Ciljevi su sastavni deo ne samo finansijskog plana. Oni su bitni da nas u životu guraju napred, da imamo motive za ostvarenje onoga što želimo. Rađene su studije koje su analizirale navike uspešnih ljudi i onih koji su na ivici egzistencije i opšti zaključak je da uspešni ljudi redovno pišu spiskove obaveza, stvari koje treba da urade tokom dana i toga se pridržavaju.
Izvor: Biznis.rs
Bitne kategorije svake prosečne porodice tokom čitavog života su postojanje redovnog i dodatnog posla, nekretnina, otplate kredita, renoviranja, školovanje dece, zamena automobila na 7 do 10 godina, štednja i osiguranje, različitih nivoa investicija.
“Svako od nas će ove brojke i podatke prilagođavati realnim uslovima. Ovde su neke realne situacije koje će se većini desiti, gde će deca da se školuju, odu na fakultet, tražiti posao. Što se tiče nekretnina, u nekom momentu će biti potrebno da se ta nekretnina renovira, da se kupi neka druga, da se zameni, da se doplati, to su sve situacije koje su normalne i očekivane”, kaže za Biznis.rs poslovni konsultant Vladimir Veličković i dodaje da je naš izbor da li ćemo čekati da nam se sve ovo “desi” tokom života, ili ćemo planirati dešavanja u skladu sa finansijama koje treba da obezbedimo.
“Stvar izbora je da li živimo život kao na autopilotu ili planiramo, bez obzira na to da li znamo da će se nešto desiti za jednu godinu, pet ili desetak godina… Sada već pričamo o ozbiljnom planiranju kompletnog toka porodičnog života”, ističe naš sagovornik.
Kupovina novog auta ili pokretanje biznisa
Takođe, najveći broj ljudi pod “finansijskim planiranjem” podrazumeva da se isplanira način akumuliranja dovoljno novca za velike kupovine i životne situacije. Za kupovinu kola, obezbeđivanje sredstava za pokretanje privatnog biznisa, plaćanje privatnog školovanja ili štednja za penziju. Svaka od ovih stavki podrazumeva sprovođenje određenih aktivnosti prikupljanja i čuvanja novca u dužem vremenskom periodu.
“Znamo da se u idealnim situacijama kola menjaju na sedam do 10 godina. Čak i u najboljoj situaciji, ukoliko ne dođe do nekih većih kvarova ili havarije, novac za učešće se obezbedi od prodaje postojećeg vozila. Pa i tada, preostali iznos je u visini koja ne može olako da se izdvoji, već mora da se čuva. Ovde ne pominjemo kupovinu iz kredita, za koju je opet potrebno obezbediti učešće i kasnije plaćati rate. A svakako novi auto treba da poseduje određene kvalitete, da je očuvan i malo prešao, da bi opet mogao da bude u upotrebi 7-10 godina”, navodi autor “Biznis bukvar”.
Veličković objašnjava da privatni biznis u najboljem slučaju košta bar 10.000 evra, ako pričamo o otvaranju salona, prodavnice, manje igraonice, picerije i slično. Privatne škole i fakulteti godišnje koštaju i do 2.500 evra. To su sve iznosi koji se godinama čuvaju, da bi u jednom momentu bili na raspolaganju. Prema njegovom mišljenju, o privatnoj školi ili plaćanju fakulteta roditelji bi trebalo da razmišljaju gotovo od momenta rođenja deteta i da tu odluku sprovode sve do momenta upisa.
“Investiranje ne mora da podrazumeva veliki novac. Većina smatra da je “investitor” neko ko ima milione, ali svako od nas može da postane investitor, ako ništa drugo, dovoljno je da renovirate sobu i samim tim povećate vrednost vašeg stana i vi ste investitor. Uspeli ste da on nekog viška novca stvorite mogućnost da to vredi mnogo više”, kaže poslovni konsultant.
Vreme je najskuplja investicija
A svakako da postoje mogućnosti da i sa manjim iznosom angažujete novac i da se očekuje povećani izvor prihoda. Vladimir Veličković smatra da i čitanje ovakvih tekstova predstavlja investiciju – investirali ste vreme da naučite nešto novo, a i druge obuke i investiranje u sebe su način da povećate sebi vrednost i naučite nešto što će u narednim momentima omogućiti da dodatno ili više zaradite, ili da nađete način kako da bolje raspolažete svojim vremenom i novcem.
“Ako pričamo o konkretnim ekonomskim razlozima, investiranje će biti potrebno i kao jedan od načina da zaštitimo novac. S obzirom na inflaciju, moramo da nađemo način kako da nadomestimo procente novim poslom ili investiranjem u posao koji donosi zaradu. Samo da bismo sačuvali vrednost novca moraćemo da se pozabavimo kako da zaradimo, tj. kako da ne dozvolimo da nam inflacija pojede kapital”, napominje autor “Biznis bukvara”.
A kako da razmišljate o novcu, ako ne zapisujete? Uglavnom se dešava da u momentu sprovođenja planskog trošenja bar nekoliko hiljada dinara može da se ostavi sa strane od troškova koje ne primećujemo da pravimo.
“Tokove novca možete da pratite na nekoliko načina. Vaš je izbor kako će sama forma toga da izgleda, ali suštinu ne treba da zaboravite, a to je da vodite računa o vašim finansijskim planovima. I da, ako već niste, počnete odmah. Evo već sada”, savetuje Vladimir Veličković uz zaključak da je najjednostavnije da uzmete parče belog papira i upisujete sve situacije kada dobijate ili trošite novac. Posle mesec dana možete da podvučete crtu i napravite kategorije troškova koje su nastale.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: