Najveća promena počinje kada se usudiš da menjaš i ono u čemu si uspešan

Šta je potrebno da kompanija utiče na promenu budućnosti kada njen postojeći poslovni model već donosi uspeh? Da li je društvo spremno da o teškim temama razgovara otvoreno, čak i kada se odgovori ne uklapaju u ono što nam je poznato? Ova pitanja povezala su učesnike regionalne konferencije TECHNOVATION SEE 2026, koju je kompanija Philip Morris International organizovala u beogradskoj Ložionici, pod sloganom „Inovacije. Odgovornost. Uticaj“.

„Pre petnaest godina počela sam da radim u kompaniji Philip Morris International. Došla sam u uspešnu, tradicionalnu kompaniju, izgrađenu oko Marlbora, najpoznatijeg brenda cigareta na svetu. Bila sam uverena da dobro razumem gde sam došla, čime se kompanija bavi i u kom pravcu ide. Nisam bila u pravu“, rekla je Tamara Milovanović, generalna direktorka kompanije PMI za jugoistočnu Evropu, otvarajući konferenciju pričom o četiri promene koje tada nije mogla ni da zamisli.

Njena centralna poruka bila je da suštinska transformacija ne počinje tek kada stari model prestane da funkcioniše. Naprotiv, najveći test spremnosti na promenu nastaje upravo onda kada kompanija mora da preispita ono na čemu je izgradila uspeh. Podsetila je na strateški zaokret iz 2016. godine, kada je rukovodstvo kompanije javno saopštilo ambiciju da cigarete jednog dana u potpunosti zameni boljim alternativama. U tom trenutku, naglasila je, nije bilo garancija da će takva odluka uspeti.

„To nije bio marketinški slogan, iako su mnogi tako pomislili, već veliki naučni izazov“, navela je Milovanović. Govoreći o razmerama promene, istakla je da je IQOS u mnogim segmentima i na brojnim tržištima nadmašio Marlboro – simbol prethodne ere kompanije. Iza ove promene ne stoji samo razvoj novih proizvoda, već i suštinska transformacija kompanije, u kojoj su nauka i istraživanje dobili centralnu ulogu.

Kao ilustraciju izdvojila je 1.600 naučnika angažovanih u istraživačko-razvojnom centru kompanije. „Zaštitni znak kompanije Philip Morris International više nije kaubojski šešir, već beli mantil“, poručila je, objašnjavajući da se istraživanja i razvoj zasnivaju na naučnim kapacitetima i da je jedan od ciljeva razvoj alternativa za punoletne pušače koji bi inače nastavili da puše. Posebno je ukazala na ulogu Srbije u toj transformaciji. Fabrika u Nišu, koja se razvija od privatizacije 2003. godine, proširila je svoju ulogu u globalnoj proizvodnoj mreži kompanije, uključujući proizvodnju nesagorevajućih duvanskih patrona.

Od idealnih pravila do ostvarivih odluka

Razgovor je nastavljen pitanjem „Da li je manje štetno dovoljno dobro?“, koje je voditelj Ivan Zeljković otvorio sa dr Peterom Harperom, onkologom i stručnjakom za javno zdravlje. Harper je ukazao na paradoks savremenog odnosa prema zdravlju: sve veća dostupnost informacija ne znači nužno i lakše usvajanje zdravijih navika. Kao važnu prepreku prepoznao je perfekcionizam, osećaj krivice i preporuke koje ljudi teško mogu da primene u svakodnevnom životu.

U središtu razgovora bio je pristup koji polazi od stvarnih mogućnosti ljudi i razumevanja različitih nivoa rizika. U kontekstu pušenja, dr Harper je kao najbolji izbor istakao potpuni prestanak pušenja, odnosno nepočinjanje, uz razmatranje principa smanjenja štetnosti za punoletne koji nastavljaju da puše. Takav pristup ne znači odsustvo rizika, niti menja potrebu za zaštitom mladih. „Niko ne može da ospori da je prestanak pušenja najbolja odluka za svakog pušača, kao što je najbolji izbor nikada ne početi. Međutim, moramo biti realni. Postoje ljudi koji ne uspevaju da prestanu da puše čak ni nakon dijagnoze raka pluća. Zato moramo da razgovaramo o smanjenju štetnosti. Znamo da nikotin izaziva zavisnost, ali da su kancerogene materije koje nastaju sagorevanjem duvana ključni uzrok rizika od raka povezanog sa pušenjem. Ako neko ne može da prestane, sledeći korak je da razumemo šta izaziva štetu i šta možemo da uradimo kako bismo je smanjili. Smanjenje štetnosti nije nov koncept – svakodnevno ga primenjujemo, od korišćenja sigurnosnog pojasa do zaštite od sunca. Zašto onda ne bismo na isti način razmišljali i o pušenju?“, istakao je dr Peter Harper.

Ministarstvo zdravlja: Prevencija se ne završava zabranama

O značaju prevencije i ulozi institucija u zaštiti zdravlja mladih govorila je dr Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, tokom posebnog razgovora sa Ivanom Zeljkovićem. Ona je ukazala na to da prevencija štetnih ponašanja zahteva uključivanje čitavog društva, ali i kontinuiran rad na obrazovanju i podizanju svesti mladih.

„Nijedna preventivna akcija ne može biti uspešna ako u njoj učestvuje samo jedan deo društva. Od pojedinaca do institucija, svi moramo biti uključeni. Uloga Ministarstva zdravlja nije samo da reguliše pristup duvanskim proizvodima, već i da podiže svest o štetnosti pušenja, posebno u osetljivom periodu odrastanja”, istakla je dr Ivana Stašević Karličić. Dodala je da u sklopu tih incijativa, Ministratsvo zdravlja trenutno sprovodi kampanju sa domaćinima ove konferencije, koja ima za cilj zaštitu maloletnika od korišćenja duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Upravo pitanje kako zajedničku odgovornost pretvoriti u konkretne mere bilo je u fokusu panela „Zaštita maloletnika: Svi smo na potezu!“. Dok institucije postavljaju regulatorni i preventivni okvir, njegova primena podrazumeva aktivnu ulogu kompanija, trgovaca, porodice i pojedinaca koji svojim ponašanjem utiču na mlade.

U razgovoru su učestvovali Radmilo Vlačić, direktor komercijalnih operacija kompanije PMI za Jugoistočnu Evropu, Iakovos Kargarotos, viši direktor za strategiju korporativnih poslova kompanije PMI, i Zorana Arunović, olimpijska, svetska i evropska šampionka u streljaštvu. Panel je ukazao na potrebu da se zaštita maloletnika posmatra kao zajednička odgovornost koja zahteva proverljive mere, a ne samo načelno slaganje.

„Zaštita maloletnika nije odgovornost samo jedne kompanije, već čitavog društva. Mi kao kompanija preduzimamo konkretne korake – edukovali smo više od 15.000 prodavaca, a spremni smo i da raskinemo saradnju sa trgovcima za koje utvrdimo da prodaju duvanske i nikotinske proizvode maloletnicima. Međutim, odgovornost ne prestaje na prodajnom mestu. Roditelji, škole, mediji i institucije imaju važnu ulogu u tome da mladima objasne rizike i budu primer odgovornog ponašanja. Kada je reč o prodaji ovih proizvoda maloletnicima, odgovor mora biti jasan i nedvosmislen – NE“, poručio je Radmilo Vlačić, viši direktor komercijalnih poslova kompanije Philip Morris za jugoistočnu Evropu.

Dok se u Srbiji kroz edukaciju prodavaca i kontrolu prodajnih mesta radi na sprečavanju prodaje maloletnicima, iskustva drugih zemalja pokazuju kako digitalna rešenja mogu dodatno da unaprede ove mehanizme.

“Iskustvo Grčke pokazuje da nijedna mera sama po sebi nije dovoljna. Potrebna je kombinacija jasnih propisa, njihove dosledne primene, pouzdane provere starosti i odgovornosti svih – od institucija i trgovaca do roditelja i nastavnika. U Grčkoj se za proveru starosti koristi digitalni novčanik, koji omogućava jednostavnu i pouzdanu potvrdu punoletstva prilikom kupovine. Prodavci ne treba da procenjuju koliko neko ima godina, već su dužni da to provere. Međutim, tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Naš cilj nije samo poštovanje zakona, već stvaranje kulture u kojoj odgovorna prodaja postaje uobičajena praksa“, istakao je Iakovos Kargarotos, viši direktor za strategiju korporativnih poslova kompanije Philip Morris International.

Dok su regulativa, kontrola prodaje i tehnološka rešenja važni za sprečavanje pristupa maloletnika duvanskim proizvodima, jednako je značajno razumeti šta utiče na njihove odluke. Pritisak vršnjaka, potreba za pripadanjem i ugledanje na javne ličnosti mogu imati važnu ulogu u oblikovanju ponašanja mladih. Upravo o odgovornosti koju nose ljudi na koje se mladi ugledaju govorila je olimpijska šampionka Zorana Arunović.

“Sport me je naučio da motivacija dolazi i prolazi, ali da je disciplina ono što nas vodi napred. To je posebno važno kada se mladi suoče sa pritiskom vršnjaka. U takvim situacijama savetujem im da zastanu i postave sebi dva jednostavna pitanja: Da li ja ovo zaista želim i kakve posledice može imati moja odluka? Sport nas uči upravo tome – da razmišljamo svojom glavom, donosimo odluke i preuzimamo odgovornost za njih“, poručila je Zorana Arunović, olimpijska šampionka u streljaštvu.

Od ideje do tržišta, od odbačenog materijala do umetnosti

Drugi deo konferencije otvorio je pitanje kako inovacija prelazi put od prve ideje do proizvoda dostupnog tržištu. Kroz panel „Inovacije u fokusu“ razgovaralo se o podršci startapovima, partnerstvu privatnog i javnog sektora i programu StarTech, realizovanom u saradnji sa NALED- om. Predstavljeni su i rezultati projekta RE:IMAGINE ŠkART 2 ART, koji su pokrenuli Philip Morris International i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) i u okviru kojeg je deset mladih umetnika istraživalo kako odbačenim materijalima dati novu vrednost. Program je zaokružen predavanjem futuriste Dietmara Dahmena „Supermoćima do uspeha“. Od transformacije poslovanja i razvoja inovacija do odgovornosti prema zdravlju i budućim generacijama, TECHNOVATION SEE 2026 pokazao je da promene ne počinju onda kada postanu neizbežne, već onda kada imamo hrabrosti da ih sami pokrenemo.