Popović: Rast prosečne plate i penzije veći od inflacije, a NBS zaboravila na rast cena hrane

"Čak je i premijer Miloš Vučević najavio da će u pomoć pozvati Bezbednosno-informativnu agenciju i Narodnu banku Srbije (NBS), kako bi utvrdio ko se sve ugrađuje u cene", rekla je Popović za Betu.

Javnost, kako je rekla, postavlja pitanje zašto je porasla inflacija, a odgovor NBS ne sme da bude nabrajanje šta je bilo prošle godine ili pretprošle.

Tako, prema njenim rečima "odgovaraju imperatori, a ne državni službenici koji su odgovorni za rast cena jer inflacija raste onoliko koliko popuste dizgini u monetarnoj politici".

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Savo Jakovljević rekao je pre nekoliko dana da inflacija nije neutralisala rast plata i penzija.

On je rekao da podaci pokazuju da je od 2021, kada je prosečna inflacija rasla zbog globalnih faktora, iznosila 4,1 odsto, a prosečna neto plata povećana 9,6 odsto.

U 2022. godini je 11,9 odsto bio rast inflacije, a 13,8 rast prosečne neto plate. U 2023. prosečna inflacija je bila 12,1 odsto, a 14,8 rast prosečne plate. Za pet meseci ove godine prosečna inflacija je 5,3 odsto, a rast prosečne plate je 15,2 odsto.

Prosečna penzija je, kako je rekao, 2022. nešto manje rasla od inflacije, sedam odsto, a inflacija bila 11,9 odsto, ali u 2023. to je nadomešteno jer je prosečna penzija porasla 21,9 odsto, a inflacija je bila 12,1 odsto".

Jakovljević je rekao i da su penzije za pet meseci ove godine porasle 21 odsto, a inflacija je bila 5,3 odsto.

"Podatak o proseku plata, penzija i inflacije daje opštu sliku. Ti podaci koje daje NBS su tačni, ali je važnije kakva je medijalna zarada, odnosno koliko ljudi dobija srednju, medijalnu platu", rekla je Popović.

Dodala je da podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) govore da je u maju ove godine prosečna plata bila oko 100.000 dinara, a čak polovina zaposlenih primila je manje od 77.570 dinara.

"Šta nam onda to znači? Da podaci o vrednosti prosečne zarade nemaju značaja za veći deo zaposlenih", ocenila je Popović.

Svako poređenje, kako je rekla, koje ne pomene ovakvu iskrivljenost nije korektno sa stanovišta objektivnosti i realne slike o Srbiji.

"Vučić (Aleksandar, predsednik Srbije) i vlada pokušavaju svom snagom da održe identičan nivo rasta plata i penzija. Kad ne ide sa rastom plata, onda se novac dodatno ubacuje. Očekujem da silne donacije, makar prvi kamen puta i ko zna šta sve dobiju važni ljudi iz okoline Krupnja i Gornjih Nedeljica jer treba pokazati da je predsednik na njihovoj strani, makar im sutra započeo iskopavanje litijuma - za njihovo dobro, naravno", rekla je Popović.

Navela je da se "određeni trenuci koriste u političke svrhe, pa neki slojevi društva dobiju više, u proseku će svako ponešto dobijati jer je to politika ove vlade".

Srbija je, prema njenim rečima po minimalnoj zaradi samo ispred Severne Makedonije i Albanije jer je i bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika "tu negde".

"Naše mesto na toj skali visine minimalne zarade odgovara nivou BDP-a, a time i novou siromaštva u kome Srbija živi, zato je na kraju Evrope, možda iza nje je, pored Severne Makedonije i Albanije samo još Bosna i Hercegovina", rekla je Popović.

Istakla je da se taj rang nije menjao poslednjih 50 godina, a jedino je Crna Gora sada nešto iznad Srbije.

Popović je navela da je teško menjati minimalne zarade, pre nego što skoči privredni rast, pošto nije dovoljno samo naštampati pare za plate, jer to podstiče inflaciju.

BONUS VIDEO Ćulibrk o angažovanju BIA u formiranju cena: Te stvari se rešavaju ekonomskim merama, a ne prinudom