Ukoliko se desi da poslodavac ne plaća redovno poreze i doprinose, građani pred penzijom mogu da dođu u izbiljan problem – nedovoljan staž ili manju penziju.Međutim, postoje određeni koraci koje zaposleni može da preduzme ukoliko ga je poslodavac na ovaj način oštetio.

Možda je u pitanju greška

Prvi korak je provera da, nekim slučajem, nije u pitanju greška.Postoji mogućnost da poslodavac nije podneo odgovarajući obrazac, M-4, iako je platio doprinose.Inače, poslodavci su do samog kraja 2018. bili u obavezi da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnose ovaj obrazac.Ipak, ukoliko poslodavac ovo nije uradio, čak I ako je platio sve doprinose, Republički dond za penziono I invalidsko osiguranje nije imao podatke o plaćenom stažu.Međutim, od 2019. godine RFPIO ove podatke preuzima od drugih državnih organa, a poslodavac nema obavezu da podnosi obrazac.Ipak, ukoliko zaposleni primeti da mu staž nije uplaćen za godine pre 2019, postoji mogućnost da je poslodavac napravio ovaj propust.

Ukoliko je to slučaj, čak i da je poslodavac zatvorio firmu, može da se pokrene postupak u kojem će dokazati da je sve plaćeno, primera radi dostavljanjem uverenja iz Poreske uprave.

Šta ako nije greška?

Ako se ipak ispostavi da poslodavac namerno nije uplaćivao doprinose, postoji nekoliko koraka koje zaposleni treba da preduzme.Prvi je svakako "upozoravanje" poslodavca, a ako to ne urodi plodom, sledeća adresa za oštećenog zaposlenog je Poreska uprava, gde je potrebno podneti prijavu, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa.Pored Poreske uprave, rešenje može da ponudi i Inspekcija za rad Ministarstva rada, koja može da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose. Kasnije, na osnovu odluke prekršajnog suda, poslodavac može da plati kaznu, ali I da uplati sve zaostale doprinose.

Poslednji korak, koji zaposleni treba da preduzme tek ako poslodavac ni pored odluka Poreske uprave i Inspekcije odbije da uplati doprinose, jeste podnošenje službenog zahteva sudu.Iako su ove procedure regulisane zakonom, dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, ističe za "Novu" da zapravo u praksi ništa ne ide toliko "glatko"."Prvi korak je Poreska uprava, a ona uglavnom ne uradi skoro ništa. Fond PIO takođe može da uputi rešenje poslodavcu, ali on može da se ogluši, pa onda kreće suđenje", objašnjava dr Reljanović.

Ipak, ni to što je započet sudski postupak nije garant da će se sve završiti u korist zaposlenog.

Naime, objašnjava naš sagovornik, zaposleni može da tuži poslodavca samo ukoliko mu nije isplatio ni zaradu, jer u suprotnom sud odbacuje tužbu jer je procenio da pravo na tužbu ima Poreska uprava, a ne sam zaposleni.Naravno, Reljanović ističe da ovo nije nužno pravilo, ali ipak jeste ustaljena praksa.Zaposleni koji želi da reši problem bez suđenja, može da uplate doprinose za PIO koji nedostaju za period u kom je bio u radnom odnosu, ali samo ukoliko je ova uplata neophodna za ostvarivanje uslova za penziju.Dakle, ako zaposleni već ima uslov za penziju, ali želi veća primanja – ne može da se osloni na ovu mogućnost.S obzirom na to da se u ovim slučajevima uvek računa najniža osnovica, koji je trenutno oko 6.000 dinara mesečno, taj iznos treba da se pomnoži sa brojem meseci staža koji nedostaje – i to je iznos koji je potrebno uplatiti.S druge strane, ako firma koja nije uplaćivala doprinose više ne postoji – ne postoji ništa što poslodavac može da uradi.

"Bolje sprečiti nego lečiti"

Kako za “Novu” ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, neplaćanje doprinosa predstavlja veliki problem za veliki broj građana Srbije, a ujedno I direktno kršenje zakona od strane poslodavaca.

On dodaje da je izuzetno važno sprečiti dolazak u ovu neprijatnu situaciju, s obzirom na to da kada radni odnos prestane, teško je dokazati da je on ikada i postojao."Savetujem svima da prilikom primanja svake plate traže od poslodavca isplatni listić, jer u njemu tačno piše koliki je iznos poreza i doprinosa plaćen", kaže Vuković.Naš sagovornik ističe da je ovo važno jer zaposleni može da ima platu i dva ili tri puta veću od prosečne, ali da njegov poslodavac ipak plaća doprinose na najnižu osnovicu."To znači da, kada dođe vreme za penziju, radnik će imati znatno niža primanja nego što je očekivao na osnovu svoje zarade", kaže Vuković za "Novu".Ovde nije kraj proverama – naš sagovornik ističe da je potrebno proveravati i u PIO fondu, i to posle svake plate, jer isplatni listić nekada ne sadrži tačne podatke.

Kako se radi provera?

Građanin koji želi da proveri da li njegov poslodavac redovno izmiruje obaveze, treba da ode u PIO fond, kako bi dobio pin kod kojim će se ulogovati na onlajn servis.Za dobijanje pin koda potrebna je samo lična karta, a prilikom logovanja na servis – pin i JMBG.Naravno, ovo je moguće proveriti i na samom šalteru.BONUS VIDEO Gordana Matić: Recept za penzije ne treba da prepisujemo iz EU

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gordanamatireceptzapenzijenetrebadaprepisujemoizeu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4767378"]