2
Ministar rada Zoran Đorđević nedavno je izjavio da, uprkos epidemiji, u Srbiji nije zabeležen porast broja otpuštanja radnika u odnosu na prošlu godinu, ali ekonomista Milojko Arsić upozorava da će krajem jeseni i u zimu zaposlenost u Srbiji morati da se "prilagodi" opadajućoj privrednoj aktivnosti, i da to znači gubitak posla za desetine hiljada ljudi.
Pročitajte još:
„U odnosu na prošlu godinu nema skoka u broju otkaza. Poslednji podatak koji imam iz PIO fonda jeste da smo, kada poredimo ovaj mesec i naplatu poreza i doprinosa, na nivou prošle godine – kao da nema korone. Čak smo i premašili ono što je bilo predviđeno“, izjavio je nedavno ministar za rad Zoran Đorđević.
Njegovu izjavu podržava i zvanična statistika, koja kaže da je u prvoj polovini 2020. čak i porastao broj zaposlenih u odnosu na isti period prošle godine, i to za 35,5 hiljada radnika.
Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić upozorava da, iako pomalo iznenađujući, statistički podaci kojima barata i ministar nisu neočekivani.
„Mere Vlade Srbije za podršku privredi odložile su otpuštanja barem za nekoliko meseci, a i poznato je u ekonomskoj teoriji da tokom recesije promene na tržištu rada ‘kasne’ za padom priredne aktivnosti.
To, nažalost, znači da će u Srbiji radnici gubiti poslove na jesen i zimu, i to u desetinama hiljada, pošto ni tada privredna aktivnost neće biti na nivou kakav je planiran pre izbijanja epidemije, a prestaće da važi zabrana otpuštanja onima koji su koristili mere podrške privredi Vlade Srbije“, objašnjava Arsić.
Prema njegovim rečima, prve na „udaru“ kada je reč o gubitku radnih mesta biće delatnosti koje su najsnažnije pogođene posledicama izbijanja epidemije, poput turizma i ugostiteljstva, kao i one kod kojih se očekuje sporiji oporavak, kao što je automobilska industrija.
Podsetimo da smo već analizirali zašto podatke o većoj zaposlenosti u odnosu na prošlu godinu treba uzeti „sa zrnom soli“, i da je zaključak bio da se u različitim istraživanjima barata različitim definicijama „zaposlenosti“.
Recimo, kada je reč o poslednjim podacima koji ukazuju na rast zaposlenosti u odnosu na prošlu godinu, treba imati na umu da se odnose na formalno zaposlene ljude sa ugovorima o radu i uplaćenim doprinosima, a ne na one koji rade na crno ili su zaposleni „na lizing“ odnosno po ugovorima o privremeno – povremenim poslovima.
Oni koji su angažovani na „nesigurnim“ radnim mestima su, inače, prvi i izgubili radna mesta kada je izbila epidemija koronavirusa, a ne spadaju ni u „zaposlene“ koji su zaštićeni od otpuštanja merama Vlade Srbije za podršku privredi.
Inače je i sam ministar za rad Zoran Đorđević u maju izneo podatak da je na dan početka vanrednog stanja poreze i doprinose zbirno je uplaćivalo 2.117.196 građana.
„Na dan 10.5. poreze je uplaćivalo 2.101.290 građana, što znači da je 15.401 građanin izgubio posao„, rekao je tada Đorđević na sednici Socijalno ekonomskog saveta (SES).
Uskoro ga čeka novi susret sa članovima SES – sindikatima i poslodavcima, pošto su postigli dogovor da od sledeće nedelje uđu u pregovore o eventualnom povećanju minimalne cene rada.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
