Od kada je "Geoks" otišao iz Srbije, jedna bivša radnica te firme u Vranju, još uvek nije uspela da nađe posao i jedva prehranjuje svoju decu. Koliko je njihova materijalna situacija teška govori i to da u četvoročlanoj porodici nekad za obrok imaju samo dve čaše jogurta, a meso mogu da priušte eventualno jednom nedeljno.
„Geoks“ je u Vranju radio pet i po godina i za to vreme je od Srbije dobio subvencije od 16 miliona evra, koje su uglavnom korišćene za isplatu zarada radnicima. Dok su neki našli posao u Teklasu, neki bivši radnici Geoksa ni dan danas ne mogu da nađu posao.
Svoju jezivu ispovesti o tome kako sada preživljava podelila je i bivša radnica Geoksa.
Marina Ilić iz Vranja je samohrana majka sa troje dece, svi oni meso sebi mogu da priušte samo jednom nedeljno.
Ona u dokumentarnom filmu N1 „Ne okreći se, Tigre“ navodi da najčešće uzima ono što je najjeftinije, a to je jogurt.
„Pa podelimo. Dve čaše za nas četvoro“, ispričala je Ilić kako prehranjuje svoju porodicu od kada je njena firma Geoks napustila Srbiju.
Ona novac prvo ostavi za hranu, a „račune ostavi na stranu da stoje“.
„Pa kada dođu da isključe, isključe. Kako ćemo da platimo“, pita se samohrana majka koja se u stambenoj zgradi greje na drva.
Svaku subotu sa porodicom ide u šumu da sakupe ogrev.
Pre nego što je dobila otkaz, Ilić je ispričala da su im rekli da idu mesec dana na godišnji odmor, ali su ih na kraju otpustili.
„Kao firma se zatvara i to je to. Kada su nam rekli da idemo mesec dana na odmor, pitala sam šeficu šta ćemo dalje, a ona mi kaže da ništa ne zna i da ćemo videti. Na kraju smo ostali bez posla“, priseća se ona.
Nakon otkazi, svih ovih meseci Marina je tražila posao, ali bez uspeha.
„Uzmu broj telefona i kažu da će me zvati ako bude potrebe, ali evo već sedam meseci ništa“, rekla je Ilić koja za sebe kaže da je običan radnik i da „nema poznanstva i veze“.
Novi posao u drugim fabrikama poslove su dobili, kako kaže Ilić, oni koji su „bili dobri sa šefom“.
„Većinom radnici iz Geoksa ne rade ili idu od firme do firme pitaju ima li posla“, ispričala je ova samohrana majka iz Vranja.
U dokumentarnom filmu N1 „Ne okreći se, Tigre“ potresnu priču podelila je i Bojana Savić iz Vranjske Banje koja je razvedena i živi sa ocem, mlađim bratom i petogodišnjom ćerkom. Sva Bojanina primanjima iznose ukupno 9.000 dinara mesečno.
„Teško, ne možeš sve da kupiš detetu. Možete prvo voće, zatim nešto što voli da jede kao i sva ostala deca. Prvo nju obezbedim, pa ako ima onda za nas ostale“, rekla je Savić.
Meso se nađe, ali jako retko, svedoči ona.
„Ja uglavnom uzimam ono što je jeftinije i što mogu da kupim. Gledam da ima za ceo dan, ali i za sutra. Pre sam mogla da uzmem kilogram pasulja, neku viršlu, kečap, neki čips, grickalice, a sada retko, sada mnogo manje uzmeš, a više para ode. Mislim da se pre lakše živelo i bolje. Nekako sada sa 1.000 dinara kada odeš u prodavnicu možeš da kupiš 2 l mleka, neki slatkiš, bombonu i još nešto i 1.000 dinara nestane, kao da ih nisi ni imao. Ranije je para imala veću vrednost“, kaže Bojana Savić.
Na socijalnu pomoć nema pravo, jer istu prima i njen otac.
„Moram da se preselim negde na drugu adresu jer je moj otac korisnik socijalne pomoći“, navodi ona.
BONUS VIDEO – Otpuštena radnica GEOX-a: Subotom idemo u šumu da „beremo“ drva za grejanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
