6
Javni dug Srbije premašuje 35 milijardi evra. Od tog iznosa, više od milijarde i po su dugovi javnih preduzeća za koje garantuje država. Srbija se najviše obavezala kada su u pitanju dugovi Srbijagasa - država je već otpisala više od milijardu evra duga ovog javnog preduzeća, ali to nije dovoljno, pa trenutno za Srbijagas garantuje za više od pola milijarde.
Srbija je dužna tačno 35.252.228.336 evra. To je stanje javnog duga na dan 31. mart, kada je napravljen poslednji presek.
Od tih 35 milijardi, oko milijardu i 600 miliona predstavljaju garancije kojima mi treba da platimo nesposobnost i javašluk, ali i brojne afere u nekim javnim preduzećima.
Garancije, odnosno indirektna dugovanja, znače da će država na sebe da preuzme dug koje je napravilo neko javno preduzeće, ako ono ne bude moglo da ga plati.
PROČITAJTE JOŠ
6
0
12
Ova dugovanja dele se na spoljna i unutrašnja, što znači da su neka sredstva pozajmljena iz inostranstva, a neka ne.
Ubedljivi “prvak” na listi dužnika čije će obaveze potencijalno da namiri država je Srbijagas. Država je, naime, garantovala za oko 560 miliona evra duga ovog javnog preduzeća.
Od toga, Srbijagas ima 549 miliona evra vredna dugovanja u Srbiji, a 11 u inostranstvu.
Potom, velike garancije naša država je dala i za Elektroprivredu Srbije, koja je odnedavno akcionarsko društvo.
Država će, ukoliko EPS to ne bude mogao, da plati oko 377 miliona evra u njegovo ime.
Na listi preduzeća za koje je država garantovala su i železničke kompanije, mada Uprava za javni dug ne precizira koje.
Te kompanije imaju ukupan dug od 255 miliona evra, a ako ne budu mogle da ga vrate, zna se ko će – država.
Srbija je garantovala još i za oko 211 miliona evra duga Puteva Srbije, kao i za 161 milion duga koji imaju jedinice lokalne vlasti, odnosno gradovi i opštine.
Dali smo garancije i Elektromreži Srbije, i to za skoro 35 miliona evra, kao i još blizu 22 miliona za Javno preduzeće Skijališta Srbije. Ako još i Jugoimport ne bude mogao da vrati dug od 9,3 miliona evra, opet će to da uradi Srbija.
Najmanje garancije naša država dala je za dugove Elektrodistribucije Srbije, 700.000 evra, i na kraju, još 200.000 za JAT tehniku.
Najveći spoljni dugovi za koje garantuje država su prema Evropskoj investicionoj banci, i to oko 440 miliona evra, a oko 310 je dug ka Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Potom, Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju vratićemo, ako to dužnici ne budu mogli, oko 153, a Nemačkoj razvojnoj banci oko 110 miliona evra.
Stranim bankama treba da se otplati još oko 11,5 miliona evra, a oko 10 stranim vladama.
Ostala spoljna indirektna dugovanja, odnosno garancije, iznose oko 18 milina evra.
Na kraju, država se obavezala da će vratiti i 570 miliona evra bankama u Srbiji, ako dužnici to ne budu učinili.
Najbolji primer šta sve može jedno javno preduzeće kada država garantuje za njega jeste Srbijagas. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, za 2022. godinu, ovo preduzeće ostvarilo je dobit od 47 miliona evra. Na prvi pogled, čini se da je Srbijagas lepo poslovao.
Međutim, u istoj godini, dug ovog preduzeća iznosio je vrtoglavih 2,5 milijardi evra.
Kako je za „Novu“ objasnio stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, bez obzira na to koliku dobit prijavi Srbijagas, dugovanja su drastično veća. Jedini razlog zbog kojeg ovo javno preduzeće nije u debelom minusu je što njih na sebe preuzima država.
Da je ustaljena praksa da država zapravo i plati dugove za koje garantuje, pokazuje činjenica da je još 2019. godine otpisala celokupan dug Srbijagasa, koji je tada iznosio 1,2 milijarde evra.
„Srbijagas sutra da počne da prodaje sladoled i dalje će dobijate državne subvencije i garancije na kredite. Rezona nema. Rezon je zapravo da je sve to jedna politička igra”, prokomentarisala je ranije za „Novu“ profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović.
Dok se ova preduzeća zadužuju, a za njih garantuje država, njihove direktore prate afere.
Tako se javnost seća Milorada Grčića, čiji je kraj u EPS-u počeo 12. decembra 2021. godine, kada je energetski sistem u Srbiji doživeo kolaps, jer su u kopovima Rudarskog basena Kolubara umesto uglja kopali blato, pa je manje od 30 centimetara snega ostavilo na desetine hiljda građana bez struje.
Tek 10. januara, Grčić je podneo ostavku. Ipak, EPS je bio dužan i kada ga je vodio Miroslav Tomašević, koji je tek smenjen.
Dobro je poznato i da direktor Srbijagasa Dušan Bajatović svakog meseca prima 33.880 evra, obavljajući sedam različitih funkcija istovremeno. Samo u Srbijagasu, kojeg država spasava od propadanja, mesečno zarađuje 202.462 dinara.
Veliki su dugovi i Puteva Srbije, na čijem je čelu Zoran Drobnjak, koji je od 2008. do 2011. godine imao tajni račun u švajcarskoj banci sa oko 500.000 franaka. Pre sedam godina uhapšen je zbog nezakonitog davanja saglasnosti za izgradnju optičkog kabla slovenačkoj kompaniji „Nubi invest“. Optužen je da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio državu za 2,5 miliona dinara. Pravosnažno je, na kraju, oslobođen za ovo delo.
BONUS VIDEO Radosavljević: Javna preduzeća su tempirana bomba
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare