2
Minimalna zarada od 35.000 dinara nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, a povećanje minimalca za ovu godinu od 9,4 odsto, koji sada iznosi 35.000 dinara, već su poništila poskupljenja, pre svega, hrane. To je argument koji predstavnici sindikata potežu u inicijativi kojom traže da se minimalna zarada umesto jednom, utvrđuje dva puta godišnje. Poslodavci smatraju da taj predlog ima smisla zbog inflacije, ali da ga je teško sprovesti u praksi.
U Srbiji je, prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, godišnja inflacija bila 9,1 odsto, a hrana i bezalkoholna pića poskupeli su 15,7 odsto i „progutali“ su povećanje minimalca za ovu godinu, koji su socijalni partneri, poslodavci i sindikati, ugovorili polovinom septembra. Radnici će biti plaćeni 201 dinar po satu do kraja godine, a sindikati ukazuju da je neizvesno kako će se cene dalje kretati i koliko će njihova primanja izgubiti na vrednosti.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković za Euronews Srbija kaže da je zbog toga neophodno da se minimalne plate utvrđuju dva puta godišnje i napominje da je za to potrebna saglasnost poslodavaca, ali i izmena aktuelnog Zakona o radu. Po važećem sistemu, minimalna zarada koja je utvrđena u septembru primaće radnici u istom iznosu i na kraju 2022. godine.
„Kao sindikat smo stalno ukazivali na tu nelogičnost, ali kada pregovaramo sa poslodavciima najčešće ne možemo da se dogovorimo, jer sindikati uvek traže minimum minimuma. Da je bilo po njihovom, minimalac bi i dalje bio 31.000 dinara. Vlada to preseče, pošto se nismo dogovorili i sama odluči. Voleo bih da svi oni koji su ovako odlučili i žive sa 35.000 dinara. Sasvim je razumljivo kada u ovako kratkom roku naglo porastu cene, da se usklade i zarade“, smatra Vuković.
Oko 350.000 radnika u Srbiji živi od minimalca, a poslednji put je povećan od januara za 9,4 odsto. Minimalnu zaradu prima 20 odsto zaposlenih, odnosno svaki peti radnik, a Vuković napominje da je medijana zarade u Srbiji u martu bila 53.000 što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu manju od tog iznosa.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Euronews Srbija kaže da su se poslodavci već izjašnjavali prošle jeseni u vezi sa utvrđivanjem minimalne cene rada dva puta godišnje i da načelno nemaju ništa protiv.
„Bio je predlog jednog lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta iz Pirota i rekli smo da je to realno i moguće, a možda i potrebno. Do sada je po zakonu uređeno da se jednom godišnje, do 15. septembra dogovori visina minimalca. Mi smo smatrali da je devet odsto tada bilo mnogo, ali je Vlada Srbije posle odlučila da bude toliko“, podseća Atanacković.
On, međutim, ukazuje da bi korekcija minimalne cene rada dva puta godišnje mogao biti veliki problem za poslodavce koji su ionako opterećeni poskupljenjem energenata, ali i ostalim troškovima proizvodnje.
„Sve ovo što dolazi firmama, a neophodno je kao sirovina iz uvoza značajno je skuplje nego što je bilo. S jedne strane je to problem, a s druge ako se pojača pritisak da se poveća zarada onda će mnoge firme prestati da rade i poslodavci će biti u grdnim problemima. Kad bi to bila dobra volja, mogli bismo da napravimo neki sporazum, ali to nije samo pitanje dobre volje“, kaže Atanacković.
Minimalac od privremenog za mnoge postao trajno rešenje
On napominje da se često govori o tome da poslodavci jureći za profitom isplaćuju male zarade jer onda njima više ostaje, ali da treba imati u vidu da brojni poslodavci gase firme, da prestaju sa poslovanjem, jer ne mogu da podnesu povećanje raznih inputa u smislu struje, zakupa i svega ostalog.
„Mi smo takođe sindikat, ali poslodavaca i kao što oni zastupaju radnike sa najnižim primanjima, mi moramo da razmišljamo o najsiromašnijim poslodavcima. Povećavanjem minimalca, ne možemo nekoliko hiljada poslodavaca da zatvorimo, jer već i ovako jedva opstaju. S druge strane, mnogi su daleko od toga da isplaćuju minimalce i njima je na neki način i svejedno šta se dešava u toj sferi najsiromašnijih“, navodi Atanacković.
On ukazuje da bi se moglo desiti da oni koji najlošije posluju, počnu da otpuštaju radnike, a da bi to moglo biti loše, jer bi neko ko je radio i za taj minimalan iznos mogao ostati bez ičega.
Potrpedsednik Samostalnog sindikata, međutim, ističe da minimalna zarada nije ekonomska, već socijalna kategorija i podseća da je uvedena baš da bi omogućila poslodavcima koji loše posluju da se oporave.
„To je zamišljeno kao mera da se pomogne poslodavcima, koji su u krizi da, kad ne mogu da ostvare svoje rezultate, da u tom trenutku radnicima isplaćuju minimalne zarade. Ali, predviđeno je da im u svim ostalim periodima isplaćuju normalnu zaradu. Međutim, kod nas se to sve promenilo i oni stalno isplaćuju minimalne zarade. Čitavo društvo i ekonomska politika idu na ruku poslodavaca i mi ovo slušamo poslednjih 20 godina. Njima je uvek teško i prete nam da će ljudi biti otpušten“, navodi Duško Vuković.
On napominje da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima i minimalnu i prosečnu potrošačku korpu i dodaje da je prosečna oko 80.000 dinara i da bi svi trebalo da se odnose koliko su platežno sposobni prema tom iznosu, iako je i ta prosečna korpa po sastavu siromašna.
„U minimalnoj korpi je svega malo“
„U minimalnoj potrošačkoj korpi je svega malo, samo najviše hleba i krompira. To znači da mi kao društvo gledamo da zadovoljimo nivo potrebe za ishranom, za kaloričnom vrednošću samo najosnovije namirnice kao što je hleb. Mislim da mi u društvu potpuno moramo da menjamo filozofiju. Nedostojno je da u minimalnoj korpi imamo 200 grama limuna, 300 grama spanaća, kao i da u njoj nemate krastavac“, kaže Vuković.
On smatra da bi svaki poslodavac trebalo da izdvaja mesečno za platu iznos u vrendosti minimalne potrošačke korpe, koja je trenutno oko 42. 000 dinara.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković smatra da strani radnici koji dolaze da rade u Srbiji zbog nedostatka domaćeg kadra, menjaju odnose i kod nas.
„Očigledno da oni mogu za taj novac da dođu u stranu zemlju i da rade. Znači, ima još siromašnijih nego što smo to mi. Međutim, to značajno utiče na poslodavce da tražeći jeftiniju radnu snagu, sad uvoze sa bliskog i dalekog istoka što remeti redovan tok odnosa sindikata i poslodavaca“, kaže Atanacković.
Potpredsednik SSSS smatra da je u pitanju socijalni damping, odnosno da se gleda samo interes profita, a ne radnika i ističe da su sindikati nezadovoljni što nam dolazi radna snaga bez kompetencija.
„To nije dobro i sindikati će se suprotstaviti da se odredi cena rada za svakog radnika u određenim delatnostima, pa ako poslodavac hoće Vijetnamca da ni njega ne može da plati 100 evra. Niko ne može da ode u Nemačku i da radi za 300 evra kaznila bi ga inspekcija, poslodavac koji kaže da je to nelojalna konkurencija, a kod nas je važan samo profit“, kaže Duško Vuković.
BONUS VIDEO Jelena Žarković: Kako su Crnogorci povećali minimalac za 200 evra, šta je „Maršalov plan“?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
