4
Sistem neporeskih nameta u Srbiji ima ozbiljne nedostatke, koji se ogledaju u tome da je omogućeno uvođenje parafiskalnih nameta – de facto poreza, ali pod drugim imenom, i neporeskih nameta čija je visina bitno veća od javne usluge ili korišćenja javnog dobra koje se dobija zauzvrat. Pored toga, vrlo je netransparentan, stvara neizvesnost i troškove privredi i građanima, jer visina neporeskih nameta nije utvrđena zakonom i relativno lako se može menjati.
U neporeske dažbine spadaju, pre svega, takse i naknade za korišćenje javnih dobara, ali i brojni parafiskalni nameti čija visina nije u skladu sa propisanom metodologijom (recimo, utvrđena je u procentualnom iznosu ili prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika), piše Biznis.rs.
Analize su pokazale da je u preko 200 zakona i 270 podzakonskih akata propisano blizu 1.200 republičkih neporeskih dažbina. Najveći deo tih dažbina čine različite takse (3/4), dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina. Takođe, mnoge takse se naplaćuju duplo.
Neporeske dažbine na godišnjem nivou generišu prihod od oko 150 milijardi dinara. Najveći deo tih dažbina čine različite takse, dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina.
Pored velikog broja propisa, problem je i što se ponekad iste neporeske dažbine (npr. takse) mogu pronaći pod drugačijim imenom – nadoknada troškova određenog postupka, naknada za izdavanje i produženje dozvole.
Direktorka korporativnih poslova KMPG, Milica Bisić, kaže da bi trebalo pre svega napraviti razliku između naknada koje su ustvari nameti koji se plaćaju za korišćenje javnog dobra, i taksi koje su nameti za korišćenje usluge.
Na lokalnom nivou, neporeske dažbine su uređene u preko 400 odluka – o lokalnim administrativnim taksama, lokalnim komunalnim taksama, odlukama o visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta, odlukama javnih komunalnih preduzeća.
Postoji veliki broj neporeskih dažbina koje jedinice lokalne samouprave (JLS) naplaćuju, ali su često netransparentne, nedovolјno sistematizovane, a visina takse za istu uslugu varira između samih JLS.
Rešenje problema parafiskalnih nameta u jedinstvenom Registru
Veliki broj propisa u kojima se dažbine propisuju onemogućava građanima da provere da li je taksa koja se naplaćuje u skladu sa propisom što dodatno povećava njihovu nesigurnost.
Prosečan iznos taksi koje se propisuju na lokalu je 173 dinara, ali sam iznos varira od 20 do 300 dinara za istu uslugu.
Kako prihod od svih republičkih i svih parafiskalnih nameta lokalnih samouprava zajedno čine 0,2 odsto budžeta, postavlja se pitanje zašto se još uvek nije krenulo sa reformom i uspostavljanjem jedinstvenog sistema parafiskalnih nameta.
Direktorka odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u, Jelena Bojović kaže da je u okviru „Projekta za reformu neporeskih prihoda“, predložen nov način uređivanja ove važne oblasti javnih finansija.
„Ključan reformski korak u pravcu povećanja transparentnosti sistema predstavlja uspostavljanje Registra neporeskih dažbina koji bi bio javno dostupan i koji bi popisao sve neporeske dažbine na svim nivoima vlasti“, navodi Bojović.
Najveći problem uspostavljanja jedinstvenog Registra jesu stalne promene nameta (uvođenje novih, menjanje visina naknada), kako na lokalnom tako i na republičkom nivou, kao i nemogućnost jasne identifikacije da li se radi o taksi, naknadi ili nadoknadi.
NALED rešenje problema vidi u uspostavljanju transparantnog sistema javnog Registra u kome bi se nalazili svi parafiskalni nameti na svim nivoima tako da sve one neporeske dažbine koje nisu u Registru ne mogu da budu naplaćene.
To znači da će privreda i građani moći na jednom mestu da pronađu spisak svih neporeskih dažbina, iznose koji se naplaćuju, organ ili instituciju koja dažbinu naplaćuje, po kom osnovu je naplaćuje, na koji račun se dažbina plaća.
Predviđeno je da ažuriranje Registra bude u nadležnosti organa koji dažbinu naplaćuje, dok bi kontrolu vršilo Ministarstvo finansija. Takođe, Ministarstvo finansija bi na osnovu prigovora privrede ili građana, moglo da pokrene inicijativu kod nadležnog organa ukoliko se utvrdi da visina dažbine nije u skladu sa propisanom metodologijom, ili da nije dobro utvrđena stvarna priroda neporeske dažbine.
„Uz popis svih neporeskih nameta bio bi dostupan i registar administrativnih postupaka. Na ovaj način moglo bi da se utvrdi kada se takse, odnosno naknade dupliraju“, objašnjava Bojović.
Od velikog broja parafiskalnih dažbina određen broj direktno ugrožava poslovanje preduzetnika i privrednika u Srbiji.
„Postojanje eko takse za koju smo podneli inicijativu ustavnom sudu prošle godine da se ukine u trenutnom obliku, da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter, direktno ugrožava poslovanje“, navodi Milena Amon ispred Udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“.
Takođe, prema rečima naše sagovornice, biznise ugrožava i naplata natpisa na radnjama po odluci o oglašavanju na teritoriji grada Beograda (postoji i u drugim lokalnim samoupravama u različitim oblicima) za koje takođe postoji žalba ustavnom sudu i više upravnih postupaka.
„Ovaj namet predstavlja zadiranje u privatnu imovinu na koju se već plaća porez na imovinu, kao i porez na prihode od zakupa kad je lokal predmet zakupa. Zbog ovog nameta mnogi su rešili da zatvore svoje firme jer im je u godini krize, kad su bili oonemogućeni da rade, stizao obračun da su dužni po ovom osnovu više desetina hiljada dinara“, kaže Amon.
U neporeske dažbine na koje se privrednici žale spadaju i taksa na žalbu na rešenja poreske uprave, kao i sudske takse i ostale takse koje nisu fiksne, nego se procentualno uvećavaju u zavisnosti od vrednosti spora ili vrednosti posla.
„Spisak svih nepotrebnih nameta je dugačak, ali nam takođe nije jasno zašto se plaća „članarina“ u PKS koja nas tretira kao članove kad treba da naplati ovaj parafiskalni namet, ali nas ne tretira kao članove kad je po zakonu dužna da nas pozove na obaveznu godišnju skupštinu kako bismo učestvovali u odabiru rukovodstva. Da PKS adekvatno zastupa interese domaćih privrednika svako bi se rado dobrovoljno učlanio“, zaključuje Milena Amon iz Udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“.
Pratite nas i na društvenim mrežama: