13
Povremeno se u svetu tenisa dogodi tu i tamo neki grend slem turnir na kom jednostavno imamo seriju iznenađenja. Tako je ove godine na Rolan Garosu.
PROČITAJTE JOŠ:
Turnir u Bulonjskoj šumi u verziji 2020. po mnogo čemu je drugačiji od svih dosadašnjih, barem u ovoj Open eri.
Igra se u jesen umesto u proleće, krenuo je baš nekako kada se završio Tur d’Frans kojem takođe nije vreme bilo da se održava krajem leta i početkom jeseni, ali neke stvari se nisu promenile.
PROČITAJTE JOŠ: Novak: Mehur u Parizu? Nema toga!
Predvideti šta će, osim što će Rafa i Novak doći do završnice doneti dve nedelje borbe na najpopularnijem turniru na najsporijoj podlozi i dalje je ravno je čudu.
Pariz je, baram što se tiče vremena, hirovit i u proleće, krajem maja i početkom juna, kada se turnir igra po običaju i tradiciji.
Setimo se samo prošle godine i onog ciklona „Migel“ koji je došao sa Atlantika u nevreme, baš pred kraj turnira da pokvari planove pre svih Novaku Đokoviću, koji se taman bio naoštrio za novi megdan sa Nadalom u Parizu.
Za tu vrstu ciklona u to prolećno vreme, kažu da je tipično da se pojavi jednom u 30 godina, ali eto, spustio se baš tada.
Sada je ciklon iznad Pariza od početka turnira, sunce je jedva probijalo oblačne kulise nad kompleksom terena u zapadnom Parizu, a i turnir je takav, prosto da se dešava jednom u 30 godina.
Ne samo zbog svega gore izrečenog, igranja u vreme kada je svet u jeku pandemije nevidljivog neprijatelja koji je štošta poremetio.
Ipak, zašto imamo toliko iznenađenja ove godine?
PROČITAJTE JOŠ
Nove loptice, spora podloga, vetar, užasna hladnoća. Da, to može mnogima, mnogima da smeta. Ne prija svima da igraju u takvim uslovima, pa i to može da uslovi pad performanse i iznenađenje u smislu rezultata.
Ipak, nije da teniski stručnjaci nisu upozoravali na mogućnost toga. I ne samo pred Pariz, već praktično od avgusta meseca, kada se posle petomesečne pauze, teniska sezona nastavila.
Jedna od čestih stvari koja se mogla čuti je „kako ćemo vrlo verovatno imati mnogo iznenađenja“. Bilo ih je u Njujorku, imamo ih i posle nedelju dana bitke u Parizu.
Šljaka je, kao podloga, več dovoljno specifična da traži određeni tip igre i majstorstva, ona od tenisera jednostavno iziskuje da pokaže sve što zna, jer se na njoj ništa ne može sakriti. Možda se baš na toj crvenkastoj podlozi najbolje vidi koliko znate tenisa i kakav ste umetnik ove igre.
Iako je poslednjih decenija postala sinonim za gladijatorske borbe i iscrpljujuće mečeve, šljaka je ipak podloga koja traži izvestan period prilagođavanja (kao i svaka druga podloga), a za tako nešto ove godine nije bilo previše vremena.
Pogledajte taj surov kalendar, to pretumbavanje uslovljeno opštom „kovidacijom“ sveta i sporta i sve će vam biti jasno – prekinute su stare teniske rutine, uobičajeni godišnji ciklusi.
U tenisu je kontinuitet sve. Ako je teniska sezona u stvari jedna velika godišnja jurnjava tog uzbudljivog karavana za suncem i lepim vremenom sa meridijana na meridijan, onda možemo reći da nam je pet meseci hijatusa, kada se od marta do avgusta nije igralo, pojelo mnogo tog lepog vremena.
I šta se dogodilo? Mnogi su pre svega ispali iz tog voza, ostali bez tog standardnog reda, jednostavno, situacija u kojoj se ceo sport, pa i tenis kao njegov deo našao, iziskivala je ogromnu dozu anticipacije, prilagođavanja.
Neki su, kao što vidimo, u tome manje uspeli, neki nisu uopšte, neki i dalje ne znaju u kom smeru idu.
Da biste imali vrhunsku formu, osim redovnih i dobrih treninga i priprema, neophodni su vam turniri i mečevi. Ako ih nemate i samo trenirate, ostajete bez tog takmičarskog ritma, a koliko se brzo vraćate na kolosek, to je individualna stvar.
Da zanemarimo Rafaela Nadala i Novaka Đokovića koji su teniske planete za sebe, kao i Federer koji ne igra – oni su sprat iznad svih ostalih.
Koliko se Novak brzo prilagodi videlo se po dolasku iz Amerike i evo šta imamo.
Rafael Nadal je umetnik za ovu podlogu. Istina je da mu toplo vreme i sunce više odgovaraju, ali ako je neko u stanju da se prilagodi svim nijansama igre na ovoj podlozi, onda je to Rafa.
Dvanaest titula u Parizu. To je 12 asova u rukavu igrača sa Majorke, njegov ponos. Šljaka je njegovo slikarsko platno na kojem najbolje ume da slika. On je teniski Dali, ili možda Pikaso. Zavisi kako ga gledate. Njemu je prva nedelja poslužila, kao i Novaku, za fino podešavanje udaraca i igre. Druga nedelja pokazaće šta je urađeno.
Šta je sa ostalima? Aleksanderu Zverevu, trebalo je više vremena posle Njujorka, nije ga imao, ispao je od Janika Sinera. Plus to što je bio bolestan.
Eks šampion Stan Vavrinka je, naprosto, kako je i sam priznao, ove godine više uživao i odmarao, nego što je mislio na tenis. Setite se njegovih prvih rezultata na čelindžeru u Pragu i koliko se mučio i sa daleko slabijim igračima. To je to, u Parizu nije bio u onom ritmu iz 2015. godine kada je pobedio Novaka, ali nije ni tako toplo, naprotiv, vrlo je hladno i uslovi su drugačiji.
Kao i u svakom drugom sportu, kada ste favorit, to morate da opravdate na terenu. Uvek sa druge strane imate uspeha gladnog protivnika koji će učiniti sve da vam pokvari plan.
Taj šampionski ritam, uz sve ovo što se trenutno dešava, nije lako održati. Ni fizički, ni mentalno, ovo drugo je možda još značajnije.
Ako se posečete na terenu, protivnik namiriše krv. I krene da kidiše. Pariz nam je otkrio nekoliko vrlo zanimljivih imena, igrača koji su pokazali sjajan potencijal. Za Sinera smo to odavno znali, ali Danijel Altmajer, Danijel Galan i Igo Gaston, te Sebastijan Korda, prijatno su iznenadili. Namirisali su slabosti kod pojedinih jačih rivala i iskoristili ih.
U ženskom tenisu, sasvim je druga priča i tamo se, otkako je Serena Vilijams izgubila onu staru snagu, počela neka prelazna i turbulentna vremena, što se vidi i po tome koliko se menja situacija u vrhu i koliko imamo različiti šampionski s turnira na turnir.
Tu, praktično, više ništa nije iznenađenje, mada svakako svet ostane otvorenih usta kada jedna Karolina Pliškova izgubi od Majar Šerif ili Simona Halep od Ige Švjontek. A pojavi se i Italijanka Trevizan i „otrese“ petog nosioca Kiki Bertens.
U ženskom tenisu više nema te homogene, čvrste šampionske strukture i tu će i nadalje biti iznenađenja, uslovno rečeno.
Konačno, kao i u svim drugim stvarima, ne smemo zaboraviti na to da niko nije pretplaćen na pobede.
Jedna šampionski tim Liverpula je u nedelju primio sedam golova u Birmingemu od prošlosezonskog davljenika u Premijer ligi, Aston Vile.
Tako je i u tenisu i kako to stari teniski vuk, Nikola Pilić ima običaj da kaže, ne zaboravite na „tagesform“. Dnevnu formu. Što će reći, jednog dana pogađate sve žmurećki, a drugog „fulate“ svaki udarac za centimetar.
Ili će biti da ponekad morate da ustanete i na levu nogu. Takvih je ove godine baš podosta u Bulonjskoj šumi…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
