Beograđani čekaju na metro već decenijama, a nova obećanja, sa novim rokovima i višim cenama, po pravilu dobijaju uoči beogradskih izbora. Najnovije obećanje, koje je prekjuče stiglo od ministra finasija Siniše Malog - da će radovi početi krajem naredne godine, svojevrsna je uvertira u predizborna obećanja.
Nakon razgovora sa predstavnicima kompanija Power China i Alstom, kao i sa ambasadorima Kine i Francuske Čen Bo i Žan Luj Falkonijem, Mali je prekjuče izjavio da bi izgradnja beogradskog metroa mogla da počne krajem sledeće godine, na Makiškom polju, a u izgradnji ovog, nikad dočekanog infrastrukturnog, projekta, trebalo bi da učestvuju Francuska i Kina.
Istovetno obećanje dala je u julu ove godine i ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Povezane vesti:
Ona je, nakon što su Grad Beograd, JKP „Beogradski metro“ i francuska kompanija „Ežis“ potpisali ugovor za izradu projektno-tehničke domumentacije za izgradnju metroa, izjavila da će studija izvodljivosti biti gotova za godinu i po dana, kada će započeti izgradnja metroa dugog 60 kilometara, sa 60 stanica.
Tako je pripremljeno predizborno obećanje koje bi, pred naredne izbore za Skupštinu grada Beograda, moglo da služi kao „mamac“ za glasače.
Ko je sve obećavao metro pred izbore
Izgradnja metroa bila je među glavnim adutima tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića pred izbore za Skupštinu grada Beograda koji su održani 4. marta 2018. godine.
On je u tom periodu više puta ponovio da će izgradnja beogradskog metroa početi 2020. godine, a prva linija krenuti krajem 2021. godine, kao i da će prva faza izgradnje metroa koštati između 1,8 i 2,2 milijarde evra.
Prethodno je, u oktobru 2014. godine, sa mesta gradonačelnika Beograda, Siniša Mali uveravao Beograđane da će gradnja prve linije metroa početi 2016. godine.
Međutim, gradnja 2016. godine nije počela, ali je Mali tad počeo da iznosi detalje o tome kako će metro izgledati. Tako su građani saznali da će ona kretati „niotkuda“ i završavati „nikuda“ – tačnije od još nenaseljenog Makiškog polja do Mirijeva. Godinu dana kasnije, Mali je izneo i prognozu da će gradnja ipak početi krajem 2019. ili početkom 2020. godine.
Što se više odlaže cene rastu
Nakon potpisivanja ugovora predstavnika gradske vlasti, JKP „Beogradski metro“ i francuske kompanije „Ežis“, ministarka Mihajlović je rekla da se ovim „započinje realizacija najveće infrastrukturne investicije u ovom delu Evrope, vredne šest milijardi evra“.
Dva meseca ranije, u maju, prilikom potpisivanja donacije Vlade Francuske za beogradski metro, rekla je da se procenjuje da će ceo projekat koštati negde između 4,5 i 5,5 milijardi evra.
„Navedeni iznos od oko šest milijardi evra odnosi se na vrednost izgradnje sve tri linije metroa, ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. Naglašavamo da se radi o orijentacionim vrednostima, jer tehnička dokumentacija još nije izrađena“, navelo je Ministarstvo građevinarstva odgovarajući u avgustu na zahtev lista „Danas“ da obrazloži ovu razliku.
Ministarstvo je tom prilikom navelo i da bi, na osnovu podataka iz generalnog projekta, izgradnja prve dve linije metroa koštala 4,4 milijarde evra i da bi one bile ukupne dužine 40,4 kilometara sa 41 stanicom.
U martu 2015. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će prva linija metroa koštati između 800 miliona i 1,2 milijarde evra.
Tri godine kasnije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić govorio je o ceni prve linije metroa od 1,3 milijarde evra, ali i više od četiri milijarde za dve linije.
Prošlog leta, francuska kompanija „Ežis“ je, nakon izrađene studije, procenila da bi izgradnja prve linije metroa mogla da košta 1,8 milijardi evra, a druge 2,2 milijarde evra.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je, nakon toga, da je početna cena od 4,4 milijarde evra dva puta veća od cene projekta metroa od pre sedam godina, u vreme kada je on bio gradonačelnik.
Metro još nije počeo da se gradi, a već ga plaćamo
Iako izgradnja metroa još uvek nije počela, pre dve godine je osnovano preduzeće „Beogradski metro i voz“, čiji zaposleni sve vreme primaju prosečnu platu od po 1.000 evra.
Dakle, građani već dve godine plaćaju zaposlene preduzeća kome je sastavni deo imena „izgradnja, obavljanje prevoza putnika metroom i razvoj gradske železnice u Beogradu” – iako ni izgradnja, ni prevoz putnika metroom ne postoje.
I ne samo to, broj zaposlenih u ovom preduzeću raste, pa je tako, kao što je već pisala Nova.rs, u JKP „Beogradski metro i voz“ tokom protekle godine njihov broj uvećan sa četiri na 17, dok je prosečna zarada uvećana 60 odsto.
I prethodne vlasti davale obećanje bez pokrića
Da je i prethodnim gradskim vlastima metro bio predizborni „kec iz rukava“ primer je 2008. godina, kad je tadašnji kandidat za gradonačelnika Demokratske stranke Dragan Đilas rekao da će prva linija metroa biti izgrađena 2012. godine.
„Kada napravimo prvu liniju metroa, za šta nam realno treba četiri godine…mi ćemo takvim sistemom saobraćaja rešiti mnogo problema koje danas imamo“, rekao je tada Đilas.
Povezane vesti:
Nakon toga su u junu 2010. godine odbornici Skupštine grada usvojili informaciju o izradi dokumenta „Beogradski metro – osnova za izbor rešenja“, da bi Đilas, koji je tada već bio na funkciji gradonačelnika izjavio:
„Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogao da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu, do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu, Karaburmi“.
U oktobru 2011. godine je Skupština grada usvojila informaciju o realizaciji projekta „Beogradski metro“ kojim je predviđeno da izgradnja metroa počne 2013., a da prva linija od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu bude završena 2017. godine.
U septembru 2013. godine Đilas je smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda, nakon čega je nova vlast izmenila plan izgradnje metroa, trase njenih linija, cenu i počela da daje i pomera svoje rokove za izgradnju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare