Prošlog novembra zaposleni u Evropskoj centralnoj banci poslali su predsednici Kristin Lagard zahtev da im se povećaju plate u skladu sa inflacijom kako ne bi izgubile realnu kupovnu moć. Ovih dana Lagard im odgovara da može da ponudi 1,3 odsto čime oni nisu zadovoljni budući da je inflacija u evrozoni u aprilu 7,5 odsto.
Sa ovim se suočavaju skoro sve zemlje. Prošle godine u SAD je zabeležen najveći godišnji rast plata još od 1983. i Regana, ali je bio manji od rasta cena.
U Srbiji imamo podatke za aprilsku inflaciju koja je dostigla 9,6 odsto, ali što se tiče plata poslednji podatak je iz februara. Februarske plate su na godišnjem nivou povećane 13,4 odsto, a realno, kada se isključi inflacija, 4,2 odsto. Od tada je inflacija povećana za 0,8 procentnih poena.
Od prošlog avgusta kada je pregovarana minimalna cena rada za ovu godinu minimalna potrošačka korpa poskupela je za 3.500 dinara. Minimalac je u septembru povećan za 10 odsto na 35.000 dinara i počeo je da se isplaćuje od januara, a već tada je to povećanje pojela inflacija.
Sindikati su još letos tražili veće povećanje minimalne zarade, a nedavno su poslali zahtev Socioekonomskom savetu u kom pored njih sede predstavnici poslodavaca i Vlade Srbije, da se vanredno počnu pregovori o novom povećanju minimalne zarade.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da zakon omogućava vanredno pregovaranje o minimalnoj zaradi zato što su narušeni pariteti plata i cena.
„Ali kada Vladi ne odgovara onda je tehnička, a kada joj nešto odgovara onda može da odlučuje. Mi mislimo da može da pregovara, jer je ipak veliki sloj ljudi ugrožen. Inflacija ugrožava sve slojeve stanovništva, a povećanje minimalca obično bude okidač i za povećanje drugih plata“, objašnjava Mihajlović.
Opširnije pročitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO Invazija inflacija – gosti Aleksandar Milošević i Mihailo Gajić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare