10
Malo je trenutaka kada možete reći da se isplati uzeti kredit, a trenutno je baš takva situacija, pogotovo kada se radi o kratkoročnim kreditima. Naime, inflacija je blizu devet odsto sa tendencijom da narednih mesec, dva ode i na dvocifreni nivo.
Istovremeno kamatne stope na kredite su i dalje niske, često i manje od inflacije, što znači da su realno negativne. Ovo posebno važi za dinarske kredite privredi čije kamate su prema analizi specijalizovanog makroekonomskog biltena Kvartalni monitor za četiri do pet odsto niže od stope inflacije.
Kada se radi o stanovništvu, Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora i profesor na Ekonomskom fakultetu ističe da se trenutno isplati uzeti kratkoročan kredit.
„U sadašnjoj situaciji isplati se uzeti kredit, ali na kratki rok, jer će se realno vratiti manje novca nego što se dobije. Za dugoročne kredite je drugačije, jer će doći do promene kamatnih stopa“, ocenjuje Arsić, prenosi Danas.
Kamatne stope na stambene kredite i dalje su na rekordno niskom nivou. Prema statistici Narodne banke Srbije u januaru je prosečna kamatna stopa na odobrene stambene kredite iznosila svega 2,8 odsto. To se odnosi na kredite indeksirane u evrima, dok su kamate na stambene kredite u dinarima oko šest odsto, ali obim odobrenih ovih kredita je na nivou statističke greške, svega 0,2 odsto ukupnih stambenih kredita.
Ovi zajmovi su uglavnom sa varijabilnom kamatnom stopom, što znači da se kamata sastoji od marže banke i euribora, koji je trenutno negativan, što u stvari čini ove kredite jeftinim.
Rizik kod ovih kredita je dvostruk. Prvo, kada Evropska centralna banka poveća kamatnu stopu što se očekuje do kraja godine, pratiće je i međubankarska referentna kamatna stopa euribor.
Drugi rizik je od promene deviznog kursa. Sa rastom kursa evra povećavala bi se i rata kredita u dinarima, dok su s druge strane primanja građana uglavnom u dinarima.
Ko kupuje stan sada trebalo bi da razmisli o stambenom kreditu sa fiksnom kamatnom stopom, a nekoliko banaka ima takvu ponudu i reklamira kamate niže od četiri odsto. Ovakav kredit je oslobođen od rizika promene kamatne stope.
Već nekoliko godina banke imaju odobren veći iznos keš kredita nego stambenih. Iznos ukupno odobrenih gotovinskih kredita je u januaru dostigao 4,8 milijardi evra.
Za razliku od stambenih, gro keš kredita je u dinarima, a u ponudama većine banaka teško se može i naći kredit u evrima iako su kamatne stope znatno niže.
Prosečna kamatna stopa prema podacima NBS za kredit u dinarima iznosio je devet odsto, dok je kamatna stopa za zajam indeksiran u evrima 3,5 odsto.
Iako je prosečna kamatna stopa devet odsto, u ponudama banaka neretko se nalaze kamate i od 15 pa i 18 odsto. Ono što je takođe upadljivo je da su kod kredita sa fiksnom stopom, kamate više od onih sa promenljivom.
U svakom slučaju, prema mišljenju stručnjaka, pitanje je vremena kada će banke krenuti sa povećanjem kamatne stope. Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu ocenjuje da poslovne banke čekaju reakciju Narodne banke Srbije.
„NBS drži referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, iako je inflacija iznad osam odsto. To je neodrživo. Mislim da će NBS brzo reagovati, u roku od dve, tri nedelje. Nijedna banka ne želi da se istrči, jer bi mogla da izgubi klijente. Osim toga ne znamo ni kakva bi mogla biti reakcija Narodne banke“, smatra Dugalić.
On dodaje da ako se može naći kredit sa fiksnom kamatom i to niskom to je vrlo povoljno, pošto su i dalje kamatne stope na rekordno niskim nivoima.
„Vreme niskih kamata prolazi. Čeka nas rast kamatnih stopa, mada ne verujem da će doći do onih nivoa kakve smo mi nekada imali“, poručuje on.
Banke koje smo kontaktirali sa pitanjem da li očekuju rast kamatnih stopa nisu želele da odgovore na pitanja.