Đedović Handanović: Za NIS se čeka povratna informacija od Mađarske

"Sankcije NIS su veliki izazov, posebno u situaciji kada je svet u naftnoj krizi zbog sukoba na Bliskom istoku. Za nas je od suštinske važnosti da rafinerija nastavi da radi, da bismo imali stabilno snabdevanje. Povećali smo državne rezerve derivata i imamo ih za blizu 80 dana prosečne letnje potrošnje", rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da Mađarska uporedo pregovara sa ruskom stranom o promeni vlasništva, za šta je rok 22. maj, koji je definisala američka Kancelarija za kontrolu imovine.

"Srbija je podržala zahtev NIS za produženje licence za rad i posle 17. aprila, kada trenutna ističe", rekla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da je Evropska unija (EU) najznačajniji partner Srbije na mnogim poljima, a zemlja je u protekle tri godine ostvarila napredak u reformama enegetskog sektora i usklađivanju sa propisima EU, uz prenošenje paketa za električnu energiju i usvajanje Zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama krajem prošle godine.

"Diversifikovali smo snabdevanje gasom izgradnjom interkonekcije Srbija-Bugarska, preko koje dobijamo gas iz Azerbejdžana. Alternative za snabdevanje su nam važne radi sigurnosti u slučaju poremaćaja, a osnovni cilj je da imamo dovoljno energenata i stabilno snabdevanje, uz cene koje mogu da priušte građani i koje uspevamo da držimo pod kontrolom", kazala je Đedović Handanović.

Podsetila je da se priprema izgradnja gasnih interkonektora sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i da je osnovano novo preduzeće "Gas infrastruktura", koje je nadležno za izgradnju projekata u gasnom sektoru i za upravljanje gasnom infrastrukturom.

"Radove ćemo početi u ranu jesen, a za celu deonicu od granice preko Vranja, Leskovca do Orljana obezbedili smo finansiranje iz sopstvenih sredstava. Sa Rumunijom ćemo ojačati snabdevanje sa istočnog koridora izgradnjom interkonektora i gasovoda, kojima ćemo se povezati sa podzemnim skladištima gasa. Gasovodi koje planiramo biće prilagođeni i za transport vodonika", rekla je ona.

Prema rečima Đedović Handanović, proširenjem podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnjom novog podzemnog skladišta gasa Tilva, koje bi bilo kapaciteta 300 miliona kubika, kapaciteti za skladištenje gasa u Srbiji će se povećati na milijardu kubika.

"Dugoročno nam je cilj da imamo dve milijarde kubika u skladišnom prostoru za gas, kako bismo bar polovinu naše potrošnje mogli da uskladištimo u Srbiji. Sa Svetskom bankom razgovaramo o širem projektu za jačanje i izgradnju unutrašnje gasne infrastrukture, uz ulaganje od milijardu evra koje je važno i za diversifikaciju", predočila je ona.

Đedović Handanović je rekla i da je Srbija prva u regionu ispunila sve preduslove za spajanje sa tržištem električne energije u EU.

Ona je naglasila da država nadgleda cene naftnih derivata, da su na snazi konkretne mere kojima su stabilizovane cene, kao i da će se donositi nove mere kako bi cene ostale razumne i snabdevanje pouzdano, uprkos tome što na berzama cene neprestano rastu.

U radu radne grupe su učestvovali ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, direktor Direktorata za energetiku Kristina Lobilo Borero, predstavnici Evropske komisije i delegacije EU u Srbiji.

Fon Bekerat je istakao da je energetika zbog geopolitičke situacije u fokusu svuda i ukazao da je važno razgovarati kako EU može da podrži napore Srbije da nastavi sa stabilnim snabdevanjem i diversifikacijom izvora i pravaca snabdevanja naftom i gasom.

"Energetika je jedno od polja gde je ostvaren konkretan i vidljiv napredak u reformama, kazao je Fon Bekerat.