"EU ima načina da kazni Vučićev režim i zaštiti narod u Srbiji"

Ovim počinje tekst objavljen na sajtu Centra za analizu evropske politike (CEPA) koji ovde prenosimo u celosti.

Međutim, dok Srbija prolazi kroz najveće proteste u svojoj skorijoj istoriji, Evropska unija (EU) ograničila se na izražavanje „duboke zabrinutosti“ zbog eskalacije nasilja u kojem je povređeno i uhapšeno više demonstranata. Ta uzdržanost odražava bojazan Brisela da bi oštrija reakcija mogla da gurne Beograd bliže Moskvi i Pekingu, kao i da ugrozi pristup srpskim sirovinama u vreme rastuće globalne borbe za ključne resurse.

Ali, Brisel propušta da sagleda širu sliku. Potrebno je samo da se priseti drugih autoritarnih obračuna i izvuče očigledne pouke.

EU ponavlja grešku

Protesti u Gruziji 2023–2025. i odgovor vlade po ruskom modelu izbacili su jednu izrazito prozapadnu zemlju sa puta evropskih integracija i gurnuli je na trnovit put trajne političke represije.

EU je, doduše, na kraju zamrzla proces pristupanja Gruzije i obustavila finansijsku pomoć, ali mere su došle prekasno i bile su preslabe da bi promenile kurs odlučne autoritarne vlasti.

Sada se čini da Unija ponavlja istu grešku, ali sa još težim posledicama. Srbija deli granicu sa EU i ima značajnu sposobnost da pravi probleme u svom susedstvu.

Vreme je za mnogo odlučniji stav prema Vučićevoj administraciji i za to da se njegovi lojalisti u vladi, parlamentu i pravosuđu pozovu na odgovornost za autoritarne politike. EU bi trebalo da razmotri i obustavljanje finansijske pomoći i povlašćenog pristupa tržištu, kao i da poveća podršku civilnom društvu i nezavisnim medijima.

Dodatni dokaz daje i ponašanje vlasti. Dana 27. avgusta, Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) objavio je da su Vučićevi saradnici razgovarali sa vlasnicima televizije N1 iz Velike Britanije o uklanjanju njenog nezavisnog generalnog direktora.

Vlada, njene agencije i filijala britanske privatne investicione firme BC Partners demantovali su da žele da oslabe N1, koja je posvetila značajan prostor opozicionim demonstracijama i istraživanjima korupcije.

Ovo je već viđena šema. Vlade uplašene masovnim protestima danas imaju na raspolaganju čitav arsenal politika i tehnologija, često preuzetih iz Rusije i drugih represivnih država. Prema procurelim dokumentima, Srbija u tajnosti širi svoj napredni kineski nadzorni sistem koji isporučuje Huawei.

Cilj ovih mera je da uguše neslaganje, rad aktivističkih grupa, slobodan protok informacija i, u konačnici, izdržljivost i finansijske resurse masovnih pokreta. Policijsko nasilje i zatvaranja više nisu jedini alati autoritarnih administracija.

Ako EU ne reaguje, rizikuje da izgubi potencijalnog saveznika na kontinentu koji je sve podeljeniji između proruskih i demokratskih, antiautoritarnih država. Srbija bi mogla postati nova Gruzija.

Kako EU može reagovati

Da bi nametnula direktne troškove režimu, a da pri tom ne šteti srpskom stanovništvu, EU bi trebalo da uvede ciljane sankcije (zabrane putovanja, zamrzavanje imovine i druge dokazane mere) protiv ključnih pomagača režima.

Da bi sprečila brzo pogoršanje odnosa i istovremeno pokazala odlučnost, Unija mora hitno da sankcioniše srednji ešalon srpske vlasti. Početna lista mogla bi da obuhvati visoke bezbednosne zvaničnike koji naređuju nasilje nad demonstrantima, sudije koje izriču drakonske kazne učesnicima protesta i istovremeno blage presude provladinim figurama.

Ako režim i dalje bude ignorisao građane i njihove zahteve za oštrijom borbom protiv korupcije, uz nastavak represije protesta, EU bi potom trebalo da uvede i teže mere, uključujući sankcije visokim državnim zvaničnicima.

Unija pritom raspolaže značajnim polugama. U 2023. godini EU je činila skoro 60% ukupne trgovine Srbije. Njen uticaj pojačava i činjenica da je gotovo polovina stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju te godine stigla iz EU, kao i da Brisel godišnje odobrava milijarde evra kroz bespovratna sredstva i zajmove.

Jedna od opcija jeste preispitivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je srpskoj robi otvoreno tržište EU. Budući da sporazum počiva između ostalog na demokratskim principima i ljudskim pravima, EU bi mogla da zapreti njegovom suspenzijom ukoliko Beograd ne promeni kurs.

Razloga za nezadovoljstvo ima dovoljno: napredak Srbije u ispunjavanju uslova za članstvo, u procesu koji traje već 13 godina, kreće se između osrednjeg i lošeg.

EU bi takođe mogla da zapreti pooštravanjem kontrole nad investicijama i strožom proverom tokova kapitala, naročito u sektorima povezanim sa režimom.

Najneposrednija mera bila bi obustava isplata iz različitih fondova EU. Ukoliko Srbija ne prestane sa unutrašnjom represijom, Brisel bi mogao da stopira pomoć iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć, vrednog 14,2 milijarde evra, iz kog je Beograd 2024. dobio 83,4 miliona. Pored toga, do 2027. Srbiji je namenjeno još 1,58 milijardi evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, što bi takođe moglo da bude suspendovano.

Podrška civilnom društvu i mladima

Dok povećava pritisak na vlast, EU bi istovremeno trebalo da osnaži srpsko civilno društvo i nezavisne medije, koji su ključni nosioci demokratske otpornosti. Uz rastuće tenzije i pozive na vanredne izbore, Brisel bi mogao da dodatno podrži prodemokratske pokrete u Srbiji — od nevladinih organizacija i lokalnih inicijativa, preko posmatrača izbora, do studentskih grupa koje predvode proteste.

Ako odluči da ostane nema i time udovolji Vučiću, EU rizikuje da izgubi kredibilitet kao zaštitnik demokratskih vrednosti, a dodatno će potkopati svoj ugled među mladim Srbima, koji već gube veru u Uniju. Još veća opasnost jeste da Rusija i Kina učvrste svoj položaj na Zapadnom Balkanu, dok se korumpiranoj i nepopularnoj vlasti dopušta da nasilno očuva svoju moć.

Centar za evropsku političku analizu (CEPA) je neprofitna, nestranačka institucija za javne politike sa sedištem u Vašingtonu i čvorištima u Londonu i Briselu, koja je fokusirana na jačanje transatlantskog saveza kroz savremena istraživanja, analize i programe.