Foto: Shutterstock

Otplaćivanje stambenih kredita za građane koji su se kod banaka zadužili u evrima, zbog povećanja euribora, sada donosi veće mesečne rate. Pojedinačni iznosi razlikuju su od banke do banke, ali je činjenica da će svima koji imaju kredit u evrima, biti povećana rata. Na primeru kredita od 50.000 evra i otplatom na 20 godina, rata je na početku godine iznosila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra.

Komplikovani grafikoni o vrednosti euribora, tokom perioda od godinu dana ili šest meseci, koje vam pokaže bankar prilikom apliciranja za kredit, za prosečnog građanina Srbije su potpuno nejasni i zbunjujući, a ono što većina shvati prilikom podizanja stambenog kredita je, da je to „nešto što utiče na visinu rate“.

Euribor je prvi put posle 2015. godine „otišao u plus“, što se automatski reflektuje na ratu kredita podignutog u evima.

Da bismo razjasnili ovu situaciju, prvo je potrebno da definišemo šta je to euribor i kako on utiče na ratu kredita.

Euribor (Euro Interbank Offered Rate) je kamatna stopa, po kojoj grupa prvoklasnih evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac i sastavni je deo kamatne stope po kojoj građani otplaćuju svoje kredite.

Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ za Novu objašnjava, kako u praksi izgleda promenljiva kamatna stopa i kako se odražava na ratu kredita.

„Visina kamate kod svake banke kod koje podižemo kredit, izračunava se sabiranjem marže banke i visine euribora. Tako na primer, ako je marža banke 3,5 odsto, a euribor negativan i iznosi -0,5, onda će kamata za naš kredit biti tri odsto. Pošto je sada euribor prešao u plus, na maržu dodajemo visinu euribora i to je naša nova kamata“, objasnio je Gavrilović.

Posle sedam godina euribor pozitivan

Euribor je poslednji put iznad nule bio u novembru 2015. posle čega je nastavio da pada. Međutim, njegova vrednost od početka godine je u konstantnom porastu. Tako je početkom 2022. bio -0,55, pre dva meseca -0,36, da bi danas bio u plusu i iznosio 0,029.

Ekonomisti predviđaju dalji rast euribora, a predsednik ‘‘Efektive‘‘ za naš portal pravi projekciju kretanja rate kredita od 50.000 evra od početka godine i koliko bi rata mogla da iznosi ukoliko euribor dostigne visinu od 1,0 odsto. Pretpostavka je da je marža banke u ovom slučaju iznosila 3,5 procenata.

„U ovom primeru, rata kredita na početku 2022. godine iznosila je 276 evra. Sa povećanjem euribora na 0,029 nova rata je 290 evra, što je povećanje od 14 evra po rati.

Ukoliko bi euribor porastao na 1,0 odsto, vlasnik ovog kredita će mesečno za ratu izdvajati 316 evra, što je povećanje od 40 evra od početka godine‘‘, navodi Gavrilović.

Primer kredita od 80.000 evra

Prema istom principu može da se izračuna i iznos rate za kredit od 80.000 evra i periodom otplate na 25 godina. U ovom slučaju, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra.

Ako euribor poraste do 1,0 procenata, rata će biti 445, a to je povećanje od čak 68 evra u odnosu na ratu u januaru ove godine.

Grubišić: Možemo da očekujemo trend rasta euribora

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije podseća da Evropska centralna banka (ECB), zbog pandemije koronavirusa, duže od dve godine nije imala sednicu Monetarnog odbora, te da je euribor „odreagovao“ na trenutnu situaciju na tržištu i da je rast bio očekivan.

Istorijski maksimum euribora zabeležen je 2008. godine i iznosio je oko 5,5 procenata. Međutim, profesor Grubišić, smatra da sadašnji trend rasta neće ići do tih vrednosti.

„Teško je verovati da može da dođe do te maksimalne vrednosti, ali može da dođe do neke srednje vrednosti. Euribor je zaista klizao i na dole i na gore, ali recimo u dogledno vreme može da dođe do nekih par procenata. To je nešto što ima određeni stepen izvesnosti. Sve ostalo bi bile spekulacije, da sada predviđamo sa kojom vrednošću će da završi ovu godinu i u kom koridoru može da se kreće 2023.“, naveo je profesor Grubišić.

Rate kredita koji su vezani za euro, u srpskim bankama usklađuju se sa tromesečnim (3M) i šestomesečnim (6M) euriboroom. Na pozitvnu vrednost, za sada je skočio samo 6M euribor, dok je 3M još uvek negativan.

Profesor Grubišić za Novu objašnjava šta znači u praksi kada je naš kredit vezan za tromesečno (3M), odnosno šestomesečno (6M) euribor usklađivanje.

„Za građane koji podižu ili imaju kredit, nije bitno prethodno kretanje euribora, već samo ono što će se dešavati u budućnosti. Ko ima potpisan ugovor na 6M euribor, njegova rata usklađuje se dva puta godišnje. Uzmimo za primer datume 15. mart i 15. septembar. Za takvog korisnika biće važna samo ta
dva datuma. Za njega nije bitno ništa od ovoga što se trenutno dešava do 15. septembra, jer on do tada plaća ratu prema iznosu koji je bio na snazi 15.marta. Onda će se tog 15. septembra, za njega formirati nova rata koja će važiti sledečih 6 meseci, odnosno do narednog preseka. To su neki bitni datumi, koje svako može da pogleda u svom ugovoru. Ako su potpisali tromesečni ugovor, onda su za njih važna četiri datuma u toku godine, odnosno onda kada se na tromesečnom nivou usklađuje euribor“, približio je Grubišić kako se izračunava rata kredita.

Efektiva napravila kalkulator za ratu kredita

Udruženje bankarskih klijenata ‘‘Efektiva‘‘ napravila je i kalkulator za lakše praćenje i razumevanje rata kredita, koji podjednako mogu da koriste građani koji tek planiraju podizanje stambenog kredita, ali i oni koji su isplatili određeni vremenski period.

Najbitniji ulazni parametri su da građani znaju koliki je iznos preostale glavnice, maržu svoje banke, euribor i naravno preostali broj meseci za otplatu kredita.

Ponavljamo, da se kamatna stopa banke, izračunava prema formuli u kojoj se sabira marža određene banke i trenutni euribor, a ostalo je stvar matematike, odnosno preostala glavnica i broj meseci koji su ostali do kraja otplate kredita.

Ratu svog kredita možete izračunati na linku „Efektive“.

Bonus video: Povećanje EURIBOR-a: Koliko će nam tačno poskupeti rata kredita?

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare