Predsednik Izvršnog odbora RBA banke: Proces konsolidacije banaka je neizbežan

Ovih dana Kredit agrikol prestala je da postoji i sada se zove RBA banka.Kada se ove dve banke spoje naredne godine, prema trenutnim pokazateljima biće treća banka na tržištu po veličini aktive.Ovim povodom razgovaramo sa predsednikom Izvršnog odbora RBA banke Petrom Jovanvićem.Šta će integracija dve banke značiti za klijente, da li će biti nekih promena za njih?Proces integracije je započet nakon akvizicije Kredit agrikola od strane Rajfajzen banke 1. aprila ove godine. Okončanje integracije, pošto je to dugotrajan i komplikovan proces, planirano je za drugi kvartal sledeće godine.To je prva akvizicija koju je Rajfajzen napravio od kada je pre 21 godinu došao u Srbiju kao grinfild investicija. Sve vreme banka je rasla organski i tim pre smo zadovoljni zbog načina na koji su zaposleni u obe banke pristupili ovom zadatku.Mi smo 2. septembra realizovali jedan od važnih koraka u procesu integracije, a to je promena naziva banke i prestanak korišćenja dosadašnjeg imena Kredit agrikol. Najnovija članica Rajfajzen grupe zvaće se RBA banka što će klijentima približiti brend do konačnog spajanja sledeće godine.Osim promene naziva i logotipa na poslovnicama i na aplikacijama elektronskog i mobilnog bankarstva, klijenti za sada neće osetiti nikakvu razliku.To nam je bio osnovni cilj, da obezbedimo kvalitet i kontinuitet usluga na koje su klijenti navikli u Kredit agrikolu. U smislu potpisanih ugovora i uslova korišćenja usluga, neće se ništa promeniti.Do promena može doći tek nakon spajanja banaka naredne godine, a te promene mogu biti samo nabolje, jer će klijentima biti na raspolaganju najbolje iz obe banke.Da li će klijenti RBA banke u međuvremenu moći besplatno da koriste bankomate Rajfajzen banke?Klijenti mogu da koriste mreže bankomata i jedne i druge banke, a od 3. septembra mogu bez provizije da podižu novac debitnim karticama na bankomatima bilo Rajfajzena, bilo RBA banke.Želimo klijente da blagovremeno usmerimo na bankomate i filijale obe banke koje će od sledeće godine biti deo jedne velike Rajfajzen banke, tako da već sada dobiju uvid u to šta mogu očekivati od jedne moderne finansijske institucije.S obzirom da je Kredi agrikol banka prisutna u oblasti poljoprivrede, šta će njenim klijentima doneti spajanje sa Rajfajzenom, a s druge strane šta će Rajfajzenu doneti preuzimanje, sada RBA banke?Rajfajzen banka želi da ojača svoju poziciju na tržištu. Sektor poljoprivrede vidimo kao oblast sa potencijalom za rast, tako da će veliko učešće RBA banke u poljoprivredi doprineti cilju jačanja položaja Rajfajzena na tržištu.S druge strane, Rajfajzen je jedan od najvećih kreditora stanovništva i privrede, posebno multinacionalnih kompanija.Dosadašnji klijenti RBA će nakon integracije imati inovativniju, sveobuhvatniju i konkurentniju ponudu koju može da pruži velika banka.Poslednjih godina bilo je burno u bankarskom sektoru. Smanjen je broj banaka, dok se druge ukrupnjavaju. Da li vidite prostor za dalje akvizicije?Imajući u vidu rezultate poslovanja pojedinih banaka i bankarskog sektora u celini, proces konsolidacije bio je neizbežan. Ovaj proces rezultira u povećanju efikasnosti i profitabilnosti konsolidovanih banaka. A često uz to ide i pozitivan uticaj na kvalitet usluga klijentima i na ubrzanje procesa digitalizacije.Svedočimo kompleksnoj ekonomskoj i geopolitičkoj situaciji u kojoj se neke banke fokusiraju na određena tržišta i napuštaju tržišta koja im nisu interesantna, pre svega usled potencijala tržišta, ali i nemogućnosti da postignu veličinu koja bi im obezbedila rentabilno poslovanje na duži rok.U uslovima jake konkurencije, samo najveći tržišni igrači moći će da ostvare rezultate koje očekuju njihovi investitori.Zbog toga mislim da će se proces ukrupnjavanja nastaviti i u Srbiji i u regionu.Sama Rajfajzen banka planira i ubuduće da aktivno prati i analizira proces konsolidacije. Ukoliko se ukaže prilika za dodatni neorganski rast kroz kupovinu neke druge banke ili portfolia kreditnih proizvoda, ta mogućnost će sigurno biti razmatrana kao jedna od mogućih strateških opcija.Dok inflacija dostiže dvocifrene nivoe, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, povećava kamatne stope. Kako će to uticati na poslovanje banaka, a kako na klijente, dužnike?Onome na šta smo navikli u prethodnih desetak godina, vremenu niskih, pa čak i negativnih kamatnih stopa, došao je kraj. Moramo se suočiti sa novom realnošću.Promena je prilično dramatična u odnosu na pre samo šest meseci. Vrlo je verovatno da će takvo okruženje potrajati najmanje godinu, dve dana.Više kamatne stope će izvesno dovesti do povećanja neto kamatnih prihoda u finansijskom sektoru, ali to ne znači nužno i značajno povećanje profita banaka.Na horozontu su i povećani rizici. Pre svega povećani troškovi finansiranja, više rezervacije, viša stopa problematičnih kredita. Ti povećani prihodi biće neutralisani potencijalnim rezervisanjem zbog problematičnih kredita ukoliko dođe do globalne recesije.Mi moramo da vodimo računa kakav će rast kamatnih stopa imati uticaj na naše klijente. Identifikovanje mera za pomoć klijentima je krucijalno i za poslovanje banaka.Bankarski sektor je prethodnih godina poslovao u okruženju niskih kamatnih stopa, ali je nastavio da podržava razvoj ekonomije. U pandemiji bankarski sektor je pružio podršku i stanovništvu i privredi i u saradnji sa regulatorom smo pomogli održavanju finansijsku stabilnost kroz moratorijum na obaveze.Vreme pred nama će verovatno iziskivati slično angažovanje.Ako budu rasli neto prihodi od kamata da li bi to moglo da dovede do popuštanja u cenama naknada?U sledećih godinu dana, na osnovu džentlmenskog sporazuma NBS i banaka, bankarski sektor neće povećavati naknade. Takođe određen broj banaka koji je u poslednje dve godine podizao naknade, vratiće ih na prethodni nivo.Ne očekujem da će neka od banaka prekršiti džentlmenski sporazum sa NBS u narednih godinu dana. A, osim toga, naravno rast kamatnih stopa će pomoći bankama da prevaziđu tu obavezu da ne povećavaju naknade.S druge strane, imaćemo povećane rizike, ali i inflacija i povećani troškovi uticaće na poslovanje banaka kao i svih drugih kompanija.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram