Monopolista na tržištu, što znači da nema konkurenciju, državno preduzeće Srbijagas prijavio je za prošlu godinu dobit od 47 miliona evra. Na prvi pogled, čini se, dobar rezultat. Ali samo na prvi pogled, jer je u istoj godini v.d. direktora Dušan Bajatović zadužio Srbijagas za vrtoglavih 2,5 milijardi evra.
Novi finansijski izveštaj Srbijagasa za 2022. godinu pokazuje velike dobitke. Poslednjeg dana prošle godine, ovo javno preduzeće bilo je “u plusu” za oko 47 miliona evra. To je povećanje dobiti od oko 14,6 miliona evra u roku od godinu dana.
Ono što baca senku na ovaj podatak je činjenica da Srbijagas grca u dugovima.
Kratkoročna zaduživanja, koja na naplatu stižu u roku od godinu dana, iznosila su čak dve milijarde evra, što je povećanje od milijardu za samo godinu dana.
PROČITAJTE JOŠ
Dugoročne obaveze iznose oko 530 miliona evra, a one su takođe povećane, za oko 107 miliona.
Kako za Novu objašnjava stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, postoje objektivni i subjektivni razlozi za toliku zaduženost Srbijagasa. Objektivni razlog je loš sistem naplate, a subjektivni – loše poslovanje, netransparentne javne nabavke i finansijski neisplativi projekti.
“Objektivni razlog za ovoliku zaduženost je to što je država ograničila cenu gasa koju ovo preduzeće može da naplaćuje svojim korisnicima. Cena nije adekvatna”, kaže naš sagovornik.
S druge strane, javnost često sluša o tome kako je za sve kriva energetska kriza. Zdravković kaže da i ona ima uticaj na poslovanje Srbijagasa – ali tek delimično.
Ipak, on kaže da mesta za poboljšanje ima – bolja kontrola ulaganja i potrošnje novca, kao i transparentne javne nabavke.
A zapravo jedini razlog što Srbijagas nije u debelom minusu je činjenica da dugove ovog preduzeća na sebe preuzima država.
Tako je i u ovoj godini. Krajem marta, Vlada Srbije uputila je Predlog zakona Skupštini, u kojem se traži garancija države za kredit Srbijagasa u iznosu od 225 miliona evra, plus kamata i ostali troškovi.
To zapravo znači da će država preuzeti na sebe obaveze da plati dug Srbijagasa, ukoliko ovo preduzeće, na čelu sa Dušanom Bajatovićem, ne bude moglo.
U obrazloženju Predloga zakona navodi se da je Vlada odlučila da da garanciju za dug zbog energetske krize i visokih cena uvoznog gasa.
Ovo je samo poslednja u nizu državnih garancija za dugove Srbijagasa, a sudeći prema svemu, reč je o uobičajenoj praksi. U februaru je usvojen zakon kojim je država dala garancije preduzeću za ukupno 105 miliona evra i 2,35 milijardi dinara, i kamate pride.
To znači da je država, samo u ovoj godini, garantovala za oko milijardu i 170 milona dugova koje je napravio Srbijagas.
Još 2019. godine Vlada je otpisala celokupan dug Srbijagasa prema državi, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra.
Prema istraživanju Insajdera, Srbijagas je krajem 2018. tražio od Vlade da se dug tog preduzeća od oko 1,1 milijarde evra konvertuje u vlasništvo države. Kako je pisao Insajder, taj dug državnog preduzeća gomilao se godinama, a oko 80 odsto, što je oko 935 miliona evra, nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao Srbijagas. Iz tadašnjeg zaključka Vlade vidi se da je najveći deo Srbijagasa prema državi nastao upravo zbog toga što je ona bila garant, pa kada Srbijagas nije namirivao svoje dugove, to je činila država.
V.d. direktora Srbijagasa, Dušan Bajatović, dok uporedo zadužuje ovo preduzeće, svakog meseca prima oko 33.880 evra. Podaci Agencije za sprečavanje korupcije pokazuju da Bajatović obavlja sedam funkcija istovremeno, a najveću platu prima upravo u Srbijagasu – 202.462 dinara mesečno.
Kako je Nova već pisala, ovaj funkcioner SPS nesumnjivo je najplaćeniji srpski političar, koji je tokom prethodnih 10 godina, samo od plata I nadoknada zaradio čak 2,9 miliona evra.
BONUS VIDEO Da li će Bajatović ostati na čelu Srbijagasa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare