Narodna banka Srbije sklopila je tri od najvrednijih 100 javnih nabavki u prošloj godini i to sa dve povezane firme, koje su ove poslove vredne 18.5 miliona evra dobile na tenderu bez konkurencije. Jedna od firmi u trenucima dobijanja ugovora imala je prvo jednog a zatim čak dva zaposlena. Iako u NBS kažu da su pomenute nabavke bile transparentne i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, sagovornici portala Nova.rs smatraju da su tenderi nesumnjivo bili namešteni, te da je NBS morala da se potrudi da obezbedi konkurenciju za ovako vredne ugovore.
Od 100 najvrednijih javnih nabavki u 2020. godini tri je sklopila Narodna banka Srbije i to s dve povezane firme, kojima su povereni ugovori u vrednosti od oko 18,5 miliona evra. Na tenderima bez konkurencije. Ovo je pokazalo istraživanje Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. Da stvar bude interesantnija, jedna od tih firmi postoji svega tri godine. Do nedavno je imala jednog zaposlenog i to vlasnika, koji ima više od 70 godina, a kompanija se bavi IT-jem.
Reč je o firmama Smart Investment Group i Soft 4 Smart iz Beograda, a kada je reč o poslovima sa državom, praktično sarađuju samo sa NBS.
Prema podacima Кancelarije za javne nabavke NBS je u pomenutoj godini sprovela tri nabavke čija je ukupna vrednost 2.165.002.000 dinara, odnosno 18.415.206 evra. Uglavnom za nabavku informatičkih usluga i opreme.
Sve tri nabavke sprovedene su u otvorenom postupku i u svakoj je učestvovao samo jedan ponuđač. To znači da nije bilo konkurencije koja garantuje dobijanje najpovoljnije cene.
Kako se dalje navodi, dobitnik u prvom postupku javne nabavke vrednom 8,16 miliona evra bio je Smart Investment Group d.o.o. Beograd, dok je dobitnik druge dve nabavke, čija je ukupna vrednost 10,25 miliona evra, bilo preduzeće Soft 4 Smart d.o.o. Beograd.
Narodna banka Srbije ovim povodom je saopštila da je nabavku informatičkih usluga i opreme, kao i sve druge postupke javnih nabavki, sprovela transparentno i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
“Dodela ugovora za predmetne nabavke vršila se u otvorenom postupku, koji predstavlja najtransparentniji postupak javne nabavke. U takvom otvorenom postupku nabavke, što znači da su mogli da se jave svi ponuđači koji ispunjavaju sve propisane uslove u skladu sa zakonom, javio se samo jedan ponuđač“, navodi se u saopštenju NBS.
Dobrašinović: Nesumnjivo varanje države
Direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović kaže da Narodna banka pre nego što kaže da je sve čisto, mora da da odgovore na nekoliko pitanja.
“Ako je sve pošteno i čisto, zašto svi u Srbiji beže od poslova u kojima je NBS naručilac? Što svi beže od para NBS? Kao neko ko radi sa parama kvalifikovani su da to objasne. Ovde nije reč o tome da postoji sumnja da je tender namešten ovde je nesumnjivo reč o nekoliko stvari. Pre svega, nesumnjivo je da je tender raspisan za jednu firmu i da je konkurencija oterana, a kako je to urađeno treba pitati NBS. Zašto se niko još nije prijavio za poslove vredne 18.5 miliona evra? Tolike firme se u Srbiji bave IT-jem, da li je moguće da nijedna nije bila zainteresovana za ovoliki novac?”, pita Dobrašinović i dodaje:
“Nesumnjivo je i da je NBS dala posao firmi koja je do juče imala jednog zaposlenog. Nesumnjivo je da je dala posao firmi koja, pored toga, prikriva dobit. Nemoguće je da za tako vredan posao dobit bude nekoliko stotina dinara i da je 200.000 evra to bi bilo malo. To ukazuje da ova firma vara i državu i građane Srbije, jer se preko poreza na dobit puni državna kasa”, smatra Dobrašinović.
Nenadić: Trebalo je obezbediti konkurenciju
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, takođe, misli da ovde ima nekoliko nerazjašnjenih stvari.
“Tačno je da je minimum koji svaki naručilac treba da ispuni jeste da objavi poziv sa kompletnom dokumentacijom i da kad se javi samo jedan ponuđač, onda nema drugog izbora osim da zaključi ugovor. Međutim, kad god se dogodi da se za neki unosan posao javi samo jedna firma, naručilac treba da se zapita da li je uradio sve što treba da obezbedi konkurenciju. U tom smislu je i naročito značajno za ovaj slučaj da se vidi da li je Narodna banka Srbije pre raspisivanja konkursa vršila analizu tržišta i šta je ona pokazala. Da li postoji samo jedna ili više firmi koje obavljanju ovaj posao u Srbiji”, kaže Nenadić.
Ukoliko je analiza pokazala da ih ima više, navodi Nenadić, bilo bi logično, iako nije u pitanju zakonska obaveza, da je NBS direktno pozvala te firme da upute ponude.
“A ne samo da objavi poziv na portalu. S druge strane ako je analiza pokazala da samo jedna firma može da obavi ovaj posao, trebalo je preispitati postavljene uslove i potruditi se da se konkurencija obezbedi pozivanjem firmi iz inostranstva”, zaključuje Nenadić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: