Dobitnica Nobela iz Srbije: Na 5 sekundi dete umre od gladi

U razgovoru za Nova.rs Vanja Karanović više puta ističe koliko je važno da se shvati da su obrazovanje, siromaštvo i glad povezani, kao i je glad u isto vreme i razlog i posledica sukoba u svetu."Činjenica je", kaže, "da se iskorenjivanje gladi neće desiti ako nema mira i stabilnosti u svetu".Nova.rs: WFP je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog "napora u borbi protiv gladi i poboljšanja uslova za mir". Kako vidite svoj udeo u ovoj borbi?Kao Organizacija smo duboko dirnuti ovim priznanjem koji je Svetski Program Hrane (WFP) dobio zbog svoje posvećenosti za eliminisanje gladi za oko 100 miliona ljudi u preko 80 zemalja sveta. Bez mira i stabilnosti teško ćemo dostići realizaciju programa održivog razvoja, a međunarodna saradnja treba da nastavi da igra glavnu ulogu u rešavanju globalnih problema.

Svaka sekunda je važna. Prema poslednjim podacima, skoro 9% svetskog stanovništa ili 690 miliona ljudi u svetu je neuhranjeno a svakih 5 sekundi jedno dete umre od gladi - što je potpuno neprihvatljivo.Bojazan je da će u sledećih deset godina broj neuhranjenih ljudi porasti na 840 miliona. Dodajući na to sve i COVID-19 krizu, situacija može da poprimi biblijske razmere.Za organizaciju koja preko 50 godina svakog dana spasava živote, ekspertiza se zasniva na razumevanju lokalne ekonomske dinamike, birokratije, dizajniranju programa pomoći i pronalaženju rešenja koja su adekvatna i fleksibilna da bi se uklopila u lokalne kontekste.Imamo razgranatu logističku mrežu od 5,600 kamiona, 50 okeanskih brodova, oko 100 aviona i više od 650 skladišta širom sveta. Svi mi, uključujući i mene, svakodnevno dajemo doprinos tom humanom i veličanstvenom poduhvatu.Šta je vaš posao u WFP? Kako biste opisali najveće probleme sa kojima se susrećete u radu?Moje aktuelno polje delovanja su zemlje Bliskog istoka i Zajednica nezavisnih država koje uključuju Jermeniju, Tadžikistan i Kirgistan. U 15 zemalja hranimo 6 miliona dece dok su u školi, jer je njima hrana potrebna kako bi razvili pun potencijal i izrasli u zdrave i prosperitetne mlade ljude.Na regionalnom nivou moj posao se svodi na koordinaciju programa i politike koju WFP pruža vladama iz regiona i usaglašavanjem programa sa ostalim UN agencijama.

Problemi su značajni jer treba imati na umu da ima mnogo više gladnih nego sto mi u ovom momentu možemo da pokrijemo. Deca su jedna od najugroženijih kategorija, jer često nemaju pristup obrazovanju.U toku sadašnje COVID-19 krize taj problem je dodatno naglašen, jer se nalazimo u najvećoj svetskoj krizi u sferi obrazovanja.Zašto je to tako?Zato što je previše gladne dece. Obezbeđujući obroke u školi za 18 miliona dece širom sveta, mi ih podstičemo da dobijaju neophodno obrazovanje. Na prazan stomak ne može da se uči i ima potrebna koncentracija. To je jako važno, jer postoji direktna veza između obrazovanja, siromaštva i gladi.Mi želimo da motivišemo zajednice, porodicu i roditelje da šalju decu u školu. Jako često postoji situacija u kojoj, na primer, nije poželjno da devojčice idu u školu. To je slučaj na Bliskom istoku.Tako je, uostalom, bilo i kod nas, pre sto godina. Sećam se da je moja baka bila prvo žensko dete u osnovnoj školi, zajedno samo sa dečacima, tako da to kulturološki nije nama toliko strano.Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rsOpet, postoje situacije gde ne postoje kulturološke barijere, ali ih roditelji ne šalju u školu već u polje da rade, jer mora neko da im pomaže. Ta deca obavljaju dosta teške poslove i imaju preveliku odgovornost za svoje godine, a to ne bi smelo da se dešava. Deca treba da imaju pravo na detinjstvo, na obrazovanje, na dovoljnu i pravilnu ishranu kako bi razvila pun potencijal.Takođe, postoje i slučajevi kad se reca regrutuju u vojnike i to je potpuno nedopustivo. Takvih slučajeva ima puno širom sveta.Mi svu tu decu želimo da dovedemo u školu i nahranimo, te da im obezbedimo bar 30-35 odsto dnevne kalorijske vrednosti koju treba da unesu da bi bili zdravi. Ukoliko je ta hrana lokalno proizvedena, a kupljena od strane WFP-a, tada ne samo da pomažemo deci, već pomažemo lokalnoj ekonomiji.Školski obroci su najrasprostranjenija mreža socijalne sigurnosti u svetu, jer većina država na ovaj ili onaj način hrani decu dok su u školi, što uglavnom nije slučaj sa srednje i nisko razvijenim zemljama. Potrebno je samo 50 dolara da jedno dete tokom čitave godine ima školski obrokOdakle vam hrana koju delite?Mi smo agencija Ujedinjenih Nacija koja 100% živi od dobrovoljnih priloga, budžet u 2019. godini nam je bio 8 milijardi dolara. Kad god možemo, hranu kupujemo na lokalnom ili regionalnom nivou, a trudimo se sve više da kupujemo od lokalnih farmera.A ko daje te priloge?Nasi velikodušni donatori, a to su države, fondacije, privatni sektor, a i fizička lica. Najveći doprinos sa oko 60 odsto dolazi iz SAD, potom iz Nemačke, Engleske, Evropske komisije, Saudijske Arabije, Kanade, Švedske, Japana, Norveške, Australije, Rusije, i drugih.Jedan od takvih konflikata je u Siriji. Možete li da uporedite situaciju na Bliskom istoku kakva je sada, a kakva je bila pre rata u Siriji?Situacija u Siriji je veoma zabrinjavajuća, jer je to zemlja u kojoj se sukobljavaju različiti svetski i regionalni interesi. Svedoci smo posledica enormih razmera.Do sada je oko 400.000 ljudi stradalo a raseljenih je preko 13 miliona, što je polovina populacije pre rata. Preko 6,6 miliona izbeglica je u potrazi za boljem sutra otišlo u svet, a najviše u Tursku, Liban, Jordan, Irak i Egipat. U Siriji danas imamo ljude na rubu gladi i egzistencije. Za njih više od 11 miliona je potrebna humanitarna pomoć.

Školski obroci su samo jedan vid podrške najugroženijima u Siriji u okviru čitave lepeze našeg humanitarnog rada. Preko million dece i njihove roditelje motivišemo da svaki dan idu u školu i na taj način obezbeđujemo da su siti dok uče.Koje su zemlje u najvećim problemima, kada je reč o nedostatku hrane? Ima li tu promene u poslednjih, recimo, dve decenije?Svet se kreće u pogrešnom pravcu jer glad u svetu raste. Iako je išao silaznom putanjom, 2015. godine trend se promenio. Poslednje tri godine ima usporeniji trend od 11% rasta godišnje i sve je jasnije da glad neće biti eliminisana do 2030. godine kao što je ranije planirano, a razlozi za to su brojni: eskalacija sukoba i ratova, naročito na Bliskom istoku (Sirija, Jemen, Libija), klimatske promene u Sahel regiji (Burkina Faso, Niger, Čad, Mauritanija, Mali), prirodne katastrofe i tajfuni u Centralnoj Americi, poplave i sezonske suše u Južnoj Africi, i konačno sada COVID-19 kriza koja bi mogla da doprinese dodatnom rastu svetske gladi od 10-20% u toku ove i sledeće godine.Ali poseban akcenat želim da stavim na sukobe i ratove koji su najčešći uzročnik krize. Ljudi beže od sukoba, napuštaju svoje domovine, svoj dom i svoje poslove. A kada postignu mir, po statistici 60% sukoba se iznova desi, dok mir u proseku traje samo 7 godina.Postoje li neki slučajevi za koje ste čuli tokom svog rada, koji su vam posebno teško pali?Gde je siromaštvo, tu je glad a zatim i zarazne bolesti. Jedan od primera je moj rad u Zapadnoj Africi, u Gvineji, u vreme trajanja ebole, gde se u velikom broju svakodnevno umiralo. Nagledala sam se teških životnih sudbina i tužnih dečijih pogleda gde se od vas očekuje rešenje egzistencijalnih potreba. Tada su mi moji svakodnevni problemi postali tako mali a i simpatični.

https://www.youtube.com/watch?v=EjVTM6SWPT4Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram