Čuvena kupovina “Koprenikusa” po nekoliko puta većoj ceni od tržišne, višestruko pretplaćena televizijska prava za prenose Premijer lige, neosnovane tužbe pred sudovima u inostranstvu, dugovanja drugim državnim preduzećima, ali i istrage protiv njegovih kćerki firmi u zemljama regiona, sve su to katastrofalni poslovni potezi “Telekoma Srbije”, koje će na kraju da stignu na naplatu svim građanima Srbije.
Svaki poreski obveznik u našoj zemlji kroz svoja davanja državi finasira i lošu poslovnu politiku kompanija, kao što je “Telekom Srbija”, u kojima je država većinski vlasnik. Jedan od katastrofalnih poslovnih poteza državnog elekomunikacionog operatora dobio je prethodnih dana svoj epilog na sudu u Švajcarskoj, a ovo je prilika da se podsetio i još nekih loših poslovnih odluka čuvenog državnog poslovnog giganta.
Privredni sud u Cirihu je 8. maja odbio tužbu telekomunikacionog operatora u vlasništvu države Srbije protiv kompanija iz grupacije “United Media” kao neosnovanu i naložio da plati troškove postupka.
“Telekom” je tužbi podneo u vezi sa pregovorima o distribuciji kanala Sport Klub, N1 i drugih TV kanala u okviru grupacije United Media, kao i povodom navodne „negativne kampanje“ nezavisnih medija koji su kritički izveštavali o njegovom poslovanju. Tužba je bila vrednosti od oko 2,7 miliona evra u Švajcarskoj i čak 80 miliona evra u Srbiji.
Telekomunikacioni operator u državnom vlasništvu uložio je milione, koji pripadaju svim poreskim obeznicima države Srbije, u pravno zastupanje švajcarskih i srpskih advokata i profesora prava i dostavio sudu hiljade stranica dokumentacije.
Čelnici državnog operatora najavljivali su pobedu pred švajcarskim sudom, koja se završila porazom i koju će po džepu da osete svi građani Srbije, jer je ta kompanija u državnom vlasništvu neosnovana pokretala i vodila milionske sporove.
Naravno, jedan od najčuvenijih katastrofalnih poslovnih poteza “Telekoma” je kupovina kablovskog operatera “Kopernikus tehnology” 2018. godine. Posao je obavljen daleko od očiju javnosti, a glavni akteri bili su državni telekomunikacioni operator i jedan od vlasnika “Kopernikusa” Srđan Milovanović, inače rođeni brat tadašnjeg poverenika SNS-a za Niš. Inače, kao suvlasnik Kopernikusa se vodila i firma poljskog investicionog fonda „Abris“.
Ugovor je potpisan u tajnosti, a tek na insistiranje istraživačih novinara, iz “Telekoma” su saopštili da je “Kopernikus” kupljen za 1.000 evra po jednom pretplatniku, što je u konačnom cifra od oko 195 miliona evra.
Zanimljivo je i da je bivši vlasnik “Kopernikusa” Srđan Milovanović, nedugo posle ove prodaje kupio televizije “Prva” i “B92” od grčke “Antena grupe”, za gotovo istovetan iznos koji mu je isplatio “Telekom”. Pošto su naknadno objavljeni detalji transakcije brojni ekonomski stručnjaci i analitačari ukazali su da je “Telekom” pretplatio Milanovićevu kompaniju, i to naravno, novcem poreskih obveznika.
“Platio je najmanje oko tri puta više za ‘Kopernikus’ nego što je to bila realna tržišna cena u trenutku kupovine. Stoga se postavlja pitanje da li je kupovina kablovskih operatera za tako visoku cenu bila opravdana investicija ili se radi o pljački velikih razmera“, ocenio je svojevremeno ekonomista Goran Radosavljević sa Fakultetu za ekonomiju, administraciju i državnu upravu u analizi ovog posla.
Radosavljević je na osnovu raspoloživih podataka procenio da je kompanija “Kopernikus” u 2017. godini vredela oko 40 miliona evra, a plaćena je 195 miliona,.
Sličnu analizu, ovaj ekonomista je uredio i za “Telekomovu” kupovinu “Radijus Vektora” koji je 2017. godine vredeo 24 miliona evra, da bi početkom 2019. bio plaćen 108 miliona evra.
“Konačno, ‘Telekom’ je platio čak 2.560 evra po jednom korisniku ‘Kopernikusa’ i oko 1.800 evra za jednog korisnika ‘Radijus Vektora’. Poređenja radi, ‘Telekom Srbija’ je platio oko 426 evra za jednog korisnika ‘Telekoma Srpska’ 2006. godine“, procenio je tada Goran Radosavljević.
Kompanija “Arena Channels group”, koja je u stopostotnom vlasništvu „Telekoma Srbija“, posluje s milionskim gubitkom, a „Telekom“, koji se i sam u dugovima, u “Arenu” upumpava više desetina milijardi dinara kako bi je održao u životu.
