1
Tačno 1. oktobra ističe rok za pokretanje postupaka za naknadu štetu zbog smanjenih penzija u perodu od 1. novembra 2014. do 1. oktobra 2018. godine tokom perioda fiskalne konsolidacije. U Srbiji se pred sudovima u ovom trenutku vodi više od 10.000 parničnih i drugih postupaka oštećenih penzionera i njihovih naslednika za naknadu štete nanete smanjivanjem penzija tokom četiri godine. Kada se sve sabere i oduzme penzionerima je za četiri godine zakinuto osam penzija.
Tačno 1. oktobra ističe rok za pokretanje postupaka za naknadu štetu zbog smanjenih penzija u perodu od 1. novembra 2014. do 1. oktobra 2018. godine tokom perioda fiskalne konsolidacije. U Srbiji se pred sudovima u ovom trenutku vodi više od 10.000 parničnih i drugih postupaka oštećenih penzionera i njihovih naslednika za naknadu štete nanete smanjivanjem penzija tokom četiri godine. Kada se sve sabere i oduzme penzionerima je za četiri godine zakinuto osam penzija.
Pojedina penzionerska udruženja ovim povodom pozvaly su oštećene penzionere da pokrenu postupak pre nego što istekne rok kako bi obezbedili pravo da posle pozitivne presude Evropskog suda za ljudska prava, pokrenu i sudski postupak za naknadu štetu.
Zakonom o privremenom uređenju načina isplate penzija u novembru 2014. godine, penzije u Srbiji koje su bile veće od 25.000 dinara umanjene su u zavisnosti od iznosa od 22 do 25 odsto, a kako su istakla pojedina udruženja, Ustavni sud je odbio da odlučuje da li je taj zakon u skladu sa Ustavom.
Neke procene Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije govore da je zakonom navodno oštećeno oko 840.000 penzionera i naslednika preminulih i da je prema podacima, koje je država dostavila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ostvarena ušteda odnosno, kako oni ističu, šteta naneta penzionerima, iznosi oko 840 miliona evra.
Po toj računici, u ovom sindikatu, navode da to znači da je prosečno svakom penzioneru oduzeto po osam penzija.
Osnivač i predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, Jovan Tamburić, rekao je da oštećeni penzioneri mogu da se obrate njima putem sajta penzionervojni.rs i da su oni uspostavili saradnju sa 16 advokatskih kancelarija koje su ih zastupale.
„Nama mogu da se obrate svi penzioneri i vojni i civilni. U našem udruženju ima čak više civilnih penzionera nego vojnih“, izjavio je Tamburić za „Novu“.
On upozorava da penzioneri moraju da se obraćaju pojedinačnozbog izmena Zakona o parničnom postupku iz 2013. godine čime su onemogućene grupne tužbe, odnosno da je, kako tvrdi, onemogućeno da se penzioneri grupno obraćaju sudu, ali i Evropskom sudu za ljudska prava.
Kao još jedan veliki problem, ovaj predstavnik penzionera, vidi u velikim sudskim taksama koje mnogo siromašnih penzionera ne mogu da, prema tvrdnjama našeg sagovornika, plate.
„U BiH penzioneri u predmetima zaštite svojih prava na penziju ne plaćaju sudsku taksu. Zbog toga smo sklopili sporazume sa advokatskim kancelarijama da ne naplaćuju unapred naknade već da ih naplate na kraju uspešnog sudskog postupka“, poručuje Tamburić.
Do sada je sud u Strazburu prihvatio nekoliko desetina predstavki od kojih je 11 već objedinjeno u predmet „Žegarac i drugi protiv Srbije“, koji se nalazi u postupku rešavanja.
Upitan zašto je samo 10.000 postupaka oštećenih penzionera i njihovih naslednika, Tamburić navodi da ima nekoliko razloga zašto je samo toliko slučajeva.
Prvo je, kako navodi, stanje slobode medija i dodaje da smo svedoci da nigde na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nije bilo javne rasprave o smanjivanju penzija i posledicama toga čina.
Drugi razlog za samo 10.000 postupaka oštećenih penzionera, Tamburić vidi u ponašanju drugih udruženja penzionera, ali i Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koji su trebali da zaštite interes ove grupe.
„Zato stalno predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić govori da su penzioneri pristali na smanjene penzija što je laž. Ovo su razlozi zašto najveći broj penzionera nije bio informisan i nije pokrenuo postupke“, poručuje Tamburić za „Novu“.
On kaže da je penzija nešto što je zarađeno i ističe da ga je pogodila diskriminacija penzionera tokom finansijske konsolidacije.
„Ja penziju doživljavam kao nešto što je zarađeno i dok sam radio moj poslodavac je uplaćivao PIO i tako sam stekao pravo na penziju i ona je definisana kao stečeno materijalno pravo, odnosno imovina. Samo su penzioneri odabrani da svojim novcem učestvuju u stabilizaciji srpskih finansija, čak je i smanjivaje plata u javnom sektoru bili nepravedno, jer su nekima nešto pre smanjivanja povećali plate“, rekao je naš sagovornik.
On ističe da je veliki broj penzionera tokom fiskalne konsolidacije bio prinuđen da zbog smanjenja uzmu bankarske kredite i tako se još zaduže.
Bonus video – Anketa: Penzioneri protiv Vučića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
