0
Postoje trenuci koje dugo priželjkujete, trenuci za koje radite godinama, a onda sve stane u sekundu, dve, a znatno ređe u par minuta. Jedna takva katarza, ali i čitav vavilon emocija stali su na tom stadionu broj 6 na Rolan Garosu.
Taj meč je bio baš onakav kakav bi neko želeo da zaokruži 10. pobedu zaredom. Ipak, ovog puta ćemo na tenis gledati malo drugačije. Tribine nisu bile krcate do poslednjeg mesta, ali su bile ispunjene srpskim zastavama. Olga je delovala potpuno fokusirano na ono što se nalazi pred njom i ni na trenutak nije skretala glavu. Bili su tu i čuveni „Srbikosi“ koji znaju da naprave ozbiljnu buku. Njihovo „Idemo, idemo“, „Ne damo, ne damo“ i „Olga Danilović“ napravili su iluziju kao da je barem 50 ljudi pevalo složno.
PROČITAJTE JOŠ
To je nešto jedinstveno za sve srpske navijače. Koliko je bilo dresova Zvezde, Partizana, Srbije… Olga je imala pravi vetar u leđa.
Ponekad bi samo tražila od tima da reaguje, da je podigne posle nekog trenutka koji bi mogao da odluči. Ipak, na ovom putu je znala da je morala da bude sama. Nije bila sama, ali je od nje sve zavisilo. I dok su tribine već bile ispunjene različitim đubretom (čisto da ne pomisli neko da je grend slem neka zemlja iz snova ili eventualno Diznilend), podrhtavala je šljaka zbog jednog plesa koji se završio padom.
Ali ovaj pad je bio pad u sreću, pad u radost, pad u potpunu ekstazu. I kada se nađete u takvom stanju retko šta može da vas iz toga iščupa, osim jednog naizgled običnog pitanja.
„Koji je danas dan?“, upitala je Olga srpske novinare potpuno van sebe. Bili smo i mi pomalo zatečeni, pa smo poručili samo „četvrtak“, a ona je nastavila dalje. Bila je potpuno izgubljena, baš kao što student u periodu pre ispita ne zna koji je dan. Znate samo da je 12, 13. ili 14, da vam je ostalo 6,5,4 dana do ispita. Tako se stvari broje i tako je i kod Olge.
U tim trenucima potpune fokusiranosti nebitne stvari postaju zaista nebitne, koliko god delovale banalno. Nije bilo bitno koliko je sati. Biće to bitno sutra. Nije bilo bitno ništa što se dešava van stadiona, biće to bitno prekosutra. Bitno je samo ovo sada i ovde.
I Olga Danilović je priča koju čitav teniski svet čeka sa nestrpljenjem i to godinama. Ćerka Predraga Danilovića, jednog od najboljih srpskih i evropskih košarkaša svih vremena, devojka sa stilom i razornim forhendom. Neposredna, ljupka i duhovita, mora da je to san svakog novinara u trenutku kada sklapa savršenog glavnog junaka. To je upravo ono pravo. To je ono što je Srbija čekala toliko dugo. A zamislite da ova priča potraje još dva dana, a onda još dva… Pa još dva… I tako do nedelje.
Gladna je teniska Srbija sjajnih rezultata dama, a u Olgu se dugo gleda kao u devojku koja bi mogla da bude dobra vila, duh iz lampe. Upravo bi ona, kao i Novak Đoković deceniju i po, mogli da ostvaruju želje navijača.
BONUS VIDEO Đoković osvojio prvi set protiv Norija u Rimu
