0
Nikada lakše na turniru u Parizu Novak Đoković nije došao do druge nedelje turnira. Svetlosnom brzinom, igrom koja ledi krv u žilama protivnika, broj jedan je pokazao da podloga nije tako bitna.
Ova jesenja, vlažna, teška, crvena pariska šljaka, nije mu bila nikakva prepreka na putu ka osmini finala, a još manje oni preko puta mreže, koji su nisu preterano ovajdili. Uzeli su zajedno svega – 15 gemova!
PROČITAJTE JOŠ:
Kada teniser sa lakoćom dolazi do 6:0 ili 6:1 u setovima, to je obično ili znak klase, ili katastrofalne igre protivnika.
Kod Novaka, videlo se to ovih dana pod tmurnim nebom Pariza, radi se o moći, znanju, iskustvu i majstorstvu igre, tako da je i inače namrgođeni Rafael Nadal verovatno razmišljao o tome šta ga čeka do kraja takmičenja u Parizu ako Novak nastavi ovim tempom.
Nije se Rafi svidela ni vremenska prognoza, a za Novaka znamo da je proveravao, uostalom, rekao je to i sam na obraćanju medijima nedugo pošto je zbrisao sa terena Danijela Galana iz Kolumbije.
Novaku se zalomio i takav žreb – ne zvučna imena u prvim kolima, Mikael Imer, 80. na listi, Ričardas Berankis 66. i Danijel Galan 153. U proseku, kao da je igrao protiv stotog na svetu i rezultati koje je ostvario su na šampionskom nivou, onakvi kakvi i treba da budu protiv igrača koji su znatno ispod njega.
Po završetku tog meča sa Galanom koji je izazvao dosta polemike zbog čudne odluke organizatora, supervizora i sudija da ne zatvore krov pre meča, izračunato je da je ovo bio najlakši Novakov plasman u četvrto kolo u Parizu. Što će reći, sa najmanje znoja i uložene energije.
Pre toga, rekord u Parizu posle tri meča postigao je još 2012. kada je izgubio 23 gema.
Sada je, usput, ostavio iza sebe po broju pobeda na ovim terenima nikog drugog do Rodžera Federera (71-70).
Tenis u jesen u Parizu, kad mu vreme nije, uslovio je prve nedelje masu iznenađenja, poplavu novih imena, pa smo tako među 32. najbolja išli po principu „od Gastona do Galana“, kao da smo se vozili uskim francuskim drumovima! Skupocenim „automobilima“ usput su se bušile gume i zapitali smo se otkuda tu izvesni Nemac Danijel Altmajer, ako za Janika Sinera nije bilo nikakve sumnje da će se tu naći.
PROČITAJTE JOŠ
„Mais vraiment“, ali stvarno, što bi rekli Francuzi… Ovo je Pariz – to je i ranije umelo da bude čistilište favorita, tu su, u skladu sa tradicijom i prošlošću tog podneblja, giljotinirani mnogi. Neki i bukvalno, a ovi teniski favoriti, samo igre i turnira što se tiče.
Novak Đoković je među onima koji su oduševili prve nedelje, nije pokazao ni najmanji znak slabosti i napora i jednostavno, šetao se po terenu „Filip Šatrije“ kao po Jelisejskim poljima, lakog koraka.
Kao i cele sezone, zar ne? 34 pobede i jedna diskvalifikacija, ne poraz. Skor u gemovima – 520 dobijenih, 317 izgubljenih.
Američke kolege su primetile da je Novak servirao kao Sampras, da se igrao kao mačka sa mišem sa svojim protivnicima, plesao poput baletana u kišnoj večeri čak i na mreži, ali stigao i da potvrdi svoje stavove o neophodnosti držanja koraka sa savremenim tehnologijama, te daljoj nepotrebnosti za linijskim sudijama!
Kada se Novak na obraćanju medijima nasmejao i kada je rekao da „nije bilo linijskih sudija u Njujorku, ne bi mu se ni desilo ono što se desilo“, mnogi su zavrteli glavom – ali upravo to je bila pobeda njegovog duha nad pokušajima da se njegov sadašnji, blistavi teniski trenutak, potkopa pod vlažne slojeve pariske šljake i da mu nad glavom stalno stoje reflektori za njega već „ugašenog“ Njujorka.
Zar nije već dovoljno pokazao da ga se to više ne dotiče? Rim, osvojen ekspresno, Pariz – može li i to da bude jednako ekspresno? Neki pariski espreso, ili late, na Noletov način?
Sudeći po njegovoj igri, oni koji mu na megan budu stigli s druge polovine žreba u anticipiranoj završnici, neće se dobro provesti.
Ono što je nekako ostalo malo dotaknuto u prvoj nedelji je to koliko je Đoković sigurno servirao.
Još u Australiji, početkom godine, bila je tema o poboljšanom servisu broja jedan, posebno onom drugom, koji je ubrzao, smanjio broj upućenih kik servisa i učinio ga sigurnijim i ubitačnijim.
Na svemu je tome radio sa Goranom Ivaniševićem, koji nije sa njim u Parizu (tamo je Vajda), ali ne može da se ne istakne podatak da je u meču sa Berankisom u drugom kolu imao neverovatnih 95 odsto poena dobijenih posle ubačenog prvog servisa! Samprasovski, savršeno. I to još na šljaci, šta reći?
Može se i dalje zalaziti u brojke, ali bilo bi nepotrebno jer sve je to već arhivirano – druga nedelja za Novaka u Parizu ipak neće biti jednaka prvoj prosto jer sada dolaze na red ozbiljniji protivnici.
Karen Hačanov kad ima svoj dan, može biti izuzetno neugodan i Novak to najbolje zna.
Ako posmatramo dalje, nismo daleko ni od novog suočavanja sa Pablom Karenjom Bustom, lutrijskim dobitnikom u Njujorku u onom već čuvenom meču u kom je Novak diskvalifikovan.
Za Novaka bi to mogao da bude važan ispit šampionskih kredencijala, možda i veći od eventualnog polufinalnog protiv okršaja protiv Fučovića/Rubljova/Dimitrova/Cicipasa, ko god od njih stigao u krug „četvorke“.
Ona druga, „Nadalova polovina“, daleko je interesantnija i složenija i ne bih bio iznenađen da tamo bude baš svašta.
Ipak, ko god da iz tog nadmetanja stigne do završnice, bio to Dominik Tim ili Rafa Nadal, Zverev ili Švarcman, trebaće mu zaista nešto posebno da dobije ovako raspoloženog za igru Novaka.
Neka se kralj Pariza Nadal ne naljuti, ali što je neko od Đokovićevih navijača na društvenim mrežama primetio, moraće rivali da potraže kriptonit! Za teniskog Supermena.
Da li ga ima u Parizu, i da li će ga iko od njih iskopati u vlažnim slojevima čuvene šljake na Port D’Otoju ovog oktobra, videćemo uskoro.
Jedno je sigirno – Novaku se žuri, po taj 18. veliki pehar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
