2
Svinjsko meso, koje se najviše jede u Srbiji, od januara je poskupelo za oko 20 odsto. Stručnjaci naglašavaju da Srbija godišnje uveze i do 50 hiljada tona svinjskog mesa. Prema predviđanjima analitičara, dolazi vreme kada će ponuda mesa biti smanjena, što prema zakonu ponude i tražnje, dovodi do povećanja cene.
Tokom prve polovine godine svinjsko meso je primetno poskupelo. Građani kažu da ga, zbog toga, manje kupuju, prenosi N1.
Na pitanje kako izlaze na kraj sa poskupljenjima mesa, građani s kojima smo razgovarali kažu:
„Nikako“.
„Teško, ali se koristi i dalje“.
„Smanjila sam i gotovo“.
„Kako pričaju ‘nama je sve bolje i bolje’, a nama je sve gore i gore“.
Podaci pokazuju da je na teritoriji Beograda cena svinjskog mesa od 430 dinara, koliko je bila u januaru, poskupela na 520 dinara, u julu. U januaru je u Vranju cena svinjetine bila najjeftinija – 325 dinara, dok je uz blage oscilacije u julu povećana za 20 dinara.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran naglašava da Srbija ima izuzetne proizvođače svinjskog mesa u Sremu. On kaže da će povećanje cena od 10 ili 20 odsto potrošači verovatno moći da podnesu, a da će mnogo pomoći proizvođačima.
„Dakle, ja nemam nameru da smirujem nikakvu situaciju, nego pokušavam da kažem da je ovaj sektor stočarstva u Srbiji već duže u velikoj krizi. I morali bismo svi zajedno, kao potrošači, da i platimo možda nešto višu cenu da ga na kraju podržimo i da spašavamo sopstvene proizvođače“, ističe Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.
Prema rečima stručnjaka glavni uzroci za povećanje cene mesa su:
afrička kuga, koja je smanjila izvoz Srbije u Rusku Federaciju
povećanje cene stočne hrane – kukuruz i sojna sačma imaju izuzetno visoke cene već šest, sedam meseci
povećana cena živih svinja – država je u međuvremenu intervenisala otkupom svinja po višoj ceni od tržišne
različite cene po okruzima, te se nekome isplati da se bavi stočarskom proizvodnjom, a nekome ne
Analize Privredne komore Srbije od početka godine ukazuju da je došlo do smanjenja uvoza svinjskog mesa za oko 30 odsto.
“Međutim, mi imamo porast uvoza gotovih proizvoda, pogotovu trajnih gotovih proizvoda za nekih 31 odsto. To opet nije dobro, zato što finalni proizvod je praktično cilj da se napravi i da se proda. A mi to što napravimo, ne možemo da prodamo. I to je ono što je negativno za naše proizvođače”, naglašava Nenad Budimović, Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore.
U formiranju cene mesa učestvuje i trgovinska marža, koja je procentualno uvek ista bez obzira na otkupnu cenu. Stručnjaci navode da trgovci, po pravilu, ispipavaju puls potrošača i čim vide da su sa cenom preterali, počinju sa akcijama.
„Cilj je sačuvati sopstvenu proizvodnju. A ostati nezavisan u tom smislu da imamo dovoljno hrane za sopstvene potrebe, sa nekim blagim tržišnim viškovima, koji bi bili usmereni na izvoz u CEFTA region“, kaže Budimović.
Kupovna moć stanovništva će biti ozbiljna kočnica daljem povećanju cena. Građani će se, kažu, snalaziti kako najbolje umeju.
Kažu nam:
„Selektivno kupujemo, tako da na taj način se borimo. Smanjujemo, smanjujemo potrošnju mesa“.
„Mi ćemo jesti piletinu, ona je 160“
„Neću da jedem, nemam pare, mala penzija, kako?“
Odgovor na to pitanje moraće da daju svi u trgovinskom lancu.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
