6
Narodna banka Srbije (NBS) potvrdila je da je, odmah po emisiji, otkupila korporativne obveznice "Telekoma Srbija", ali ne i koliko je izdvojila za tu transakciju, otkrivajući samo da joj je trenutno u portfoliu "blizu trećine" emitovanih obveznica. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da NBS treba da bude oprezna, jer bi omasovljenje otkupa moglo da dovede do značajnog smanjenja deviznih rezervi, a preti, kažu, i opasnost da se u njenom portfoliju nađu nekvalitetne i nenaplative obveznice.
Javnost je od NBS danas saznala nekoliko važnih informacija u vezi sa korporativnim obveznicama „Telekoma Srbija“, među kojima je posebno interesantna ona da je centralna banka odmah po emitovanju otkupila „blizu trećine“ cele emisije.
Nismo dobili odgovor na pitanje zašto NBS o tom potezu nije obavestila javnost u isto vreme kada je poslala detaljno saopštenje o samoj emisiji obveznica, ali smo zato dobili pojašnjenje oko toga kako je uopšte došlo do toga da banke – kupci deo obveznica odmah „proslede“ centralnoj banci.
„NBS ne inicira transakciju kupovine niti prodaje ovih hartija od vrednosti, već nakon emisije korporativnih obveznica, ukoliko banke, koje su investirale na primarnom tržištu u pomenute obveznice, žele da iskoriste jedan njihov deo za monetarne operacije sa NBS (kupoprodajne transakcije, upotreba kao sredstva finansijskog obezbeđenja u repo transakcijama i/ili za povlačenje kratkoročnog ili prekonoćnog kredita), NBS odlučuje o ponudi banaka“, odgovorila nam je Narodna banka Srbije.
Pročitajte još:
„U principu, nije dobro da centralna banka otkupi hartije od vrednosti koje nisu na tržištu dovoljno dugo proveravane. Na razvijenim tržištima, takav otkup rezervisan je za hartije koje se dugo kotiraju na berzi i koje su emitovane po standardnoj proceduri. U slučaju ‘Telekoma’, obveznice su emitovane po skraćenoj proceduri, i nije dobro ako ih je NBS otkupila odmah po emisiji“, kaže za Nova.rs profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić.
Prema njegovim rečima, ‘mehanizam’ otkupa bi mogao da proizvede ozbiljne posledice u monetarnoj sferi, a posebno kada je reč o visini deviznih rezervi Srbije.
„Priroda otkupa je takva da NBS u suštini emituje dinare u vrednosti otkupljenih obveznica, što znači da se na taj način povećava dinarska likvidnost.
Taj prirast dinarske likvidnosti biće verovatno suvišan, pa će NBS, kako bi sprečila pritisak na kurs, najveći deo ‘novostvorenih’ dinara povući kroz prodaju deviza na deviznom tržištu, što znači da se otkup korporativnih obveznica faktički finansira iz deviznih rezervi NBS“, objašnjava Arsić.
Pročitajte još:
„Tih 500 miliona evra, koliko NBS sme da potroši na otkup obveznica neće ugroziti monetarnu stabilnost samo po sebi, zato što su devizne rezerve trenutno dosta visoke.
Ukoliko bi se, međutim, ta praksa omasovila, pa i druga preduzeća, poput EPS ili ‘Srbijagasa’ emituju obveznice a NBS ih otkupi, pa još ako budemo imali relativno visok deficit u trgovini sa svetom i smanjenje priliva stranih direktnih investicija, onda bi moglo da dođe do velikog pada deviznih rezervi u narednih godinu dana“, upozorava Arsić.
Naš sagovornik ocenjuje da se, kada je reč o otkupu korporativnih obveznica NBS, suočavamo sa brojnim nepoznanicama.
Kada NBS može da otkupi korporativne obveznice?
Podsećamo da su propisana ograničenja kojih NBS mora da se pridržava kada je reč o otkupu korporativnih obveznica kompanija. Ključno je to da NBS na raspolaganju ima ukupno 55 milijardi dinara (oko 500 miliona evra) koje u ovoj godini može da koristi za otkup tih hartija od vrednosti koje mogu da emituju državne i privatne kompanije.
U isto vreme, NBS može da otkupi najviše 70 odsto emisije jednog emitera, i to za maksimalno 11 milijardi dinara. NBS sme da otkupi samo obveznice kompanija koje kod Agencije za privredne registre imaju bonitetnu ocenu A (odličan) ili B (veoma dobar).
„Ne znamo da li će NBS otkupljivati obveznice svih emitera ili samo neke, kojom dinamikom će ih otkupljivati, ne znamo koje sve kompanije planiraju da emituju korporativne obveznice po skraćenoj proceduri, a po pravilima koja su deo paketa za pomoć privredi zbog epidemije koronavirusa“, rekao nam je Arsić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Dejan Šoškić upozorava da čitav sistem pravila na kojima počiva mogućnost da NBS otkupljuje dinarske hartije od vrednosti domaćih kompanija počiva na problematičnim rešenjima.
Šoškić posebno skreće pažnju na to šta bi praksa mogla da iznedri na našem „tržištu“, na kome ne samo da nije razvijena trgovina korporativnim obveznicama, nego ni bonitet kompanije ne određuje za to specijalizovana institucija, već Agencija za privredne registre.
„Sve to zajedno može da dovede do toga da NBS kreira novi novac u finansijskom sistemu (štampa pare), kupujući nelikvidne i moguće nekvalitetne obveznice domaćeg privatnog preduzeća, plaćajući ih možda i daleko iznad realne tržišne cene (koju ne znamo jer likvidno sekundarno tržište obveznica preduzeća u Srbiji ne postoji), oslanjajući se pritom na moguće pogrešan bonitet koji izdaje državna Agencija koja nije rejting agencija, kojoj to nije osnovni posao i koja za njega ne snosi odgovornost.
Time se NBS dovodi u poziciju da u svom portfoliju može da ima nelikvidne, nenaplative dugoročne obveznice domaćih privatnih preduzeća neizvesne vrednosti koje, moguće, nikome ne može da proda bez velikog ili potpunog gubitka“, upozorava Šoškić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
