10
Prilikom smrti bliskog člana porodice, nasledstvo nije prva stvar o kojoj se razmišlja, ali se to pitanje kad-tad nametne. Tako deca čiji roditelji preminu imaju pravo da naslede, primera radi, nekretninu, ali će u nekim slučajevima imati i obavezu – da plate porez koji može da iznosi i po nekoliko hiljada evra.
Našoj čitateljki Mileni Đ. pre nekoliko meseci iznenada je preminuo otac. Poslednja stvar koja je njoj, njenoj rođenoj sestri i njihovoj majci bila na umu jeste nasleđivanje očevog stana, ali to pitanje se sada nametnulo – ostavinska rasprava zakazana je za novembar.
Predmet ostavinske rasprave biće stan na Novom Beogradu od oko 80 kvadrata.
Iako su ove tri žene mislile da će ići “glatko”, do njih su dolazile mnoge priče – od toga da će morati da plate samo taksu ili i porez, do toga da moraju da paze kako se izražavaju na ostavinskoj raspravi, jer od onoga šta kažu zavisi koliko će morati da plate…
“Sestri i meni je majka rekla da planira da se odrekne svog dela stana u našu korist, kako bismo nas dve zajedno to nasledile. Ona ima kuću na svoje ime u kojoj su njih dvoje živeli, pa je ona poželela da nama ostavi stan. Nije htela da ima bilo kakve obaveze oko te nekretnine”, priča Milena.
U međuvremenu su načule da će možda morati da plate dodatni porez.
PROČITAJTE JOŠ
10
23
0
“Čule smo da nije dobro da se majka odrekne svog dela stana kako je planirala, jer ćemo onda nas dve morati da platimo porez na poklon. Nije nam jasno zbog čega, a ni koliko bi nas to izašlo. Stan se inače nalazi na Novom Beogradu, ima 76 kvadrata, a ja verujem da kvadrat na toj lokaciji vredi 2.000, 3.000 evra. Pretpostavljam da bismo na osnovu toga i plaćale porez, što nije malo”, zbunjena je Milena.
Odgovor na pitanje ko plaća porez na nasledstvo nije tako jednostavan, pa ako laik pokuša da tumači zakon, verovatno neće daleko dogurati. Odgovore smo zbog toga potražili od Đerđa Papa, pravnika i poreskog savetnika.
Kako Pap objašnjava, naslednik prvog reda – supružnik, oslobođen je od plaćanja poreza, ali naslednici drugog reda nisu.
“Naslednici prvog reda su u većini slučajeva supružnici, pa i deca. Ukoliko njih nema, onda idu braća, sestre, roditelji… Ukoliko postoje recimo supružnik i dvoje dece, koji razdele nekretninu prema zakonu, na jednake delove, niko od njih neće platiti porez”, objašnjava Pap.
U primeru naše čitateljke Milene, majka želi da se odrekne svog dela stana, kako bi njene dve ćerke dobile po 50 odsto vlasničkog udela. To je greška koju, prema rečima Đerđa Papa, mnogi prave, jer se onda plaća porez.
“Uvek treba reći ‘ne prihvatam se nasledstva’. Tada se ta osoba posmatra kao da nikada nije ni imala pravo na nasleđe, pa se sledeći naslednik smatra prvim i ne plaća porez. Dakle, važno je kako se na ostavinskoj raspravi izražavate”, objašnjava naš sagovornik.
Porez na nasleđe, koji plaća drugi red naslednika je 1,5 odsto, a više, 2,5 procenta, platiće naslednici trećeg i četvrtog naslednog reda. Taj iznos utvrđuje se na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnine.
Pored nekretnine, na istovetan način se nasleđuje se i novac, depozit u banci, prevozna sredstva, intelektualna svojina. Naslediti se naravno mogu i novčano potraživanje, odnosno dugovi.
BONUS VIDEO Tradicija jača od zakona: Svaka druga žena u Srbiji se odriče nasledstva u korist muškarca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare