5
Velika, možda i najveća naša košarkašica u istoriji, ali još veći čovek. Sonja. Rešila je da kaže - dosta. Mnogo će faliti košarci, mnogo, ali zaslužila je da uživa i van parketa. Ostavila je neizbrisiv trag, ima karijeru za ekranizaciju. U dresu Srbije više nećemo gledati ni Jelenu, ali nije rekla i klupsko zbogom košarci.
Poslednji ples. Sonja Vasić i Jelena Bruks u dresu reprezentacije, u Tokiju za olimpijsku medalju. Ovoga puta ipak nije moglo. Nije fer da se tako završi, ali to je zivot.
Nekad pobediš, nekad izgubiš, ali one su rođene šampionke i pamtiće se da su pisale istoriju, čarobno kako samo one umeju.
One i te kako imaju čime da se ponose. Postale su primer kako se igra za nacionalni tim, kako se ponaša, kako se bori, kako izgleda – tim.
PROČITAJTE JOŠ
„Jelena i ja igramo 20 godina zajedno, bile smo na terenu zajedno na svim našim najvećim uspesima. To su neki odnosi koje teren defiše. Nema nikakve veze ni prijteljstvo ni drugarstvo, ne postoji osoba sa kojom je meni lakše igrati nego sa njom. Žao mi je što joj kao kapitenu nismo doneli i ovu olimpijsku medalju. Definitivno znamo da je u svakom uspehu Srbije ona tu bila prisutna, za mene je zaista nešto posebno da smo prošle sve to od 12 godine do sada“, rekla je Sonja na oproštaju.
I one bi poželele da su neko leto provele na moru, a ne spremajući se posle naporne klupske sezone za reprezentativne izazove. Koliko je samo puta Sonja došla kući na štakama, ali su želja i ljubav prema košarci bivali jači od svih bolova.
Uvek i svuda treba ponavljati koliko Jelena voli da igra za Srbiju, jer tri meseca posle porođaja doći na pripreme reprezentacije sa sinom u naručju – to mogu samo oni koji najveći. S malim Mateom se te 2019. godine popela i na pobedničko postolje sa bronzom oko vrata posle Evrobasketa u Beogradu.
Ljudi, pokrenuti se posle porođaja, trčati, ginuti na parketu za reprezentaciju. Da li ste svesni šta čitate? Da li ste svesni da ovakve dve košarkašice teško da ćemo u skorijoj budućnosti imati? Da li ste svesni koliko su samo velike, istinske legende?
"We never took playing for Serbia ?? for granted"
The legendary @KSSrbije duo Sonja Vasic & Jelena Brooks have played their last for the national team ?#Tokyo2020 #Basketball pic.twitter.com/HQzRhpuQWG
— FIBA | #Basketball #Tokyo2020 (@FIBA) August 7, 2021
I sadašnje i buduće generacije imaće na koga da se ugledaju. Ostavljaju iza sebe utabanu stazu igranja za Srbiju na jedini ispravan način – ponosno, borbeno, ludački emotivno, do kraja.
Hvala vam za sve, Sonja uživaj u penziji, Jelena će da pleše bar još malo, a i brojke koje ste ostavile ne iza, već uz sebe, govore same za sebe.
Sonja je karijeru započela 2005. godine u Crvenoj zvezdi, nosila je dres Barselone, Burža, Spartaka iz Moskve, igrala je i u ženskoj NBA ligi za Čikago Skaj i Finiks Merkuri. Branila je boje Praga i Dinamo Kurska, a klupsku karijeru završila je u španskoj Đironi.
Hvala Sonja! ???
Thank you for a lifetime of memories the basketball community will never forget.#EuroBasketWomen | #Basketball pic.twitter.com/tzK4SjDNsW
— FIBA Women's EuroBasket (@EuroBasketWomen) August 7, 2021
U košarci je 17 godina, od toga je igrala 12 uzastopnih finalnih turnira Evrolige, osvojila tri titule klupskog evropskog prvaka, ima dva evropska zlata i bronzu sa Srbijom, te olimpijsku bronzu u dresu reprezentacije.
Ljudi, karijera za knjigu, za film, za pamćenje i prepričavanje. I to sve uz silne povrede, ali to je Sonja, srce joj je kao planina i uvek vuče napred.
„Košarkaški sam „džanki“ i kada sam bila mala uvek mi je Dejan Bodiroga bio idol, zbog ponašanja i na trenu i van njega. Malo je pričao i malo privlačio pažnju, ali kada je bilo najpotrebnije uvek je bio najbolji. Na dve velike povrede kolena gledam kao na testove koji su mi preokrenuli karijeri i učinile me boljom. Za svaku povredu nisam htela da kukam „jao, ne, one igraju, a ja sedim sa strane“, već sam ih koristila da radim na sebi i budem još bolja“, rekla je Sonja svojevremeno za Blic.
I bila, ne bolja, nego najbolja, neponovljiva. Đak generacije, vukovac, zlatna košarkašica, a malo je falilo da u 23. godini završi karijeru. Pred to čuveno EP 2015. odbila je ponudu šampiona ženske NBA lige da bi igrala za Srbiju. I to govori više od svega.
Jednom je morao da dođe kraj, Bruks je zato rešila da stavi tri tačke na karijeru posle tačke na igranje u reprezentaciji.
Jelena Brooks has announced her retirement from national team. ?
Congratulations on being part of a @KSSrbije ?? era that will go down in history! ?? pic.twitter.com/ptXOD8gOl4
— FIBA Women's EuroBasket (@EuroBasketWomen) August 7, 2021
„I kada nije valjalo i kad je valjalo, pa opet nije valjalo i sad opet valja… Kako god, Jelena je uvek bila tu i nikad mi nije bio problem da obučem ovaj dres, i da ga nosim celog leta“, kako moćno zvuče Jelenine reči posle odigrane poslednje utakmice u dresu Srbije.
Postala je jedna od najuspešnijih kapitenki u istoriji ženske košarke. Sa reprezentacijom je kao i Sonja osvojila dva zlata na Evropskim prvenstvima (2015. i 2021. godine), te bronzu 2019. godine na EP u Beogradu i olimpijsku bronzu u Riju 2016.
Trenutno brani boje mađarskog Šoprona, u kome će nastaviti da igra i nakon Olimpijskih igara. Počela je u Šumadiji iz rodnog Kragujevca, zatim igrala u Dubočici iz Leskovca, pa u Vojvodini.
Put ju je dalje vodio do Šoprona, zatim Spartaka iz Moskve (sa kojim je 2011. godine bila vicešampion Evrolige), a zatim je tri godine kasnije bila druga u Evrokupu sa Dinamom iz Kurska.
Usledio je i WNBA draft na kome je izabrana kao 24. pik od strane Vašington Mistika. Vratila se u Evropu i nosila dres Orduspora, Bešiktaša, Perufmerias Avenide i na kraju Šoprona od 2017. godine u kojem će verovatno i završiti karijeru.
Toliko puta je znala da pogura Srbiju kada god nam nije išlo, a onda sa Sonjom i prelomi meč. Imaće o čemu da pričaju kada sednu na kafu i budu uživale u nastupima nekih novih (i starih) devojaka u nacionalnom timu.
BONUS VIDEO Datunašvili sa bronzom i srpskom zastavom stigao u Beograd
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
