paradajz ponovo 150 dinara, boranija 300, paprika 100-120, pri kraju sezone cene su padale, sada rastu, tek će se videti posledice ove godine, sigurno je da je hrane koja dolazi sa njive sve manje", dodaje Ljiljana.Nedostatak vode, odnosno visoke temperature za poljoprivredne proizvođače uslovile su izuzetno tešku godinu, kažu i iz Poljoprivredne stručne službe. Vremenske prilike ništa nije moglo da pobedi, ni agrotehnika ni bilo koje druge mera, zalivanje je samo jednim delom moglo da samo popravi štetu.

"Imamo nedostatak vode u zemljištu a na sve to ove godine imamo i vazdušnu sušu. Problem je što je Zlatiborski okrug podneblje gde nemamo navodnjavanje a drugi problem je i nedostatak vode, jer je najveći broj izvora presušio. U okrugu skoro da nije bilo kiše uopšte, to malo što je bilo može se nazvati statističkom greškom. Ništa nije sazrelo u normalnim okolnostima, pregrebvanje je poremetilo svaki prirodan biološki proces. Ekstremno visoke dnevne temperature i vreo vazduh, „kuvale“ su plodove. Ako noću i padne temperatura ili se nešto i zalije, vrela zemlja i vreo vazduh su bili konstantan šok za biljke", rekao je za naš portal savetodavac za ratarstvo iz PSS Užice, Ljubodrag Pantelić.Podgorevanje i naglo puštanje vlage negativno su uticali na sve jare useve,kako na povrće tako i na kukuruz koji nije napunio zrno."Kod kukuruza uglavnom imamo stabljiku bez klipa, u momentu oprašivanja imali smo visoke temperature pa do oprašivanja nije ni došlo, imamo samo biljku. Naglo ispuštanje vlage negativno utiče i na silažu, neke parcele su već počele da se siliraju, jer daljeg čekanja nema, najavljene temperature bez kiše, dodatno će isušiti parcele i dovesti do naglog sazrevanja. Da je setva počela na vreme nešto bi se više spasilo ali su neke parcele čak i presejavane zbog loših prolećnih uslova", dodaje Pantelić.Jedine poljoprivredne kulture na koje ovogodišnja suša nije imala negativan uticaj u Zlatiborskom okrugu su pšenica i ostala strna žita."Ove godine su strna žita pobegla od ove suše pa imamo dosta dobar prinos koji se u proseku kreće oko 5,5 tona po hektaru što je dosta dobro i što je za pola tone više nego prošle godine. Prosek bi bio i šest tona ali na pojedinim parcelama je bilo grada pa je to jedini razlog za delimično umanjenje roda, odnosno prosečan prinos. U odnosu na klimatske uslove koji su pratili vegetaciju, to je sasvim dobro“, ističe Pantelić.

O proceni štete na kulturama čija setva još nije završena, Pantelić kaže da je nezahvalno još govoriti, jesenas će sve biti poznato. Iako proizvodnja povrtarskih i drugih jarih kultura nije značajna na berzi, za sam Zlatiborski okrug je od presudnog značaja pre svega zbog činjenice da ni domaćinstva koja proizvodnju zasnivaju na svojim potrebama, ove godine neće imati dovoljno hrane, ni za sebe ni za stoku.Bonus video: Poplava u Kragujevcu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlivanjefekalijakragujevacik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2182005"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram