2
Matej Sabanov je sa bratom blizancem Ivanom u Beogradu stigao do prve ATP titule u karijeri, a u razgovoru za Nova.rs govorio je o neobičnom životnom putu, prijateljstvima sa našim teniserima i kako ih je Novak Đoković "otkrio".
Braća Sabanov su postala prava teniska bajka u Beogradu. U srpskoj prestonici su bili autsajderi, a onda uspeli da podignu prvi ATP trofej u karijeri.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, na tom se nisu zaustavili, pa sada vredno rade jer ih za manje od 20 dana (22. maj) očekuje verovatno i najbrža odbrana titula na turu.
Trenutno su na turniru u Češkoj, a u pauzi je Matej podelio detalje iz neobičnog životnog puta, koji je mnogima promakao.
„Rođeni smo u Subotici, tamo nam je deda izgradio teren u dvorištu, pa smo počeli da igramo već sa pet, šest godina. Igrali smo i u TK Palić, a onda smo sa 15 prešli u Osijek kada smo završili osnovnu školu. Mama nam je radila u Osijeku kao profesorka u gimnaziji pa smo se preselili da bi smo bili sa njom, a i zato što u Subotici zimi nije bilo zatvorenih terena. Prvenstveno smo zbog tenisa i prešli tamo jer su imali bolje uslove, tamo smo završili gimnaziju i počeli da igramo profesionalne turnire. Mama je sada otišla u penziju, pa smo se svi vratili na Palić“, otkriva Sabanov za Nova.rs.
Iako su novi u ATP svetu, imaju veliki broj trofeja na fjučers turnirima.
„Igrali smo mnogo fjučersa, čini mi se da smo osvojili 28 ili 29 trofeja. Taj sistem bodovanja je jako loše napravljen, moraš da osvojiš mnogo fjučersa da bi stigao do čelendžera, a onda i do ATP. To nam je puno vremena oduzelo, ali smo sada napokon tu.“
Objasnio je i kako su se upoznali sa najboljim teniserom sveta.
„Prošle godine smo sreli Novaka na turniru u Beču i on nas je pozvao da dođemo kod njega, da pre sezonu treniramo u Beogradu zajedno sa njim. Celu zimu smo proveli u Beogradu i trenirali u klubu, sa svima smo se tamo upoznali i imali smo odlične odnose. Na turniru u Beogradu smo se osećali maltene kao da igramo u svom klubu i stvarno je bilo jako lepo.“
Nalet emocija prilikom osvajanja prvog ovakvog trofeja je teško opisati, a samo u nekoliko rečenica Matej se priseća „fleševa“ iz prošlosti.
„U tom trenutku ti čitav put prođe kroz glavu, cela karijera. Setiš se svih teških momenata i osećaš se ponosno i jako srećno. Nama je cilj da nastavimo da pobeđujemo, da poboljšamo rang i to nam je motivacija za dalje napredovanje“.
Otkrio nam je i koje dugoročne ciljeve su brat Ivan i on zacrtali.
„Voleli bismo da uđemo u Top 10 u dublu i naravno da igramo sve grend slem turnire, te da igramo Završni masters koji se od ove godine igra u Torinu.“
Govorio je i o podršci koju su u svakom trenutku osećali od Đokovića.
„Nole u tom periodu nije trenirao, ali smo radili zajedno kondicione treninge i dolazio je na teren kada smo mi trenirali. Davao nam je savete, bio je gotovo svaki dan u klubu i dosta smo razgovarali. Šta god nam je trebalo on je bio tu za svaki razgovor, za svaki savet. Ne možemo dovoljno da se zahvalimo Noletu za sve.“
Malo je poznato da veliki broj srpskih igrača poznaju iz detinjstva, pa su čak na turniru igrali sa ustupljenjim reketima.
„Sa Krajinovićem, Dušanom Lajovićem i Ćaćićem smo zajedno odrasli. Igrali smo turnire do 10, 12, 14 godina svi zajedno. Sa njima smo i danas gotovo najbolji drugari. Filip nam je dao svoje rekete, moj brat igra sa Filipovim, ja igram sa reketima Lasla Đerea jer nemamo ugovore za rekete.“
Nisu isprva sanjali o tituli, a Matej pojašnjava kada im se sve otvorilo.
„Prvo nam je bilo u glavi da opravdamo vajld kartu. U prvom kolu smo igrali protiv jednih od najboljih na turniru – Klasen i Meklahan, kada smo njih pobedili shvatili smo da možemo da igramo sa svima. Meč po meč smo dobijali na samopouzdanju i igrali sve bolje kako je turnir odmicao.“
PROČITAJTE JOŠ
Selektor Srbije Viktor Troicki i Novakov trener Goran Ivanišević davali su smernice mladim igračima.
„Nama je puno značilo što su tu bili Troicki i Ivanišević, čak je i Nole gledao naše mečeve. To je mnogo značilo, iako tribine nisu bile pune. Bilo je ljudi za koje ti je drago da gledaju toje mečeve. Bili smo zajedno na doručku gotovo svaki dan, oni su nas savetovali, ohrabrivali, govorili da igramo odlično, stvarno je bila jako lepa atmosfera čitave nedelje.“
Proslavili su titulu u krugu porodice, u intimnoj atmosferi.
„Proslavili smo na Paliću, bila je to mala žurka u restorančiću pored jezera. Tu je bila naša rodbina, ljudi iz kluba, poznanici. Jako smo se lepo zabavili prošlog ponedeljka, bilo je skromno, ali lepo.“
Približio je i kako je putovati i takmičiti se u toku pandemije koronavirusa.
„Nezgodno je što morate stalno da se testirate, ti testovi ne smeju da budu stariji od 48 sati. Testiraju nas dva ili tri puta nedeljno, pa je to pomalo naporno. Ipak, polako se smiruje situacija sa vakcinama, pa će valjda i da se otvore granice. Ukoliko se vakcinišemo mogli bi da putujemo bez tih testova. To još uvek nije zvanično, ali se priča da će sa potvrdom o vakcinaciji moći da se putuje. Razmišljamo o tome, ako se to uvede, mislim da ćemo se vakcinisati.“
Pitanje učešća na drugom turniru u Beogradu, pred Rolan Garos, ni ne postoji.
„Dobili smo vajld kartu ponovo za taj turnir, pa se vidimo tamo“, poručio je Sabanov za kraj.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