“Arena Channels group”, firma koja je preko svojih TV kanala “Arena sport” nosilac prava za emitovanje sportskih programa na teritoriji Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije, posluje s ogromnim minusom.
To “Telekomovo” preduzeće 2023. godinu je okončalo sa gubitkom od 7,9 milijardi dinara, pokazuju finansijski izveštaji za prošlu godinu.
Na velika dugovanja Arene, nesumnjivo je uticala i kupovina prava za televizijski prenos engleske Premijer lige koja su za šest sezona, odnosno od 2022. do 2028. godina plaćena 600 miliona evra, odnosno 100 miliona po sezoni.
Iako su stručnjaci ukazivali da je cena od 600 miliona evra za šest sezona Premijer lige preplaćena i da, na primer, prenos iste lige tv stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj plaćaju 25 miliona evra po sezoni, za SNS vlast nije bio nikakav problem da “odreši kesu”.
Pre emitovanja fudbalskih utakmica na Areninim kanalima, prava prenosa Premijer lige imao je Sport klub, koji je od 2019. do 2022. prava na prenos utakmica plaćao 12 miliona evra godišnje.
Tokom 2023. u više navrata uvećan je i osnovni kapital “Arena Channels grupe” – povećanjem udela osnivača, tj. “Telekoma Srbija”. Poslednja registraciona prijava za promenu vlasničkog uloga “Telekoma Srbija” podneta je u martu 2024. godine, kada je osnovni kapital, uplatom više od 2,9 milijardi dinara, povećan na ukupno 45,6 milijardi dinara.
“Telekom Srbija”, kao i njegova kćerka firma “Arena”, mada se predstavlja kao uspešan poslovni gigant, u stvari grca u dugovima, pa je zaključno sa prošlom godinom, samo dve drugim državnim kompanijama, EPS-u i “Pošti Srbije, dugovao oko 28 miliona evra.
Spisak dužnika koji je krajem prošle godine objavila na svom sajtu “Elektroprivreda Srbije” pokazao je da joj telekomunikacioni operator u državnom vlasništvu više od 11 miliona evra.
Prema zvaničnim podacima koje je tada objavila Nova.rs, „Telekom“ je dugovao čak 1,3 milijarde dinara od početka godine 2023. godine do 10. novembra, odnosno 11 miliona evra.
Interesantno je da je nedugo posle objavljivanja informacije od “Telekomovom” dugu prema EPS, državni distributer električne energije prestao da objavljuje informacije o svojim dužnicima.
Prema izveštaju nezavisnog revizora, koji je između ostalog objavljen i na sajtu Agencije za privredne registre (APR), “Telekom Srbija” je poslovnu 2022. godinu završio sa astronomskim dugom i prema Pošti od skoro dve milijarde dinara, što je oko 17 miliona evra.
Kako se navodi u izveštaju, dug je uglavnom nastao na osnovu zakupa poslovnog, tehničkog i skladišnog prostora od JP PTT, kao i za kupovinu elektronsko komunikacione opreme od Poštine ćerka firme “Pošta NET”. Zanimljivo je i da je samo u toku 2022. godine dugovanje “Telekoma” prema Pošti enormno uvećano i to za 1,5 milijardi dinara.
Mobilni operator u Crnoj Gori M-tel, inače kćerka firma “Telekoma Srbije”, nalazi se pod istragom Agencija za zaštitu konkurencije u toj zemlji zbog sumnje da je povredio prava slobodne konkurenciji, jer sa drugim mobilnim operatorima u toj zemlji dogovarao povećanje cena.
Kako su tada prenele podgoričke “Vijesti”, Agenciji je dostavljena inicijativa za ispitivanje povrede konkurencije, sa priloženom dokumentacijom kojom je navedeno da su Telekom, One i M-tel izvršili povredu konkurencije praksom koja ukazuje na postojanje pisanog ili usmenog ili prećutnog dogovora kojima se direktno određuju uslovi na tržištu.
Crnogorska agencija je pokrenula postupak pošto je utvrđeno da se za prepaid korisnike povećava iznos minimalne prepaid dopune kod sva tri operatora sa istim iznosom, sa identičnim rokom za dopunu računa korisnika, kao i uz obaveštenje da kod sva tri operatora primena navedenih promena započinje od istog dana, od 1. aprila 2024.
„Navedeno ukazuje na osnovanu sumnju postojanja dogovora između navedenih operatora Crnogorski ’Telekom’, ’One Crna Gora’ i ’Mtel’ d.o.o., kao direktnih konkurenata, oko usklađivanja cena na tržištu pružanja prepaid usluga na teritoriji Crne Gore“, navela je agencija u svom obrazloženju pokretanja postupka.
Kada se okonča istraga, eventualnu kaznu, naravno, platiće na kraju poreski obveznici države Srbije. U isto vreme u Srbiji su skočile cene usluga operatora, ali ovdašnja Komisija za zaštitu konkurencije nije pokrenula nikakav postupak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare