Suša će osušiti i srpski BDP

Sa projekcijama koje su izneli državni organi, vezano za moguć rast privatne potrošnje, profesor Arsić je potpuno saglasan, piše Biznis.rs. “Očekujem da će privatna potrošnja u drugoj polovini ove godine imati realni rast u odnosu na isti period prethodne, ali i sezonski rast u odnosu na prvu polovinu ove godine. Osnovni izvori rasta privatne potrošnje su veći realni nivo zarada u privatnom i javnom sektoru u odnosu na isti period prethodne godine, skroman, ali ipak realni rast penzija, kao i zaduživanje građana kod banaka. Osim toga, građani su u periodu zaključavanja uštedeli određena sredstva koja će trošiti u narednom periodu”, ističe profesor Arsić.On, međutim, nije baš takav optimista kada je u pitanju državna potrošnja.“Što se tiče državne potrošnje, na osnovu dosadašnjih podataka prilično je izvesno da će javne investicije znatno podbaciti u odnosu na planirani nivo. Nekoliko velikih projekata kasni, a planirane velike investicije u komunalnu infrastrukturu još nisu pokrenute. Moguće je da će Vlada povećati tekuću potrošnju pri kraju godine, kroz pomoć penzionerima, povećanje plata u javnom sektoru i pomoć privredi, čime će se delimično kompenzovati izostanak planiranog visokog rasta javnih investicija. Međutim, uticaj povećanja tekuće državne potrošnje na privrednu aktivnost je manji od uticaja javnih investicija”, konstatuje Milojko Arsić.Svi pokazatelji govore da će, zbog suše, ove godine sektor poljoprivrede značajnije podbaciti. Pojedini analitičari govore da nam se lako može ponovo “dogoditi” 2012. godina koja je, takođe, bila sušna, a koja nam je uz manjak u agraru donela i značajno poskupljenje poljoprivrednih proizvoda i rast inflacije.“Sada je izvesno da će ova poljoprivredna sezona biti nešto slabija u odnosu na prethodne tri godine, jer će podbaciti prinosi kukuruza, voća, povrća i slično. Ipak, prilično je izvesno da pad neće biti toliko dubok kao što je to bio slučaj u 2012. godini zbog dva razloga. Prvi je taj što će najverovatnije pad fizičkog obima proizvodnje biti manji nego u 2012. godini, koji je iznosio čak 17 odsto. Drugi razlog je što su cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu porasle, usled čega će se za istu količinu izvoza dobiti veći iznos dolara. Rast dolarskih cena poljoprivrednih proizvoda će ublažiti pad realne dodatne vrednosti u poljoprivredi, srazmerno učešću izvoza u proizvodnoj proizvodnji“, ističe profesor Arsić i dodaje da će za razliku od rasta svetskih cena poljoprivrednih proizvoda, koje će pozitivno uticati na poljoprivredu i bruto domaći proizvod Srbije, rast cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu negativno uticati na BDP.„Rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda smanjuje realnu vrednost zarada i drugih dohodaka, a time i ukupno realnu domaću tražnju. Osim toga, verovatno je da će visoke cene stočne hrane i nestašice trave negativno uticati na neke segmente stočarstva u narednoj godini. Rezimirajući prethodno, može se oceniti da će slabiji rezultati poljoprivrede negativno uticati na BDP Srbije u ovoj godini, ali veličinu tog uticaja će biti moguće proceniti tek kada budu raspoložive pouzdanije procene poljoprivredne proizvodnje”, zaključuje profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram