Poslodavci vape ovog leta za ova dva zanimanja: Zarada i do 280.000 dinara

Posao bravara/zavarivača odnosno majstora koji se bavi obradom metala, dobro je plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje.

Takođe, njegove usluge se traže na sve strane što se može videti po velikom broju oglasa na internetu.

Prema podacima Infostuda, oglasi za ovog zanatliju su među najučestalijima, a nudi im se zarada od 110.000 do 170.000.

Međutim, interesovanje je slabo.

Zavarivači koji rade u Srbiji zauzeti su i na njihov termin čeka se po nekoliko dana.

Takođe, mnogi od njih otišli su iz Srbije "preko", jer su tamo bolje plaćeni.

Ovome treba dodati i informaciju da je godinama broj svršenih srednjoškolaca koji se obrazuju na ovom smeru sve manji, što je za Nova.rs potvrdio profesor Tehničke škole "Zmaj" Milenko Šordić.

"Jako mi je žao što roditelji ne promovišu ove zanate koji, nažalost, izumiru. Nema dece, a šteta jer ovo je dobro plaćen posao. Imamo đaka koji će nekoliko meseci već početi da radi i to za platu od oko 1.000 evra, što je zapravo neka prosečna plata zavarivača u Srbiji. Nije malo uopšte", kaže nam profesor.

Dodaje da je đaka malo, ali oni koji su došli da uče o spajanju metala zagrevanjem njihovih ivica, dobri su i zainteresovani, što je zapravo i najbitnije.

"Džabe ti sve ako obavljaš ovaj posao radi reda. Sreća, ovo malo dece što imamo su dobra i vredna. Ja bukvalno ništa ne radim, samo ih nadgledam jer oni u potpunosti razumeju posao".

Kao glavni razlog slabog interesovanja dece za zanatske smerove, konkretno za bravara/zavarivača, nastavnik kaže da su krivi roditelji koji na sve načine pokušavaju da od deteta naprave naučnika, a ne znaju da je i zavarivač "gospodin čovek, samo u plavom mantilu".

Automehaničari br. 2

I automehaničari su podjednako traženi putem raznih oglasa.

Na sajtu Infostud mogu se pronaći oglasi u kojima se ovim majstorima nudi zarada od 160.000 do čak 280.000 dinara.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja "Auto-servisi Srbije" objasnila je ranije za naš portal da majstori zarađuju bolje nego pre, ali i da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.

"Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole", ističe Đurišićeva.

A da je zaista tako, za Nova.rs potvrdila je direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić. Ona ističe da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje.

"Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Deca su se usmerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi", navodi naša sagovornica.

Kao manu ovog zanata ističe to što može lako da se nauči "gledanjem" i radom u radionici, odnosno kroz praksu.

"Ovo je zanat koji može da se uči uporedo sa nekim drugim. Zbog toga ne upisuju školu, nego idu na obuku u trajanju od nekoliko meseci. Ako su roditelji iz te struke, prijatelj, komšija, oni tako nauče, ali naravno da je bolje kada imaju i diplomu i obrazvanje. Njihov opseg znanja se širi i to je dobro za njih. U našoj školi ima zainteresovanih, ali više je onih koji se prijavljuju za vanredno školovanje. Dakle, oni imaju neki posao ili uče neku školu, ali onda reše da se prekvalifikuju", ističe direktorka ove škole.

Nova.rs je, inače, ranije radila priču sa najmlađim automehaničerem u Srbiji Nikolom Jovanovićem iz Obrenovca, kog svi znaju kao Mali serviser.

Nikola nam je ispirčao da je jedini iz svog društva koji se "iz hobija" bavi mehanikom, te da je ovaj zanat zavoleo od malih nogu.

Naravno, privlačna je i zarada od koje danas može jako lepo da se živi.

Celu priču o njemu pročitajte na OVOM LINKU.