MMF potvrdio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom

"Kao što smo i naveli u Izjavi o programu, koju je Vlada Srbije usvojila početkom juna meseca, sprovođenje programa se uglavnom odvija po planu i većina kvantitativnih programskih ciljeva za kraj decembra i standardnih stalnih ciljeva, je ispunjena. Uprkos izazovima koje je donela pandemija, uglavnom smo izvršili preuzete obaveze kada je reč o realizaciji plana strukturnih reformi, i to je i potvrdio Odbor direktora MMF-a", rekao je ministar finansija.Ministar Mali je istakao da su ciljevi programa očuvanje makroekonomske stabilnosti, prilagođavanje karaktera monetarne i fiskalne politike tekućim ekonomskim kretanjima, nastavak sprovođenja plana strukturnih fiskalnih reformi radi očuvanja fiskalne stabilnosti, jačanje otpornosti finansijskog sektora, između ostalog i daljim povećanjem dinarizacije i razvojem tržišta kapitala…"Naš prioritet ostaje očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, uz pružanje podrške privrednom rastu. Naše javne finansije su u potpunosti stabilne, i nastavljamo da ostvarujemo dobre ekonomske rezultate, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi koja pogađa sve svetske ekonomije. U prvom kvartalu ove godine ostvarili smo privredni rast od 4,4 odsto BDP, dok u drugom kvartalu očekujemo rast od 4 odsto BDP", naveo je Siniša Mali, a saopštilo Ministarstvo finansija.Ministar Mali je podsetio i da su ostali makroekonomski pokazatelji dobri, da je nezaposlenost u prvom kvartalu na nivou od 10,6 odsto, a javni dug na 52,3 odsto, što je daleko ispod nivoa od 60 odsto koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta."U skladu sa budžetom za ovu godinu, cilj nam je da ograničimo fiskalni deficit na 3 odsto BDP-a, a ono što je posebno važno jeste da u konsultacijama sa MMF-om pripremamo novi set fiskalnih pravila, među kojima je novo fiskalno pravilo o dugu i deficitu, kako bi se obezbedila dugoročna fiskalna održivost", rekao je ministar Mali.Ministar Mali je podsetio i da je nedavno imao sastanak sa šeficom Kancelarije MMF-a u Srbiji Julijom Ustjugovom, sa kojom je, između ostalog, razgovarao o povećanju plata, minimalne zarade i penzija, kao i o izmeni švajcarske formule radi usklađivanja rasta penzija."Udeo penzija u BDP-u u Republici Srbije je 9,2 odsto, što omogućava vanrednu indeksaciju i modifikaciju švajcarske formule, a što ne bi ugrozilo održivost javnih finansija", naglasio je on.Siniša Mali je zaključio da ekonomska kriza pred sve svetske ekonomije postavlja ozbiljne izazove, a ono što je najvažnije jeste da je Srbija na njih reagovala pravovremeno i da su preduzete sve potrebne mere za očuvanje privredne aktivnosti i životnog standarda građana Srbije."Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, nastavljamo da sprovodimo strukturne reforme i da gradimo jaču, uređeniju i bolju Srbiju. Svakoga dana pokazujemo da nam kriza nije izgovor, već motiv da radimo više i bolje i da se zajedno borimo za očuvanje životnog standarda svih građana Srbije, kao i za očuvanje i poboljšanje privrednog ambijenta. Kao što je tokom pandemije država najveći deo krize preuzela na sebe, tako je i sada, u krizi prouzrokovanoj situacijom u Ukrajini", naveo je ministar finansija.Srbija je u junu prošle godine sklopila novi savetodavni aranžman sa MMF-om pod nazivom Instrument za koordinaciju politika (The Policy Coordination Instrument – PCI), a koji će trajati do kraja 2023. godine, odnosno 30 meseci. Aranžman je u potpunosti savetodavnog karaktera, što znači da ne podrazumeva finansijsku podršku.BONUS VIDEO - Protest naučnih radnika ispred Ministarstva finansija - mart 2022.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=protestnaucnihradnikaispredministarstvafinansijagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3202687"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram