"Licitiranje cenom Beogradskog metroa, u situaciji kada nisu završene studije koje treba da kažu koju vrstu metroa i gde gradimo, samo govore o neozbiljnosti domaćih političara", kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević.
Pročitajte još:
Otkud odjednom u javnosti ta procena da je izgradnja Beogradskog metroa projekat vredan 6 milijardi evra?
Radi se o podatku koji je iznela ministarka zadužena za infrastrukturu Zorana Mihajlović, i to prilikom potpisivanja komercijalnog ugovora za izradu Studije izvodljivosti, koji su potpisale kompanije „Beogradski metro“ i francuski „Egis“.
Ona je juče najavila je da će studija izvodljivosti biti gotova za godinu i po, kada će započeti izgradnja metroa dugog 60 kilometara, sa 60 stanica.
Pitanje je, međutim, kako je ministarka došla do tih „60 kilometara sa 60 stanica“.
Poslednji zvanično objavljen dokument, „Finalni izveštaj Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom za dve linije beogradskog metroa“ iz 2019. godine, koji je izradila ista francuska kompanija „Egis“, predviđa izgradnju dve linije metroa, i to „Liniju 1“ u dužini od 21,3 kilometara, i „Liniju 2“ od 19,2 kilometara – što je ukupno 40 kilometara.
Za sada, dakle, pišemo razliku od 20 kilometara u poznatim planovima i izjavama ministarke.
Sa druge strane, o ceni metroa po liniji domaći političari spekulišu još od 2015. godine, kada je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali izašao u javnost sa „800 miliona do 1,1 milijarde evra“, da bi već sledeće godine ta cena porasla na dve milijarde evra, da bi se u periodu od 2018. do 2019. godine u priču „ubacila“ još jedna linija metroa, a sa njom još oko dve milijarde evra na račun vrednosti tog posla.
Nastavljamo u istom ritmu i do početka ove godine, kada je cena metroa iznenada porasla za još 400 miliona, na 4,4 milijarde, da bi u maju Zorana Mihajlović izjavila da će izgradnja metroa „biti najveći i najteži finansijski poduhvat u celom regionu, pošto se procenjuje da će TRI linije metroa koštati između 4,5 i 5,5 milijardi evra“.
Eto još jedne linije na prethodne dve, za koje makar postoji pokriće u obliku Prethodne studije opravdanosti.
Biće da se do procene vrednosti te investicije došlo logikom „ako smo za izgradnju dve linije ukupne dužine 40 kilometara računali četiri milijarde evra, onda će tri linije i 60 kilometara biti 6 milijardi“, a usput smo dodali još 500 miliona evra, valjda da onih 5,5 zaokružimo na 6 milijardi evra.
„Licitiranje cenama infrastrukturnih radova je nešto uobičajeno u Srbiji. Tako je bilo sa koridorima, ‘Beogradom na vodi’, a sada i sa metroom. To govori o neozbiljnosti političara, pošto je gotovo nemoguće za jedan ovakav projekat reći koliko će da košta bez ozbiljne studije“, kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju.
Posebno je, kaže, nezahvalno „prognozirati“ cenu izgradnje metroa, pošto se cene kreću od milijardu, koliko je koštala izgradnja jedne linije u Solunu, do šest milijardi evra, koliko je Pariz platio proširenje svoje mreže za još jedan pravac.
Pitanje je i da li će sve te procene proći test tržišta i konkurencije, pošto je u februaru Skupština Srbije usvojila i zakon kojim se izgradnja i rekonstrukcija tzv. linijske infrastrukture od javnog interesa praktično izmeštaju iz domena javnih nabavki.
Odredbe zakona o posebnim procedurama za projekte „linijske infrastrukture“ isključuju propise o javnim nabavkama kada su na snazi međudržavni sporazumi, a dozvoljavaju i da Vlada može „u slučajevima hitnosti i ugroženosti projekta“ odabrati da uopšte ne primenjuje pravila javnih nabavki, već poseban postupak za izbor strateškog partnera.
Na naše pitanje kolika je verovatnoća da će naša javnost moći da prati troškove izgradnje metroa, Radosavljević odgovara da postoji sumnja da nećemo znati kolika je krajnja cena, ali da ipak ohrabruje da je država sa kojom se Srbija dogovara – Francuska, pa će i njihove, kao i institucije Evropske unije pratiti transparentnost i zakonitost rada.
„Prvi korak je da vidimo šta će najavljena studija izvodljivosti reći – koliko bi mogao da košta taj projekat i šta je to što gradimo, a onda ćemo videti i iz kojih sredstava ćemo graditi“, zaključuje Radosavljević.
Kuda ide Beogradski metro?
Portal Beobuild objavio je analizu trasa prve dve linije predviđene Prethodnom studijom opravdanosti, koje spajaju Železnik i Mirijevo, i Mirijevo i Zemun. „Na najosnovnijem nivou, može se reći da ovako trasirane linije dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema, od toga da plan gradnje ignoriše transportne prioritete i primarno razvija alternativne lokacije, da trase zaobilaze najgušća naselja i odredišne tačke produžavajući trajanje putovanja, do toga da onemogućuje optimalno kombinovanje sistema sa ostalim vidovima saobraćaja“, ocenili su autori Beobuilda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare