Liste čekanja za pelet, proradilo i crno tržište, a na njemu cene da se smrzneš

Ograničenje cene, zabrana izvoza i inspekcijska kontrola proizvođača i trgovaca nisu pomogli da se stabilizuje tržište čvrstog ogreva. Na stovarištima peleta i dalje nema, a građani se žale da je proradilo i crno tržište. Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objašnjava da su proizvođači peleta odlučili da, zbog ograničenja cene, i sami prodaju pelet i da su oformili svoja stovarišt.

Sve je veća i potražnja za ogrevnim drvetom, za kubik – u zavisnosti od grada do grada – treba dati od 8.000 dinara do sto evra, prenosi RTS.

Nestašice su počele u junu, a država je pokušala da smiri tržište ograničenjem cene na 38.000 dinara po toni i zabranom izvoza.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da su onog momenta kada je država donela odluku o ograničenju cena proizvođači odlučili da sami prodaju pelet po toj ceni.

„Od tog momenta praktično prestaje isporuka stovarištima i potrošači se orijentišu prema fabrikama gde mogu da nabave pelet. Neke malo veće fabrike su formirale i svoja stovarišta“, naveo je Glavonjić.

Prema njegovim rečima i na tim stovarištima se formiraju liste čekanja, isporuka peleta je veoma ograničena, može se nabaviti ali uz određene napore.

Građani se žale da je proradilo i crno tržište i da im se nudi pelet za čak 47.000 dinara po toni.

„Kao i u svakoj kriznoj situaciji, ima onih koji su vispreni i koji pokušavaju da prodaju pelet na takav način. Preporučio je građanima da se jave fabrikama peleta. Svakako je isporuka usporena i moraće da čekaju nedelju ili dve na pelet“, napomenuo je.

Ističe da je najveći broj domaćinstava koja se greju na čvrsta goriva nabavio ta goriva. Međutim, kako kaže, deo građana to nije učinio i sada mora da čeka.

„Srbijašume“ povećale sirovinu za proizvodnju peleta

Glavonjić je rekao da su „Srbijašume“ povećale sirovinu za proizvodnju peleta, situacija sa sirovinom se značajno povećala u odnosu na prvu polovinu godine.

„Sada se polako pune stovarišta peleta. To je dobro jer je u zimskim mesecima ulazak u šumu otežan. U takvim situacijama fabrike moraju da imaju zalihe na svojim stovarištima“, kaže Glavonjić.

Još jedan razlog za nestašice je i taj što su fabrike odlučile da plasiraju deo peleta koji njima pokriva poslovanje.

Kako kaže, cene im ne odgovaraju jer su one u regionu znatno više.

„Cena u Hrvatskoj je 574 evra, a u Sloveniji 581 evro. U junu je bilo obrnuto kod nas je pelet bio najskuplji. Tada je cena peleta u Srbiji bila u rangu Austrije. Za samo tri meseca u Austriji cena je porasla za 230 evra i sada je 567 evra. U Italiji je viša od 700 evra“, napomenuo je.

Dodao je da uvoznici peleta nemaju nikakav stimulans da se bave tim poslom, fabrička cena u Hrvatskoj je 450 evra, u BiH je na snazi zabrana tako da kod njih nema izvoza.

„Jedino je izvesno da je sve neizvesno. To pokazuje kakva je situacija na tržištu energenata u Srbiji. Kakva god odluka da se donese imaće svoje dobre i loše strane“, napomenuo je Glavonjić.

Govoreći o tome da li treba odobriti izvoz, kaže da je njegov stav da izvoz treba ograničiti jer su potrebe takve da peleta nema dovoljno u Srbiji, a što se tiča cena treba napraviti kompromis sa proizvođačima.