12
Vlasnik jedne firme za vodoinstalaterske usluge, Stevan Gutić, za naš portal kaže da ‘‘ne rade popravke i održavanje‘‘, već isključivo postavljanje instalacija u novim objektima u izgradnji. Potvrđuje da je teško naći dobrog majstora i navodi da su u njegovoj firmi uglavnom ‘‘stariji ljudi, dobri majstori‘‘, te da je tek u poslednje vreme počeo da upošljava mlade koji žele da izuče zanat.
U Srbiji malo ko želi da upiše zanat, pa se ljudi koji se bave, na primer popravkom vodoinstalacija mogu zaraditi i do dve, tri srpske prosečne zarade. Mnogobrojni majstori odlučuju se da rade u inostranstvu, Nacionalna služba za zapošljavanje, uglavnom čeka da se, eventualno, prijavi stolar, keramičar…Takav je slučaj i sa vodoinstalaterima. Do dobrog vodoinstalatera danas teško dolaze i građani i poslodavci, a primer za to je i prošlogodišnji
oglas za posao, u kome je jedan poslodavac nudio platu od neverovatnih 240.000 dinara.
Mirjana iz Čačka imala je problem sa zapušenom kanalizacijom. Pozvala je vodoinstalatera, ali je na njegov dolazak čekala nekoliko dana. „Majstor je doneo sajlu, bio je u kupatilu oko jedan sat. Otpušio je kanalizaciju i uzeo 4000 dinara“, ispričala je ona za naš portal.
Prema njenim rečima, to je veliki izdatak za porodicu koja živi od jedne plate.
„Ne kažem da je njegov posao lak, ali šta da radi penzioner kome se to desi, a ima mesečna primanja četrnaest, petnaest hiljada dinara“, objasnila je ona.
Vodoinstalater iz Čačka, Marko Rafailović kaže za Nova.rs da svakodnevno ima posla.
„Verujte, svaki dan ljudi zovu. Uglavnom imaju zapušenje kanalizacije. To može da košta od 2000 dinara do 100 evra“, kaže on. Na naše pitanje zašto je tolika razlika, Marko objašnjava da otpušavanje može da traje petnaest minuta, ali i ceo dan.
„Prilikom velikog zagušenja mora da se uključi voma, odnosno sistem za odgušenje kanalizacije pod veoma velikim pritiskom – oko 200 bara. Najčešće je u vidu kombija ili kamiona“, objasnio je Rafilović.
Naš sagovornik je bio u Nemačkoj gde je, kako kaže, mnogo bolja para.
„Ali tamo nema nekog života. Nedostajala mi je porodica, prijatelji. Na njih sam navikao, a i zavisi kako se ko postavi. Ukoliko hoćeš da uštediš – zaista to možeš“, istakao je on.
Rafailović nam je rekao da zamena bojlera košta oko 3000, dok šolje i vodokotlića staje između 2000 i 2500 dinara. Čak i u Srbiji se može pristojno živeti od ovog posla, zaključio je Rafailović.
Naša ekipa je u potrazi za vodoinstalaterom u Kragujevcu, išla putem, kojim bi krenuo i svaki prosečan građanin. Okretali smo telefone sa oglasa, na nekima je automat odgovarao da ‘‘biramo nepostojeći
broj‘‘, a na dva različita broja, javio nam se isti majstor. Dakle – na vidiku veliki problem!
Konačno, nalazimo sagovornika, ali ne i rešenje problema – za recimo, zapušenu kanalizaciju.
„Ovo je dosta prljav posao, a svi žele da rade nešto čistije. Verujte mi, prava je borba da nađemo nekog mlađeg koji želi da uči ovaj zanat. Sada u firmi imamo i nekoliko mladih, koji uz nas starije uče posao i pravimo majstore od njih. Posla je dosta, a nema ko da radi“, razočarano kaže Gutić, dodajući da i pored redovnih i natprosečnih plata, nema interesovanja.
Za kućne popravke Kragujevčanima je na raspolaganju tek nekoliko školovanih vodoinstalatera, koji su kako saznajemo, danima unapred „rasprodati“.
Cene usluga na nivou od pre četiri godine, ali je poskupeo materijal
Zapušana kanalizacija je najčešći problem u domaćinstvima, a odgušenje u Kragujevcu košta od 2.000 do 4.000 dinara, saznajemo od Slobodana Stamenčića, školovanog vodoinstalatera.
Objašnjava da se cena kreće u tim okvirima, a da konačan račun zavisi od prirode kvara i obima posla. Odmah ističe, da vodoinstalateri svoje usluga nisu korigovali poslednje tri-četiri godine, te da razlika u
ceni od pre nekoliko godina i sada, odlazi na repromaterijal, koji je za poslednjih godinu dana ‘‘poskupeo nekoliko puta‘‘.
Potvrđuje da je vodoinstalatera sve manje u celoj Srbiji, pa i u Kragujevcu, u kome bi, ocenjuje on, zbog veličine grada, ‘‘posla bilo za još najmanje 10 vodoinstalatera.‘‘.
Slobodan Stamenčić (33), inače najmlađi vodoinstalater u Kragujevcu i jedini predstavnik mlađe generacije, sa optimizmom kaže da voli svoj posao i ističe da od ovog zanata „može pristojno da se živi“.
„Mi za sada, mislim na nas školovane vodoinstalatere, pokrivamo sve hitne pozive u gradu, ali dugoročno, ne znam koliko će takvo stanje moći da potraje. Ostajemo bez školovanih majstora, a pošto sam u ovom poslu, pogodio me je podatak da pre dve godine nijedan učenik u Srbiji nije upisao smer za vodoinstalatera‘‘, iskren je Slobodan.
On ukazuje i da u nedostatku školovanog kadra, vodoinstalaterske poslove rade ‘‘majstori za sve‘‘, sa kojima uglavnom sarađuju profesionalni upravnici zgrada i angažuju ih „za sitne kvarove i popravke“.
„U praksi se zatim dešava, da posle izvesnog vremena mi ‘‘idemo‘‘ za tim majstorima, ili amaterskim popravkama koje građani sami urade i radimo prepravke. Na kraju to opet povećava troškove građana“, priča mladi vodoinstalater.
Istče i da među ovim zanatlijama postoji nezvanična podela na dve grupe majstora, onih za hitne intervencije, kojima i sam pripada i majstorima koji se bave izgradnjom i renoviranjem kupatila. Kaže da
obe grupe imaju mnogo posla, kao i da na tržištu postoji prostor za nove majstore.
Kupatilo „ključ u ruke“ – minimalno 3.000 evra
Kompletno renoviranje ili izgradnja novog kupatila, po sistemu „ključ u ruke“, koji uključuje svu sanitariju i zanatske radove, pre godinu dana je moglo da se uradi za oko 2.000 evra, a danas taj posao nije moguće uraditi bez 3.000 evra, kaže Slobodan. On podvlači da zanatlije,nisu dizale cenu svojih usluga te da je ovolika razlika napravljena isključivo zbog porasta cena repromaterijala.
>InstagramPratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare