Zašto Novak "mora" da igra Završni masters? U suprotnom ga čeka godinu dana paklenih muka

Ipak, nije baš sasvim u redu. Tačnije, ukoliko sada odluči da preskoči to takmičenje može da plaća skupu cenu čitave godine. Baš kao što je ove godine plaćao skupu cenu za prenatrpan kraj sezone i pobede u nizu.

Prisetimo se za trenutak kraja 2023. godine. Đoković je osvojio Sinsinati, a onda dominantno i US Open. Samo u inat svima koji su ga još jednom terali u penziju. To mu nije bilo dovoljno, probudili su glad zveri. Vučja glad ovog puta progutala je i Pariz i Torino. Na poslednja dva turnira je Đoković stigao do 2.300 bodova od 2.500 (poražen u grupnoj fazi od Janika Sinera, ali se osvetio u finalu).

Dakle, do kraja godine Đoković brani ovaj broj bodova. Prosta matematika kaže da bi bez tih bodova mogao da padne na sedmo ili osmo mesto ATP liste, pa potencijalno možda i niže (zavisi od rezultata Andreja Rubljova, Kaspera Ruda, Grigora Dimitrova, Aleksa de Minora i Stefanosa Cicipasa do kraja sezone).

I šta se onda dobija ukoliko se tako nešto desi? Pa, posao bi mogao da bude mnogo, mnogo teži.

Kako je tenis napravljen po principu eliminacionih rundi (grupna faza je isprobana tokom 2007. godine, ali je napuštena zbog Huana Martina del Potra i njegove predaje), uvek je bitno naći se u Top 2, 4, 8, 16, itd. Znate već i sami obrazac.

Prvih 32 su nosioci na žrebu i za to Đoković neće morati da brine u skorijoj budućnosti. Ipak, ukoliko bude pao na deveto ili deseto mesto znači da bi već u osmini finala mogao da se nađe oči u oči protiv Janika Sinera ili Karlosa Alkaraza. To ne želi ni Đoković, ali zasigurno nijedan igrač na turu.

Možda jeste Đoković čudo prirode, ali teško je očekivati da želi potencijalno već na Australijan openu od 12. januara da ima žreb od osmine finala otprilike ovakav od osmine finala do samog finala: Siner, Zverev, Medvedev, Alkaraz. Sigurno to nikako ne želi jer bi onda potrošnja bila suludo veća, pa bi sebi i smanjio šanse da napadne grend slem titule.

Upravo zbog takvih momenata je vrlo bitno da se pojavi u Parizu od 28. oktobra do 3. novembra i kasnije na Završnom mastersu od 10. do 17. novembra. Bitno je iz još jednog razloga.

Prošle godine jeste bio preumoran zbog ogromnog broja mečeva, ali bi ovaj put baš taj nastup na Završnom mastersu mogao da mu da dodatni vetar u leđa. Upravo tu se gradi osnova za sledeću sezonu u kojoj će Đoković još jednom napasti sve najveće titule u tenisu. Prvi put posle 2010. godine je završio sezonu bez grend slem trofeja (ne računamo tu 2017. godinu kada ga je mučio lakat), pa sada to želi što pre da ispravi.

"Prvi put u karijeri zaista nemam dugoročni plan. Živim u momentu. Igram ovde, pa ću ići u Kinu. Imam i egzibiciju u Rijadu, a posle toga zaista ne znam. Nemam ideju šta ću da radim. Videću kako ću se osećam. Porodica mi je važna, želim da budem tu za svoju decu, suprugu, da budem deo njigovo svakodnevnog života. Da im budem dostupan, jer nisam bio godinama zbog putovanja. Moram da napravim balans. Videćemo. Imam motiva, vuku me rekordi i rezultati, ali priorirtet moraju da imaju određeni turniri", poručio je Đoković koji po prvi put u karijeri nema ni

Sada kada je gotovo izvesno da Đoković neće putovati za Australiju pre Nove godine (nije prijavio Junajted kup), te da verovatno neće igrati nijedan turnir pre Australijan opena za očekivati je da, ipak, odluči da se takmiči u Parizu i u Torinu. Tačnije, to je ono što se očekuje, ali ko zna kakav će biti plan.

BONUS VIDEO Novak Đoković i izjava posle finala u Šangaju