Krediti u Srbiji su upravo poskupeli: Kome će sve porasti mesečne rate

Profesor ekonomksog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je rast kamatne stope očekivan i da je to realnost u trenutku kada inflacija raste.On objašnjava da će posledice rasta referentne kamtne stope osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu - naročito ako je reč o dinarskim kreditima."Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imal investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje", navodi Savić.

Nisu bezbedni ni oni sa deviznim kreditima i varijabilnim kamatnim stopama."Njima će doći do povećanja mesečnih rata za onoliko koliko je porastao euribor. On je sada u negativnoj vrednosti i još uvek se odbija od kamatne marže. Ne treba očekivati da će to potrajati, pitanje je dana  kada će i Centralna evropska banka morati da se prilagođava i prihvati inflaciju", kaže iskusni ekonomista.On podseća da je referentna kamatna stopa za dinarske kredite godinama bila jedan posto."Ako neko kjaže ovo je samo malo povećanje, to nije tačno - u odnosu na raniji period, koji je dugo trajao, ovo je povećanje od 100 posto", jasan je Savić.On dodaje i da su krediti sa fiksnim kamatnim stopama bili dosta nepovoljniji od onih sa varijabilnim, ali da se sada situacija menja.Nš sagovornik nije optimista."To nije kraj, ovo j početak klizanja referentne kamtne stope. Inflacija hvata zamah i zalet", ocenjuje Savić i dodaje da će sada svi koji su razmišljati da uzmu kredit za putovanje ili kupovinu stana, češće odustajati od te opcije, pa će i potražnja za kreditima biti manja.Analiza profesora ŠoškićaKada je referentna kamatna stopa prvi put porasla pre mesec dana, nekadašnji guverner i profesr Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić rekao je u analizi za Nova.rs da je takva odluka trebalo da bude doneta ranije.

Analizu profesora Šoškića prenosimo i na nju vas podsečamo u celosti:Ova mera NBS znači da se blago zaoštravaju uslovi finansiranja u domaćoj valuti. To znači da će dinarski krediti biti sa malo većom kamatnom stopom, ali i da će dinarska štednja verovatno donositi nešto veći prinos.Istovremeno se podiže kamatna stopa na većinu dinarskih zaduživanja što može da učini atraktivnijim i ulaganje u obveznice države i za domaće i za inostrane ulagače. Mogući rast tražnje za dinarima od strane inostranih investitora može da umanji pritiske na devizni kurs u narednom periodu.Istovremeno šalje se i signal da centralna banka vodi računa o inflaciji u zemlji i da teži da spreči sekundarne i tercijalne efekte na inflaciju koji dolaze sa strane ponude, ali i da obuzda rast inflacionih očekivanja. Ova mera je, po mom mišljenju, zakasnila bar nekoliko meseci, ali je dobro da je donešena makar i sa zakašnjenjem.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram