Sezona letovanja je počela, a za većinu građana Srbije odmor predstavlja veliki udar na budžet, te se trude da svoje troškove svedu na minimum. Finansijska savetnica Karolina Herbut za Nova.rs daje pet saveta kako da vam se letovanje ne pretvori u finansijsku noćnu moru.
Kako Herbut objašnjava za Nova.rs, najbitnije je da, pre nego što uopšte krenete na letovanje, dobro razmislite o tome koliko novca imate na raspolaganju, te napravite proračun i rasporedite troškove, jer će se ono što potrošite na odmoru odraziti i na naredne mesece vašeg života.
„Bitno je da budemo svesni šta zapravo možemo da priuštimo sebi, ne samo šta želimo. Kada to shvate, ljudi treba da naprave konkretan proračun, dakle da predvide različite troškove i da razmotre sve faktore koji mogu da utiču na cenu. Primera radi, treba uzeti u obzir da li na letovanje idete sami ili sa porodicom, jer su troškovi u ta dva slučaja zaista različiti. Ako idete sa detetom, u obzir ulazi i to koliko dete ima godina, jer su verovatno viđali da veliku razliku pravi da li ćemo odabrati ‘all inclusive’ ili u nekom drugom aranžmanu, ili ćemo čak možda mi sami organizovati sve“, kaže Herbut.
Prema njenim rečima, na to da li ćete odabrati „all inclusive“ opciju ili ne, zavisi od vašeg stila života i svakodnevnih navika i potreba.
„Na primer, uzmite u obzir ukoliko imate poseban režim ishrane – ili možda imate dete koje je u razvoju i koje shodno tome jede više. Tada ‘all inclusive’ može da bude dobra opcija – ukoliko još postoji i rizort, u kome je sve na jednom mestu sa većim nadzorom, roditelji se tada odlučuju na ovakvav vid letovanja“, kaže naša sagovornica.
Ipak, ona naglašava da se treba držati onoga što je vama potrebno – ukoliko volite da posećujete različitre atrakcije i isprobavate novu hranu, nema potrebe da plaćate „all inclusive“ opciju, kada ćete, možda i svakodnevno, trošiti novac na dodatne aktivnosti i hranu van aranžmana – te ćete povećati troškove bez potrebe.
„Računanje troškova ljudima nekada možda deluje teško, ali samo stavite sve na papir. Kada izračunate koliko novca vam je potrebno, bilo bi dobro da sa strane ostavite 10 ili 20 odsto te sume, ukoliko iskrsnu neplanirani troškovi. Takođe, dobra je opcija da kod sebe imate i gotovinu i karticu“, ističe Herbut.
„Ljudi takođe, nakon što su shvatili koliko novca imaju na raspolaganju, treba da prate ponude, ali nikako da se zaleću za ‘last minute’ ponude samo zato što su u toj agenciji najjeftinije. Takve ponude često su za samo 10 evra niže nego što su ranije bile, pa se ljudi često zalete, isto kao kada u prodavnici kupujete proizvode na akciji. Na tom mestu to jeste najjeftinija ponuda, ali u drugoj agenciji možda možete još bolje da prođete“, objašnjava Herbut.
S druge strane, sasvim je logično da ćete uštedeti novac ukoliko svoje troškove podelite sa nekim. Tako, ukoliko neko od ljudi u vašoj okolini želi da letuje na istom mestu kao i vi – možete da iznajmite zajednički apartman i na taj način smanjite troškove smeštaja.
„Nije retkost da se ljudi koji letuju u Grčkoj o uslovima smeštaja dogovaraju sa vlasnikom apartmana, te da plate u kešu, ne preko ‘bukinga’, što može da bude povoljnije“, kaže sagovornica Nova.rs
Herbut dodaje da zajedničko putovanje takođe može da smanji troškove prevoza.
„Ukoliko imate ograničeni budžet, razmislite da li je uopšte neophodno da letujete na moru ili ipak možete da odete na neko drugo mesto. Tako nećete sebi uskratiti odmor, ipak ćete nešto sebi priuštiti, ali treba biti svestan svojih mogućnosti. Treba da znamo svoje potrebe. Često zbog toga što mnogo želimo letovanje kažemo da nas ništa drugo ne zanima, odaberemo prvu opciju na koju naiđemo, a ne razmišljamo koliko mi zapravo novca imamo. Ako u letovanje uvedete barem malo planiranja, smanjićete rizik da potrošite više nego što imate“, kaže naša sagovornica.
Ona kaže da ipak „ne treba gledati svaki dinar“.
„Ta sitna razlika drugačija je za svakoga – nekome je to 1.000 dinara, nekome 5.000, a nekome 10.000. Šta god za vas bio sitan novac, važno je da izbore ne pravimo samo na osnovu onoga što je najjeftinije, a da na kraju ne uživamo u odmoru. Ne treba da potrošite nekoliko stotina evra, a da na kraju letovanja imate osećaj da ste sebi nešto uskratili. Treba da pokušate da nađete balans, da vidite kako da najbolje usmerite novac za vaš užitak. Ako za nešto treba da izdvojite više nego što ste planirali, pronađite nešto drugo na čemu možete da uštedite“, zaključuje Hrebut.
BONUS VIDEO Turizam i kriza: Da li da planiramo letovanje? – gosti Aleksandar Seničić i Nenad Blagojević
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: