8
Grčka je ograničila marže koje trgovci mogu da obračunavaju, a u susednoj Crnoj Gori tamošnja vlada je propisala da maksimalna zarada prodavaca ne sme da premašuje pet do 15 odsto kod osnovnih proizvoda. Za to vreme, srpska vlada nije uradila ništa, dopuštajući trgovinskim lancima da neke proizvode plaćamo i po višestruko većim cenama nego u Evropi.
Grčka Vlada odlučila je da se “uhvati ukoštac” sa bahatim trgovcima i ograničila je maksimalnu maržu, odnosno zaradu koju prodavnice smeju da ubiraju.
U Crnoj Gori je skoro dve godine, od maja 2022, na snazi uredba kojom je Vlada ograničila maksimalne marže, pa tako trgovci ne mogu da uzimaju više od pet do 15 odsto za deo osnovnih životnih namirnica i sredstava za ličnu higijenu.
U Srbiji, za to vreme, Vlada nije uradila ništa dugoročno. Bilo je kratkotrajnih akcija, poput “Bolje cene” kada su na nekoliko meseci bile ograničene cene 36 različitih proizvoda.
PROČITAJTE JOŠ
I pre ove akcije, različitim uredbama bile su ograničene cene mesa, ulja, hleba…
Ono što ipak, nikako da se desi, je da vlast ograniči, po uzoru na Grčku ili Crnu Goru, i maržu. I sami smo svedoci da su neki proizvodi u srpskim marketima i po nekoliko puta skuplji nego u inostranstvu. Primera radi, ubedljvo najveća razlika u omekšivaču za pranje veša od četiri litra, koji u Italiji košta 540 dinara, dok 2,4 litra u Srbiji potrošači plaćaju čak 1.100 dinara.
Tu je gel za tuširanje koji „preko“ košta 175, a kod nas 235 dinara, a ogromne su razlike i u tunjevini, maslinovom ulju, brašnu…
Kako objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva, iako bi za potrošače ograničenje marži imalo smisla, postoji razlog zbog kojeg državi odgovaraju visoke cene.
“Što je viša cena, to je veća i osnovica za PDV, a PDV naplaćuje država”, kaže Gavrilović.
U praksi, svaki potrošač, za apsolutno svaku stvar koju kupi u samoposluzi, plaća 20 odsto iznosa sa račuma na ime PDV-a.
Računica je jasna – PDV nije isti za proizvod od 500 i 300 dinara, pa jeftiniji proizvodi donose manje novca državi.
I mada bi ograničenje marže na određeni nivo bila dobra vest za sve potrošače, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da takvu odluku u našoj zemlji treba da donese Komisija za zaštitu konkurencije, a ne Vlada, s obzirom na to da su ovom telu prepuštene te nadležnosti.
“Kontrola tržišta, pa i marži je zadatak Komisije za zaštitu konkurencije, ali oni to ne rade. Država ne može takvu odluku da donese, jer je jednostavno dala Komisiji da se time bavi”, kaže Papović za “Novu”.
PROČITAJTE JOŠ
1
0
3
“Svako može da vam kaže da je normalna marža 10, 15, 20 odsto, a znamo da je drastično viša. To najbolje vidite po cenama naših proizvoda, koji se prave u Srbiji, u inostranstvu. U nekim slučajevima, jeftiniji su preko nego kod nas. To je sve zbog marže”, dodaje.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković još je u avgustu prošle godine rekla da su trgovačke marže u Srbiji previsoke. Prema njenim rečima, trgovci se pridržavaju prakse stare više od decenije da naplaćuju nezvanične takse da proizvođač uđe u trgovinski lanac, pa zvanične takse da se proizvod nađe na vidljivim policama.
Takođe je rekla i da NBS ne može da utiče na marže i preporučila potrošačima da biraju jeftinije trgovce, ali i apelovala na Komisiju da ponovo napravi analizu trgovinskih marži.
BONUS VIDEO Kako guvernerka računa inflaciju, a šta zaista možemo da kupimo od namirnica
